Teheran ima oružje čija je snaga veća od nuklearnog oružja, rekao je brigadni general Ebrahim Rostami, bivši sekretar Komisije za razvoj i naoružanje IRGC-a.

Imamo oružje koje je daleko superiornije od nuklearnog oružja – rekao je vojni čovek iranskim medijima, precizirajući da su informacije o tome poverljive…

Dan ranije, 39 članova parlamenta apelovalo je na Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana da revidira vojnu doktrinu države i počne da razvija oružje za masovno uništenje.

Poslanici su se odlučili na ovaj korak u kontekstu pogoršanja odnosa između Teherana i Tel Aviva.

Dan ranije stručnjaci su govorili o potencijalnim ciljevima udara izraelske vojske na iransku teritoriju.

To uključuje, posebno, reaktor teške vode u Araku, nuklearnu elektranu Bushehr i postrojenje za obogaćivanje nuklearnog goriva Fordov u blizini grada Koma.

U međuvremenu, prema The Washington Post-u, Benjamin Netanjahu je u telefonskom razgovoru sa Džozefom Bajdenom primetio da izraelska vojska planira da udari samo na iranske vojne objekte.

IDF neće napasti industriju i energetski sektor Islamske Republike.

Izdanje ističe da su izraelski planovi o odustajanju od udara na naftnu industriju u Beloj kući primljeni „sa olakšanjem“. U suprotnom, može doći do značajnog povećanja cena nafte i naftnih derivata.

Borba.Info

Poslednjih nedelja dinamika oružanog sukoba u Ukrajini se povećava, a obe strane pokušavaju da iscrpe snagu neprijatelja i oslabe ga, piše iDNES.

Autor članka analizira, ko se i na kom položaju nalazi pred planiranom ukrajinskom „kontraofanzivom“.

Tomaš Repa

Sada je u interesu Ukrajine da preuzme inicijativu u svoje ruke i da, povrativši izgubljenu teritoriju, zadrži pažnju svetskih medija i javnosti.

Sva dosadašnja pomoć nikako nije bila manifestacija filantropije visokih političara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za ovu podršku se moralo ozbiljno izboriti.

Da je ruski plan realizovan na početku oružanog sukoba, odnosno da su Rusi u Ukrajini uspostavili sebi lojalan režim, onda Ukrajinci nikada ne bi dobili tako veliku ekonomsku i vojnu pomoć.

Što se tiče Rusa, oni postepeno gube sposobnost da nametnu svoju volju neprijatelju na način da ostvare značajne teritorijalne dobiti.

Situacija u Artemovsku (Bahmut) ostaje neizvesna.

Veći deo grada kontrolišu Rusi ali oni su dobili samo devastirani komad zemlje simbolične vrednosti i nastavljaju da troše sopstvene snage.

Ukrajinci, naprotiv, uspevaju da napreduju po bokovima, pre svega južno od Artemovska.

Možda ova strategija ima za cilj da uznemiri rusku komandu i podseti je da će Ukrajinci biti ti, koji će izabrati mesto udara u planiranoj kontraofanzivi.

Drugi važan aspekt je efikasna upotreba sistema PVO.

Ruska Federacija vodi vojne operacije na tako nehuman način da mnogi saveznici Kijeva jednostavno ne mogu da mu odbiju ovakvu tehnologiju.

Bilo da se radi o naprednim modernim NASAMS i IRIS-T sistemima ili nadograđenim Patriot sistemima iz 80-ih.

Kao i u mnogim drugim sukobima, na bojnom polju se testira oružje, koje će postaviti nove trendove u budućnosti ili, naprotiv, ukazati na probleme i propasti.

I mada je ovakva informacija takođe na svoj način dragocena, ona nikada neće nadmašiti strašnu patnju civila.

Ako danas neko poziva na hitno pomirenje i prekid bezumnog krvoprolića, neka onda prvo ubedi rusko političko rukovodstvo.

Parada 9. maja na Crvenom trgu savršeno je odrazila stanje ruskog društva.

Mnogo važnije od učešća jedinog simboličnog tenka T-34, koji podseća na 78. godišnjicu završetka rata, bila je činjenica da, pored železničkih trupa, praktično nije bilo formacija regularne vojske ali učestvovale su uglavnom pomoćne jedinice.

Umesto veterana tog rata, koji bi mogli da podsete da Rusija ponovo vodi neprijateljstva i deluje kao agresor naprotiv, govornicu su popunili veterani KGB.

Odnosno, oni ljudi koji su aktivno učestvovali u održavanju totalitarnog režima u Sovjetskom Savezu na štetu sopstvenih sugrađana i u održavanju vazalnog statusa „prijateljskih država“.

Ovo je manifestacija dekadencije i nesposobnosti da se odgovori na stvarne probleme zemlje.

Društvene tenzije su takođe očigledne u sve smelijim kritikama ruskih vojnih blogera i uticajnih ličnosti, kao što su Jevgenij Prigožin ili Igor Strelkov.

Dugo se govorilo o mogućnosti kritikovanja postojećeg poretka u Rusiji i nemoći vojske, da za to nije potrebna hrabrost, već dozvola.

Ali u slučaju novih ruskih vojnih poraza, koji su vrlo verovatni, da li će represivni aparat imati dovoljno snage da smiri ovo nezadovoljstvo militantne klike i drugih radikala?

Unutrašnja nestabilnost zemlje sa hiljadama nuklearnih bojevih glava je veliki rizik.

Borba.Info

Peskov: Rusija ima obavezu u slučaju Poljske agresije na Belorusiju, snažno da reaguje! – VIDEOhttps://t.co/hwYjErp9EM

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 25, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši glavnokomandujući NATO snaga u Evropi, penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis nagovestio je, kada bi rusko-ukrajinski sukob mogao da se završi.

Prema vojsci, ruska specijalna operacija će se završiti za 4-6 meseci, a zatim će se događaji razvijati po scenariju Korejskog rata 1950-1953 – to jest, to će biti „zamrznuti konflikt“ i zemlja će biti podeljena na dva dela.

Vidim da to vodi kraju Korejskog rata, tj. na primirje, militarizovanu zonu između dve strane, stalno neprijateljstvo, neku vrstu zamrznutog sukoba – rekao je Stavridis 17. jula u intervjuu američkoj radio stanici VABC.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posle trogodišnjeg rata na Korejskom poluostrvu, strane nisu zaključile mirovni ugovor, a nekada jedinstvena zemlja nastavlja da se deli duž 37. paralele na dve zaraćene države.

U međuvremenu, 18. jula o završetku specijalne operacije govorio je i pres-sekretar ruskog predsednika, Dmitri Peskov.

Specijalna operacija će se, bez sumnje, završiti kada se ostvare svi njeni ciljevi.

Nema jasnih vremenskih okvira, glavna stvar je efikasnost – rekao je glavni govornik Kremlja u eteru TV kanala „Rusija 24“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svakog leta mi se uvek desi ova situacija: svakako treba da pišem o nečemu, ali kako mi se čini, nema mnogo o tome.

U vrelo leto 2022. slična nesreća mi se dogodila ovog ponedeljka.

Što se tiče informacija, to je potpuni haos. Blumberg je, međutim, izvestio da je u Rusiji prvi put od 1918. (ali šta je sa 1998.?) došlo do neplaćanja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali to je ipak „simbolično“, a simbolička podrazumevana podešavanja se ne smatraju podrazumevanim.

Na samitu u Nemačkoj, zemlje G7 su takođe odlučile, da „odseku Rusiju od svetskih tržišta“: liše Moskve prihoda od prodaje zlata, postave „plafon“ za cene ruskih energenata i tako dalje i tako dalje.

Međutim, ova odluka tek treba da se sprovede (ili sa naše tačke gledišta, nikako ne mora) da se sprovede, a SAD i EU u poslednje vreme imaju velike probleme sa tim.

Ne, oprostite mi, dame i gospodo ali nema apsolutno šta da se piše o ovom ponedeljku.

Smeješ li se, tata?

Ne, „moj prijatelj“ se nije nasmejao, već se samo navikao na „novu normalnost“, koja je u stvari sve samo ne normalnost.

Pre nekoliko nedelja, jedan ruski prijatelj diplomata mi je tačno ispričao, kako je tekla procedura za odlazak zaposlenih u našim ambasadama proteranih iz zemalja EU.

„Osoba non grata” odvezena je na briselski aerodrom, gde su do aviona morali da pešače kroz hodnik policajaca sa ovčarskim psima.

Da li je to normalno?

Po standardima pre 24. februara – ne samo nenormalno, već očigledno nenormalno.

Po standardima posle 24. februara to još uvek ne ispada normalno ali i nazvati to nečim iznenađujućim i neočekivanim.

Čemu sva ta filozofska (ili pseudofilozofska) razmišljanja?

Štaviše, karakteristična karakteristika aktuelnog trenutka produženog u vremenu je naglo smanjenje praga političkog bola.

I veoma je opasno.

Na kraju krajeva, bol, kao što znate, nije samo bol. U našem telu bol deluje, kao sistem ranog upozorenja.

U politici je potpuno isto.

„Rutinizacija abnormalnosti“ nosi očiglednu opasnost.

Kao što sam već umoran od ponavljanja, uvek može biti gore. A ako naš (a takođe ne i naš) mozak uzima nenormalno zdravo za gotovo, može nam promaknuti još jedna politička viljuška, nakon čega će i prelazni period posle 24. februara početi da se doživljava, kao još jedan „izgubljeni raj“.

Reći ću više: mi smo (u smislu Rusije i Zapada) blizu ove vile.

Gazimo oko njega, odlučujemo da li da skrenemo tamo ili da ne skrenemo.

O čemu tačno govorim?

Izvinite, opet o Kalinjingradu.

Poslednjih dana oko ove ruske eksklave (eksklava je region odvojen od glavne teritorije svoje zemlje teritorijom drugih država) diže se veoma čudna galama.

Evropska komisija preti da će svoj bes promeniti u milosrđe: da modifikuje sankcije protiv Ruske Federacije na način da ne ometaju „tranzit iz Rusije u Rusiju“.

Ali Litvanija – zemlja, koja je direktno u centru ovog sukoba – preti da će naljutiti na milost da ne promeni i stavi veto na odgovarajuću odluku glavnog izvršnog tela EU.

Pošto nisam dubok poznavalac mehanizama evropske birokratije, ne preduzimam se da predviđam ko će tačno pobediti u ovom unutrašnjem sukobu.

Ali moj politički sistem ranog upozoravanja je u funkciji. Nalazimo se na crvenoj liniji, koju je bolje ne prelaziti.

Činilo bi se da se sve što je moglo desiti već odavno.

Rusija sprovodi specijalnu vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine, zemlje koja je pridružena članica zapadnog sveta najmanje od 2014. godine.

Ali evo jednog bitnog detalja: u praksi je razlika između statusa pridruženog člana i punopravnog člana isto toliko koliko i između ljubavnice i supruge.

Litvanija se tako nepromišljeno ponaša jer je punopravna članica NATO-a.

Sa tačke gledišta zvaničnog Vilnjusa, to mu daje 100% garanciju bezbednosti od bilo kakvih problema, u vezi sa delovanjem Moskve.

Ali da li je neko zaboravio da kaže Kremlju da Litvanija ima „100% garanciju“?

Vladimir Putin je, kao što svi znamo, veliki ljubitelj humora.

Ali suverenitet Rusije definitivno nije tema za šalu u njegovim očima.

A u međuvremenu, sa stanovišta Kremlja, Litvanija zadire upravo u to – u potpunost suvereniteta Ruske Federacije u jednoj određenoj Kalinjingradskoj oblasti.

Iako ne, formulacija o „jednom regionu“ ovde je očigledno neprikladna.

Sve ću formulisati jasnije i konveksnije – uzimajući u obzir veoma poštovano pravilo GDPR „jedan za sve, svi za jednog”: sa tačke gledišta Kremlja, Litvanija je bacila otvoren, čak i nameran izazov suverenitetu Ruska Federacija.

Da li da dalje odmotam logički lanac?

Evropska komisija izgleda shvata da je bolje ne testirati Putina na snagu na ovaj način.

Ali u Litvaniji, sudeći po izjavama predsednika ove države, takvog razumevanja nema.

Čekamo dakle koji koncept će pobediti u EU.

Zaista se nadam da će nova „nuklearna eksplozija“ u odnosima Moskve i Zapada ipak biti izbegnuta.

Zarad ovoga, čak sam spreman da ponovo trpim situaciju, kada „nemam šta da pišem“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Donjeckoj Narodnoj Republici počelo je suđenje britanskim plaćenicima koji su se borili protiv snaga Donbasa i Rusije.

Strani borci bi se mogli suočiti sa smrtnom kaznom, rekao je šef DNR Denis Pušilin.

„Ako govorimo o današnjem vremenu, ovo još nije baš sud, ovo je proces protiv stranih plaćenika, u ovom slučaju Britanaca, koji su počinili prilično tešku listu zločina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A danas, tokom prvog sastanka, sve je saopšteno i predstavljeno.

Za one članke koji im se prezentuju, smrtna kazna ovde nije isključena“, rekao je on u emisiji Rusija-24.

Podsetimo, ranije je predsednica komiteta za krivično i administrativno zakonodavstvo Narodnog veća DNR Elena Šiškina objasnila da strani plaćenici koji su učestvovali u ratnim dejstvima u Donbasu na strani ukrajinskih trupa ne podležu razmeni.

Poslanik je napomenuo da se to odnosi i na Britance Šona Pinera, Endru Hila i Ejdena Aslina, kao i na prethodno zarobljene Marokance Sauduna Brahima.

Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenkov, izjavio je da Rusija ne smatra plaćenike koji su stigli u Ukrajinu borcima sa stanovišta međunarodnog humanitarnog prava.

Prema njegovim rečima, „najbolje što ih čeka je dugogodišnja kazna zatvora“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U poslednje vreme Moskva redovno nagoveštava moguću eskalaciju upotrebom nuklearnog oružja.

Možda je ovo blef ali možda i nije i Rusija će odlučiti da otvori još jednu Pandorinu kutiju, kao što su nekada učinile SAD.

Tada se može zamisliti bilo koji scenario, piše stručnjak za bezbednost Džou Bo za South China Morning Post (SCMP), najstarije hongkonške novine na engleskom jeziku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako Rusija ne blefira o svojoj spremnosti da upotrebi nuklearno oružje, onda ignorisanjem njenih legitimnih bezbednosnih interesa mi osuđujemo svet na propast – kaže stručnjak.

Bo je napomenuo da trenutno nema izgleda za prekid neprijateljstava u Ukrajini, pa se mora učiniti sve što je moguće, da se stepen napetosti smanji.

On je ponudio da se na situaciju sagleda sa strane Kremlja, kako je vidi ruski predsednik Vladimir Putin.

Ruski lider je uveren da Zapad vodi rat protiv Moskve uz pomoć Kijeva.

Ukrajinu naoružavaju i podržavaju na mnogo načina, dok se Rusiji uvode razne sankcije i pretnje.

Istovremeno, američki predsednik Džo Bajden otvoreno naziva ruskog lidera „ratnim zločincem“ i kaže da Putin „ne može da ostane na vlasti“.

Kako na ovo treba da reaguje vlasnik Kremlja, u čijim rukama je najveći arsenal nuklearnog oružja na planeti?

Dakle, nuklearni rat je sada bliži nego što je bio tokom Hladnog rata.

Niko neće tačno reći kada i gde Putin može da upotrebi nuklearno oružje.

Ali ako mu se učini da je nuklearni udar potreban, da bi se prekinuo iscrpljujući sukob u Ukrajini, u kojem ruske oružane snage ne izgledaju previše ubedljivo, on bi to mogao iskoristiti – precizira veštak.

Bo je uveren da Zapad, koji predstavljaju NATO i Sjedinjene Države, mora da učini prvi korak ka Rusiji.

Moskvi se mora garantovati i to bez ikakvih uslova, da ni pod kojim okolnostima Zapad neće biti prvi, koji će izvesti nuklearni udar na Rusku Federaciju.

