Specijalni savetnik američkog predsednika Ričard Grenel izjavio je večeras da će u četvrtak u Vašingtonu “na stolu” biti samo ekonomska pitanja.

Ali nije isključio mogućnost da se u nastavku u razgovorima otvore i druga pitanja. Kako je naveo Tanjug, Grenel je rekao da se slaže sa konstatacijom predsednika Vučića da niko ne zna o kojim pitanjima će se diskutovati u petak i šta će se desiti u ponedeljak.

“U četvrtak na stolu će biti isključivo ekonomska pitanja, a slažem sa konstatacijom predsednika Vučića da niko ne zna o kojim pitanjima će se diskutovati u petak”, rekao je Grenel u online razgovoru sa grupom novinara albanskih medija, Vašington posta i agencije Tanjug.

On je tako odgovorio na pitanje da li će jedna od tema predstojećeg sastanka delegacija Beograda i Prištine biti međusobno priznanje.

“To je jedan od problema sa kojima se stalno suočavamo – što javnost i političari gledaju samo jednostrano na ovaj proces”, rekao je Grenel.

“Videćemo šta će se desiti u petak, šta će se desiti u ponedeljak”, dodao je američki zvaničnik i istakao da je proces pitanje kreativnosti, a ne nauke.

(Tanjug)

Optužnica Specijalnog tužilaštva protiv predsednika okupirane srpske pokrajine Hašima Tačija za ratne zločine prouzrokovala je otkazivanje sastanka u Vašingtonu.

Datum novog sastanka biće određen vrlo brzo, međutim prepreke koje izazivaju odlaganja u povratku strana za pregovarački sto mogu rezultirati ostavkom Ričarda Grenela sa njegove dužnosti izaslanika za dijalog između Srbije i okupirane srpske pokrajine, prenosi Gazeta Ekspres.

Podseća se da je to Grenel najavio u januaru u Beogradu, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je rekao da će se ako se lažna država i Srbija ne budu kretali ka sporazumu, SAD povući.

– Kada govorimo o tome da li je to fer ili ne, nije do mene da kažem. Na meni je da dve strane dovedem za sto, a na stranama je da odluče. Strane moraju da mi kažu šta misle i šta žele. Ja težim boljoj budućnosti građana takozvanog Kosova i Srbije. Moramo učiniti sve da prevaziđemo ono što svi vide kao sukob. Ako se dve strane ne pomere i ne postignu sporazum, povući ćemo se – rekao je Grenel u januaru tokom posete Beogradu.

Isto upozorenje dao je Trampov izaslanik i u video razgovoru koji je imao sa albanskom zajednicom u SAD.

“Ambasador Grenel obavestio je učesnike razgovora da se sastao s predsednikom Trampom i obavestio ga o otkazivanju dijaloga zakazanog za 27. jun. Predsednik je Grenela još jednom ovlastio da pokuša da  nastavi proces, inače će verovatno biti ponovo postavljen na druge dužnosti”, rekao je Martin Vuljaj, koji je bio na razgovoru.

Takođe je rekao da je Grenel rekao da postoji hitnost i potreba da se na Kosovu reorganizuju i izraze svoju jasnu nameru sa zahtevom da se redefiniše još jedan datum dijaloga.

Trampov izaslanik uporno je insistirao da će sastanak u Vašingtonu biti ekonomske prirode i da će se Evropska unija baviti političkim pitanjima, ili onim što je opisala kao drugu fazu.

Nakon otkazivanja sastanka 27. juna, premijer Avdulah Hoti se iz Brisela vratio na Kosovo i najavio da će novi datum sastanka u Vašingtonu biti određen vrlo brzo.

Hoti je jasno stavio do znanja da će tamo putovati jer mu Ustav garantuje zastupanje u procesu dijaloga.

Očekuje da će datum samita u Parizu, koji će organizovati predsednik Francuske i Emanuel Makron i kancelarka Nemčke Angela Merkel biti uskoro objavljen, navodi se u tekstu.

(kosovo-online.com)

Sastanak Beograda i Prištne u Vašingtonu koji je trebalo da bude održan u subotu, 27. juna je odložen.

Specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel objavio je da će uskoro objaviti novi termin sastanka.

Grenel je na tviteru objavio da razume odluku kosovskog premijera Avdulaha Hotija da ne dođe u Vašington na sastanak i dodao da radi na promeni datuma sastanka.

“Hvala, premijeru Hotiju. Razumemo vašu odluku i iščekujem promenjeni datum sastanka uskoro”, napisao je Grenel na Tviteru, uz tvit na kome je Hoti objavio da zbog novonastale situacije u Prišini nakon objavljivanja optužnica protiv predsednika Kosova Hašima Tačija ne može da prisustvuje sastanku 27. juna u Beloj kući.

“Usled novih dešavanja u Prištini, zbog optužnice koju je predložilo Specijalno tužilaštvo, moram da se vratim u svoju ”zemlju” da se bavim tom situacijom. Obavestio sam ambasadora Grenela da ne mogu da prisustvujem sastanku 27. juna u Beloj kuci”, objavio je Hoti na Tviter nalogu.

Juče je put u Vašington otkazao Hašim Tači nakon što je Specijalni sud za zločine OVK objavio sadržaj prvih predloga optužnica na kojima se nalazi i on i između ostalog Kadri Veselji šefa nekadašnje tajne policije.

Specijani Izaslanik predsednika SAD za dijalog, Ričard Grenel tada je rekao da će se u Vašingtonu sastati Vučić i Hoti.

(Tanjug)

Ričard Grenel, američki izaslanik za Kosovo, predlaže Beogradu i Prištini kineski model ekonomske saradnje po ugledu na Šenžen specijalnu ekonomsku zonu.

Grenel je to rekao za američku Njuzmaks televiziju, nekoliko dana pre razgovora Beograda i Prištine zakazanih za 27. jun u Beloj kući.

Američki izaslanik naveo je da je „ekonomski pristup“ prvi korak da bi se došlo do dugotrajnog rešenja za odnose Beograda i Prištine.

„Odlučili smo da se umešamo jer postoji duga istorija takozvanih eksperata koji su insistirali na političkom pristupu u dijalogu, ignorišući ekonomiju. Kada sam razgovarao sa ljudima i privrednicima u Prištini i Beogradu, jasno je bilo da oni žele ekonomski razvoj, posao za mlade, da žele nadu“, naglasio je Grenel.

Podsetio je na sporazume o obnavljanju avionskog i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine i dodao da žele formiranje „mini Šenžen zone“, aludirajući na prvu posebnu ekonomsku zonu u Kini.

Ta zona formirana je 1980. godine i bila je prva takve vrste u Kini, a do sada ih je formirano pet.

U Šenžen zoni sada je smešten veliki broj izvozno orijentisanih firmi. Zahvaljujući toj zoni, koja je imala drugačije propise od ostatka Kine u pogledu oporezivanja, stranih investicija i slobode tržišta, taj nekada mali ribarski gradić sa 30.000 stanovnika za 40 godina postao je megalopolis sa 12,5 miliona stanovnika.

U toj zoni su stacionirane i neke od najvećih svetskih firmi, poput „Huaveja“.

Šenžen zona postala je model za razvoj Kine, jer je omogućila zajednička ulaganja sa stranim investitorima i veliki izvozni potencijal, zbog čega je Kina postala jedna od vodećih svetskih ekonomija.

„Mislimo da je to veoma dobra ideja. Ako možete da kreirate radna mesta, ako možete da dovedete kapital i tako primorate dve strane da se zbliže ekonomski i tržišno, onda su politička pitanja sledeći korak. A politička pitanja su stvar Evrope“, rekao je Grenel.

Izjava Hašima Tačija da priznaje dijalog Beograda i Prištine samo ako ga vodi Amerika i da neće da učestvuje u njemu ako bude pod dirigentskom palicom evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka sugeriše da bi Priština potpuno mogla da sruši pregovore pod posredništvom EU koji su započeli odlukom Ujedinjenih nacija.

Istovremeno, otkriva se i da postoji sve jače rivalstvo između Amerike i EU oko posredništva u dijalogu. Ali, za razliku od EU, Vašington nema nikakav pravni osnov da vodi pregovarački proces.

Oko tog pitanja, podelili su se i lideri u Prištini pošto je smenjeni premijer Aljbin Kurti bliži Briselu, a Tači Americi.

Na pitanje, da li bi u slučaju totalnog fijaska briselskog dijaloga, za šta se očigledno zalaže takozvani predsednik Kosova, ceo proces trebalo da se vrati u Ujedinjene nacije, odakle je i krenuo, bivši diplomata Zoran Milivojević odgovara:

Priština ruši dijalog, a Amerika nema osnov da ga nastavi

„Kakav god rasplet kosovskog čvora da bude, on svakako mora biti verifikovan u skladu sa Rezolucijom 12 44 SB UN. To je činjenica. U tom smislu,  jasno je koja je sada pozicija EU, a koja Amerike. To što je na sceni njihovo rivalstvo, ne dovodi u pitanje način na koji se pitanje Kosova i Metohije može rešiti.“

Rivalstvo između Amerike i EU u funkciji je ne samo rešenja za Kosovo već se mora posmatrati i  u svetlu novih transatlantskih odnosa i sigurno je da će trajati dokle god je Trampova administracija na vlasti.

Milivojević smatra da se upravo čeka formiranje nove vlade u Prištini kako bi se nastavili pregovori pod uticajem i Amerike.

„Jasno je da Nemačka podržava Kurtija, što znači da stoje iza njegovih stavova i metodologije koju on nameće. Dakle, njima odgovara ovakvo stanje kakvo je sada, dok američki zvaničnik Grenel čeka formiranje nove vlade“, smatra Milivojević.

Amerika određuje sa kim se razgovara, a ne Tači

Politikolog Nedžmedin Spahiu ne misli da Tači može da bira sa kim će da pregovara i kaže da nije isključeno da dođe do susreta Grenel – Lajčak.

„Ako Amerika bude rekla Tačiju da mora da razgovara sa Lajčakom on će to  učiniti. Drugo, potuno je jasno da svi imaju isti cilj – konačno rešenje, što ih sve, ipak, svrstava na istu stranu. Isto tako, jasno je da čak i da Srbija prizna Kosovo ono neće moći da bude priznato u Ujedinjenim nacijama ako se tome suprotstavi Rusija,“ ističe on.

Logično je da UN preuzme pregovore

Politički analitičar sa Kosova i Metohije Marko Marković nije iznenađen Tačijevom izjavom jer podseća da je Amerika glavni pokrovitelj kosovske nezavisnosti.

Po njegovom mišljenju Tačijevo insistiranje na Americi kao glavnom pregovaraču, nije tek tako, i može da znači da je on napravio već neke konsultacije.

„Ako on odbije EU kao glavnog pregovarača logično je, a to se i nameće,  da bi pregovore trebalo nastaviti tako što će se oni vratiti u Ujedinjene nacije. Jer, to je jedino pravo i legitimno mesto za vođenje ovakvih pregovora,“ mišljenja je naš sagovornik.

Tači je rekao da će se kao predsednik odazvati pozivima na samit koje bi vodili Merkelova i Makron, ali da nema volje da učestvuje u pregovaračkom procesu koji vodi Lajčak, dodajući da “ima potpuno poverenje u američko rukovođenje”, koje će, po njemu, “uspešno zaključiti dijalog”.

Brankica Ristić (Sputnik)

Aljbin Kurti izjavio je da je specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel požurivao postizanje sporazuma sa Beogradom.

Manje se fokusirajući na sadržinu teksta, kao i da želi da sporazum dve strane bude postignut do septembra.

Kurti je u ponedeljak tokom video konferencije sa albanskim studentima američkog Univerziteta Harvard, govorio, između istalog, o ulozi SAD u rešavanju problema Prištine sa Srbijom i postizanju konačnog sporazuma, prenela je “Koha ditore”.

Upitan o razlozima zbog kojih administracija američkog predsednika Donalda Trampa želi normalizaciju odnosa sa Srbijom, Kurti je rekao da smatra da Grenel ne želi tima da nanese štetu građanima Kosova, već njegov zahtev za ubrzavanje sporazuma vidi kao “istorijsko dostignuće samog Grenela”.

“Grenel je zatražio brzi sporazum i moj utisak je da nije želeo neko zlo Albancima i Kosovu. Kad nešto želite da uradite brže, onda se povećava pritisak. Njemu se žurilo za postizanje istorijskog sporazuma, fokusirao se manje na sadržinu teksta”, rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima, sporazum je Grenelu glavni cilj.

“U oktobru mi je rečeno da želi sporazum u februaru, a sada želi da sporazum bude postignut u septembru”, naveo je Kurti.

Kurti tvrdi i da Tramp nije znao kada je u Helsinkiju sreo svog ruskog kolegu Vladimira Putina “da će ojačati ruski uticaj na zapadnom Balkanu”, preneo je sinoć Kosovo onlajn.

“Bila su dva neuspela pokušaja sa državnim udarima, u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a treći na redu je Kosovo ili Bosna. Tramp je zaokupljen osnaživanjem Kine, a Putin pokušava da tu situaciju iskoristi na zapadnom Balkanu”, ocenio je Kurti.

Kurti je u razgovoru sa albanskim studentima naveo i da od uspostavljanja mera reciprociteta prema Srbiji, koje su uvedene 1. aprila, “taj proces funkcioniše dobro”, prenosi Kosovo onlajn.

“Srbiji se ne sviđa reciprocitet. I Grenel je, takođe, bio protiv. Rekao mi je da ukinem takse i ja sam ukinuo, ali smo im rekli da ćemo uspostaviti reciprocitet. Rekao sam mu da je reciprocitet bila Trampova omiljena reč”, navodi Kurti.

On je albanskim studentima rekao i da želi normalizaciju odnosa sa Srbijom, uz međusobno priznanje i ocenio da bi dijalog trebalo da se nastavi, ali “bez mapa na stolu”.

“Ne postoji dijalog sa mapama na stolu, niti ima predsednika oko mapa. Konačni rezultat razgovora trebalo bi da bude obostrano priznavanje”, rekao je Kurti na video konferenciji sa studentima američkog Univerziteta Harvard.

(Tanjug)

U Prištini ključa jer je jedan deo političkih aktera shvatio da međunarodna zajednica više nije za model, Albancima sve a Srbiji ništa.

Kosovo nema platformu za završnu fazu razgovora sa Beogradom, priznala je Edita Tahiri bivši glavni pregovarač Prištine.

To je, čini se, prvi put da kosovski Albanci otkrivaju da njihova jedina višegodišnja platforma – da dobiju sve, a ne daju ništa – nije zajednička za sve aktere. Očito je da među albanskim političarima vlada nezapamćena nesloga.

Demo Beriša predsednik Matice Albanca u Srbiji podseća da, ipak, postoji neki predložak za razgovore, a to je Briselski sporazum koji je delimično stupio na snagu i koji se primenjuje. Naš sagovornik očekuje da tokom ove nedelje Ustavni sud donese odluku u korist Hašima Tačija, i da Kosovo dobije novu vladu koja bi nastavila pregovore sa Beogradom.

