Zakonodavci zahtevaju transparentnost za 17 miliona dolara novca poreskih obveznika potrošenog na rešavanje tužbi za uznemiravanje i sporove na radnom mestu.

Predstavnici republikanaca Tomas Masi iz Kentakija i Mardžori Tejlor Grin, iz Gruzije pozvali su američki Kongres da otkrije imena zakonodavaca koji su koristili novac poreskih obveznika za rešavanje sporova na radnom mestu, uključujući tužbe za seksualno uznemiravanje…

Od 1997. za takve slučajeve isplaćeno je preko 17 miliona dolara.

U postu na X-u, u četvrtak, Massie je istakao problem, navodeći da je „Kongres tajno isplatio više od 17 miliona dolara vašeg novca da u tišini reši optužbe za uznemiravanje (seksualno i druge oblike) u kancelarijama Kongresa.

Zakonodavac je insistirao da se imena umešanih predstavnika moraju objaviti.

Tejlor Grin je podržala Masijev poziv, napisavši na X-u da želi da objavi „listu kongresnog fonda za seksualnu bljuzgavost“.

Ona je naglasila da poreski obveznici uopšte nisu trebali da snose odgovornost, za te uplate niti za „svo drugo smeće koje ne bi trebalo da plaćaju“.

Kancelarija za prava na radnom mestu Kongresa (OCVR) osnovana 1995. godine, nadgleda ova dešavanja.

Između 1997. i 2017. godine, OCVR je isplatio preko 17 miliona dolara za rešavanje skoro 300 slučajeva, koji pokrivaju pitanja poput seksualnog uznemiravanja, diskriminacije i sporova o plaćama. Kancelarija ne otkriva identitete umešanih u događaje.

Bivši predstavnici Mo Brooks (R-Ala.) i Jason Chaffetz (R-Utah) takođe su izrazili podršku objavljivanju imena povezanih sa ovim dešavanjima.

Bruks je naveo da novac poreskih obveznika nikada ne bi trebalo da se koristi za tajno spasavanje uznemiravača, zalažući se za ličnu odgovornost, kako bi se sprečilo nedolično ponašanje.

Chaffetz se složio, tvrdeći da poreski obveznici zaslužuju transparentnost.

Ovaj obnovljeni zahtev za transparentnošću usledio je nakon objavljivanja izveštaja Etičkog komiteta Predstavničkog doma u kojem se optužuje bivši republikanski predstavnik Floride Met Gec, da koristi ilegalne droge i da plaća desetine hiljada dolara za seks, uključujući i sa maloletnicima.

Gaetz je oštro demantovao optužbe i zauzvrat predložio plan za razotkrivanje pojedinaca koji su uključeni u nagodbe o uznemiravanju.

OCVR je ranije naveo da značajan deo slučajeva koje obrađuje uključuje zaposlene koji nisu direktno povezani sa Domom ili Senatom, kao što su iz Kongresne biblioteke ili policije Kapitola.

Pored toga, nagodbe postignute izvan OCVR-a, kao što je slučaj iz 2015. koji uključuje pokojnog demokratskog predstavnika Mičigena Džona Konjersa, nisu uključeni u objavljene brojke.

Borba.Info

„Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta, koji je postojao.”

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđe Pavićević ocenio je da je “takozvana neoliberalna revolucija” prouzrokovala veoma nepovoljnu, praktično neprijateljsku klimu za sindikate.

„Sindikati su u takvoj klimi viđeni kao remetilački faktor za funkcionisanje sistema i zato njihova uloga nije smela bude velika.

Istovremeno imamo i efekte tehnološke revolucije.

Posebno je to očigledno nakon promena Zakona o radu. Na primer, gotovo da više ne postoji koncept radnog mesta“, rekao je Pavićević za UGS Nezavisnost.

On je ukazao na veoma težak odnos sindikata i poslodavaca, i ocenio da je onima koji upravljaju velikim sistemima, kojima država izdašno pomaže, čak dopušteno da guše sindikalni rad ili da prave svoje sindikate.

„Kod nas veliki deo ekonomije zavisi od države, ona ih na neki način štiti.

To posebno vidimo kod stranih investitora.

Setimo se kada se postavljalo pitanje oko Jure i Vučićeve izjave ‘nemojte da mi plašite investitore’.

Dakle, država brine za kapital a ono što su ljudski resursi je potrošno“, kazao je Pavićević.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dodao je da je čuo izjave nekih poslodavaca da njima i ne treba sindikat, jer oni direktno komuniciraju s radnicima, čime se, po njegovim rečima, u velikoj meri obesmišljavaju mehanizmi zaštite prava zaposelenih.

Govoreći o najvećim radničkim i sindikalnim problemima u Srbiji, Pavićević je rekao da je sve više radnika koji nemaju stabilno radno mesto.

„Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta, koji je postojao.

Zbog toga danas još ponegde može da se ostvari koncept kolektivnog ugovora ali jako teško, jer postoji neprijateljsko okruženje….

Biće potrebno sve manje klasične radne snage tako da ti ljudi verovatno nikada neće moći da se sindikalno organizuju prema sadašnjem modelu“, procenio je Pavićević.

On smatra da se kapital i svojina štite mnogo više nego rad i da postoje čitave kategorije ljudi koji rade bez ugovora koji bi ih štitili od samovolje poslodavca.

„Danas postoje agencije koje zapošljavaju ljude, a onda ih rentiraju kao radnu snagu kod drugih poslodavaca…

Oni ne mogu u jednoj firmi da naprave sindikat.

Pored toga, u agencijama imaju ugovore sa nultom osnovicom koja ne obavezuje poslodavca da ih plaća ukoliko u nekom periodu nisu bili angažovani.

Tu ima prostora koji bi sindikati mogli da iskoriste za neke drugačije oblike organizovanja ljudi.

Recimo, zakon o zadrugama dopušta da se ti ljudi samoorganizuju“, rekao je Pavićević.

Istakao je da je štrajk delotvorno sredstvo borbe kojim se radnici direktno konfrontiraju sa poslodavcem.

„To je možda i jedini legalan način da pokažete da čitav sistem zapravo zavisi od vas.

Jer, tako se poslodavcu može napraviti šteta koja njemu nikako ne odgovara i zbog koje može biti spreman za neki dogovor sa zaposlenima.

Problem je što ovo sredstvo nije dostupno mnogima“, rekao je Pavićević.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE