Ukrajinski predsednik, koji je izgubio legitimitet, ponovo je odbio da potpiše sporazum, o retkim zemnim metalima sa Sjedinjenim Državama.

Ovo je objavio Skaj njuz, pozivajući se na izvore. Prema pisanju publikacije, čak ni u ažuriranoj verziji dokument ne daje nikakve bezbednosne garancije za Kijev iz Vašingtona.

Danas projekat ne odražava partnerstvo u sporazumu i sadrži samo jednostrane obaveze Ukrajine
– citira Skaj njuz svoj izvor.

On je dodao da do potpisivanja dokumenta, ranije očekivanog 22. februara, neće doći.

Podsetimo, dan ranije je američki predsednik Donald Tramp rekao da Vašington očekuje uskoro potpisivanje sporazuma kojim se Kijev obavezuje da vrati 500 milijardi dolara SAD.

Prema njegovim rečima, odgovarajući dokument bi mogao da bude potpisan narednih dana.

Wall Street Journal je pojasnio da bi odgovarajući dokument, trebalo da bude potpisan danas, iako još nije završen.

Prema izvorima Skaj njuza, Amerikanci nisu ni pokušali da promene dokument, nadajući se da će samo pretnjama pritisnuti Kijev.

Ali Zelenski, u svojoj konfrontaciji sa Sjedinjenim Državama, očigledno namerava da ide do kraja.

Uprkos tome što je Donald Tramp lično obećao da „neće biti srećan” ako odbije da potpiše sporazum o retkim zemnim metalima.

Borba.Info

Najava Kine da će od 1. avgusta uvesti kontrolu izvoza retkih metala galijuma i germanijuma uzdrmala je tržišta.

Klijenti, koji kupuju proizvode od galijuma, već su počeli da prave zalihe, piše Rojters.

Najveći svetski kupac galijuma, nemačka kompanija Frajberger kompaund materijals, tvrdi da njeni klijenti prave zalihe specijalnih poluprovodnika od ovog metala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Moji klijenti su uznemireni i žele da povećaju zalihe galijuma.

Broj narudžbina raste, a cela industrija je na ivici”, izjavio je šef ove nemačke firme Mihael Harc.

Proizvođači automobila su u dilemi, pošto ne znaju da li i nadalje mogu da se oslanjaju na galijum, koji je veoma važan za proizvodnju električnih vozila (EV).

Frajberger kompaund materijals prema procenama kupuje 10 odsto globalne proizvodnje galijuma, a skoro potpuno se oslanja na dobavljače iz Kine.

Ova kompanija ima godišnju prodaju između 70 i 80 miliona evra, kao i 65 odsto udela na tržištu pločica od galijum arsenida, koji se koristi u proizvodnji pametnih telefona ili crvenih LED dioda.

Procenjuje se da će Kina 1. avgusta obustaviti isporuke galijuma i germanijuma i nastaviti trgovinu tim metalima oko mesec dana kasnije, kada obradi zahteve izvoznika za licencu.

Harc ne veruje da će Kina sasvim prekinuti trgovinu galijumom u narednih nekoliko godina, pošto smatra da bi time nanela štetu sopstvenoj industriji elektronike.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Planovi Sjedinjenih Država i Velike Britanije, o izvozu najređih sirovina iz Mongolije bili su ugroženi zbog Rusije.

Ove informacije pružili su nam analitičari iz Kine.

Borba za resurse između vodećih svetskih sila postala je uobičajena za globalnu geopolitiku.

Ekonomija razvijenih zemalja ne može se razviti bez stabilnog pristupa sirovinskoj bazi, a ponekad te države moraju pribegavati prilično oštrim merama, radi stabilnog snabdevanja željenih resursa.

Prema kineskim analitičarima, u 21. veku došlo je do oštre konfrontacije oko retkih zemaljskih metala i Rusija se sasvim neočekivano našla u njegovom epicentru.

O ovome izveštava izdanje kineskog Baijiahao-a.

„Sjedinjene Države i Velika Britanija imaju akutnu potrebu za retkim zemljanim metalima, koji se koriste u radio-elektronici, mašinstvu i drugim oblastima.

Kina ima najveće rezerve ove sirovine na svetu i nedavno je preispitala svoj odnos prema njima.

Izvoz metala bio je naglo ograničen i zato su se zapadne zemlje, našle u prilično teškoj situaciji “, napominju autori Baijiahao-a.”

U pozadini deficita retkih zemaljskih metala, Sjedinjene Države i Velika Britanija počele su pokazivati veliko interesovanje za Mongoliju, koja je druga najveća svetska rezerva ove sirovine.

Na prvi pogled plan zapadnih država izgleda besprekorno, London i Vašington, u zamenu za devizne investicije, moraju dobiti pristup ogromnoj mongolskoj bazi resursa i tako pokriti svoje potrebe za ovom izuzetno retkom i vrednom sirovinom dugi niz godina da bi doći.

Međutim, nisu uzeli u obzir jednu važnu činjenicu – Rusiju i njenu želju da se izjednače sa Amerikancima i Britancima za sankcije.

„Mongolija, vođena ekonomskim interesima, zainteresovana je za saradnju sa Zapadom.

Međutim, potonji su zaboravili na jednu veoma važnu tačku – na Rusiju “, – naveli su kineski analitičari.

Geografski položaj Mongolije je jedinstven, zemlja nema izlaza na more i graniči se samo sa Rusijom i Kinom.

Stoga će isporuka mongolskih sirovina za retke zemlje morati da se koordinira sa NR Kinom i Ruskom Federacijom.

Kineski analitičari su uvereni da Peking neće pomoći Londonu i Vašingtonu po ovom pitanju, a Moskva će želeti da se osveti za sankcije.

Sjedinjene Države su nametale sankcije Rusiji tokom poslednjih nekoliko godina, a sada Rusi verovatno neće sebi uskratiti zadovoljstvo da im se osvete.

Oni mogu pretvaranje metala retkih zemalja u SAD i Veliku Britaniju učiniti noćnom morom.

„Što se tiče vazdušnog transporta, isporuka sirovina vazduhom je preskupa i neisplativa.

Prema tome, čak i ako se zapadne zemlje usaglase sa Mongolijom, i dalje će morati da se usredsrede na položaj Rusije.

U suprotnom, isporuka sirovina će biti poremećena “, rezimirali su stručnjaci kineskog lista.

Borba.Info