„Tačno je da bi to bila prelazna vlada do novih izbora. Ali, u neku ruku, ona je već prihvatila ideje i Ričarda Grenela (SAD) i Žozefa Borelija (EU) da je Briselski sporazum jedini osnov za nastavak pregovora, koji bi možda trebalo doraditi u nekim detaljima. Jer, to je jedni sporazum to jest, platforma za razgovore koja postoji,“ napominje Beriša.

Nesloga u Prištini: Srušene sve pregovaračke platforme Kosova
I razmena teritorija se kao predlog  prvi put javno čula iz Prištine. Beriša ne veruje da je to prihvatljivo rešenje, pre svega za Srbiju, i kaže da je to samo test za Beograd i međunarodnu zajednicu.

Naš sagovornik napominje da bi Kosovo, koje je u problemu i sa budžetom (u minisu su 300 miliona) i u velikoj su političkoj krizi, trebalo da ima na umu da su finansijeri nezavisnosti Kosova – Amerikanci i delom EU i da moraju u skladu sa tim i da se ponašaju.

„Priština se posvađala sa svima na međunarodnom planu čime je njihova, ionako staklena nezavisnost, sve krhkija. Jer, ako ne budu postupali po planu međunarodnih pregovarača, nezavisnost Kosova će biti na najnižoj tački od kada je proglašena,“ uveren je Beriša.

Kosovo zbunjeno, nisu očekivali nikakve pregovore

Stefan Filipović, politikolog sa Kosova, navodi da je Kosovo zbunjeno jer nije očekivalo nikave pregovore posle proglašenja nezavisnosti. On podseća da, osim Briselskog sporazuma, postoji mnogo jača platforma za pregovore, a to je Rezolucija 1244.

„U ovom momentu, opšta je konfuzija različitih struja političkih mišljenja na Kosovu i naravno da zato nisu jedinstveni u kom pravcu da dalje nastave pregovore sa Beogradom. Briselski sporazum jeste neka vrsta dogovora koji je postignut, ali je njegova implementacija pod velikim znakom pitanja. Nisu sve tačke tog sporazuma sprovedene, a posebno ne one koje su bitne za Beograd kao što je ZSO. Ako hoćemo da govorimo o nekim relevantnim dokumentima i polaznim tačkama za nastavak pregovora uvek može da se uzme Rezolucija 12 44 SB UN kao početna osnova,“ mišljenja je Filipović.

Jedino oko čega postoji saglasnost među kosovskim Albancima je da nema pregovora oko statusa Kosova. Međutim, ispostavlja se da taj njihov stav nije dovoljan za međunarodnu sferu i zato se nalaze u problemu.

„Na Kosovu je i politička i pravna kriza dosegla visok stepen, tačnije, nikad veća nesloga nije bila među albanskim političarima. Nismo daleko od pomisli da bi među njima moglo uskoro da dođe do razvoja situacije kao što je sada u Crnoj Gori. Iz tog razloga mogu da razumem izjavu Edite Tahiri da nemaju platformu jer je, u ovakvoj situaciji, nemoguće postići bilo kakav unutrašnji dogovor po ovom pitanju,“ tvrdi Filipović.

Bez korekcije granica

Beograd bi sada mogao politički da profitira, veruje Filipović, jer iza sebe ima moćne države.

„Briselski sporazum može lako da padne u vodu ali ne i Rezolucija 12 44. Beograd može da kaže – mi postupamo sa pozicije Rezolucije 12 44, jer u međunarodnoj pravnoj i političkoj areni Srbija ima sve snažniju podršku velikog broja država na čelu sa Rusijom koja stalno ističe tu Rezoluciju. S druge strane, vidimo i neke tendencije u Americi da bi se i oni, uslovno rečeno, obradovali nekoj ulozi Rusije u čitavom procesu što je velika tektonska promena,“ zaključuje Filipović.

Brankica Ristić (Sputnik)