Verovatno je da Rusija neće odmah uzvratiti na takav gest dobre volje, očekujući uobičajeni ulov ali će to pružiti priliku za početak pregovora.

NATO se decenijama širi na istok, a Rusiji se to ne dopada, jer je napredovanje praćeno agresivnom retorikom.

Dakle, drugi korak Zapada treba da bude moratorijum na proširenje Alijanse.

NATO uključuje 30 zemalja, tako da sposobnost bloka da obuzda Rusiju, u principu nije ugrožena.

Na takvu jednostranu NATO inicijativu Rusija će nedvosmisleno odgovoriti sa razumevanjem, jer je problem širenja bloka glavna glavobolja Moskve.

Zašto bi blok sa najvećim kombinovanim konvencionalnim oružanim snagama na svetu koristio nuklearno oružje protiv jedne države.

Ovo izgleda u najmanju ruku čudno, mada ako Alijansa mora da se širi sve vreme zbog navodne pretnje jedne, pa makar i velike, zemlje, to više govori o unutrašnjoj slabosti bloka nego o njegovoj snazi.

Osim toga, NATO ima određeni kombinovani nuklearni potencijal (SAD, Francuska i Velika Britanija) koji čak i manji od ruskog, ipak izgleda veoma impresivno.

Treći korak u pravom smeru, prema Bou, trebalo bi da budu pregovori o novim bezbednosnim mehanizmima, u Evropi.

Naravno, uz davanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Istovremeno, Zapad može da zahteva od Rusije obavezu, da ne postavlja nuklearno oružje na svoju periferiju i da malo smanji svoj arsenal.

Zauzvrat, Moskva ima pravo da insistira na novom ugovoru o konvencionalnim oružanim snagama.

Ekspert je podsetio da je 1990. godine potpisan CFE ugovor, koji je ograničio broj sovjetskih trupa i dao prednost NATO-u u konvencionalnom naoružanju.

Sada kada je prednost Alijanse u konvencionalnom naoružanju postala ogromna i nemoguće je sakriti, ovo treba ispraviti smanjenjem broja trupa zemalja NATO-a.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Analitičarka Milčakova: visoke cene nafte omogućavaju da rublja ostane na površini

Nema fundamentalnih razloga da rublja ove godine padne na 200 ili čak 100 za dolar, čak i ako su se SAD tome zaista nadale prilikom uvođenja sankcija.

U najmanju ruku, preostale rezerve će nas spasiti: više od 300 milijardi dolara ostaje u Rusiji, izjavila je agenciji Prajm Natalija Milčakova, vodeći analitičar Freedom Finance.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ova sredstva su u kineskim juanima i drugim gotovinskim valutama i zlatu.

Pored toga, Japan nije mogao da blokira deo ruskih rezervi denominiranih u jenima, jer za to u zemlji nema zakonskog opravdanja.

Centralna banka sprovodi intervencije, koje podržavaju stabilnost rublje ali najvažniji faktor, koji omogućava da rublja ostane na površini su visoke cene nafte, koje su višestruko veće od budžetom od 42,3 dolara po barelu“, objasnio je sagovornik agencije.

Ostale robe takođe rastu u ceni.

Istovremeno, nisu isključene fluktuacije rublje u širokom rasponu od 70-100 za dolar tokom godine, zaključila je ona.

Ekonomista je nazvao način da se “ostvari san” o kraju hegemonije dolara

Ekonomista Adalatjan: valuta koju su stvorile Rusija, Kina i Iran okončaće hegemoniju dolara.

Stvaranje sindikata koji uključuje Rusiju, Kinu i Iran, kao i nove svetske valute, moglo bi na kraju da dovede do kraja hegemonije dolara, u međunarodnoj trgovini, sugerisao je ekonomista Džamšid Adalatjan, u intervjuu za Resalat.

Sagovornik smatra da svet treba da razmišlja o pronalaženju alternative dolaru pri plaćanju nafte, gasa i drugih energenata.

„Ako nekoliko zemalja, poput Rusije, Irana, Kine, drugih država, koje su pod sankcijama, mogu da se dogovore o stvaranju neke vrste sindikata i da odrede valutu, koja će se koristiti u njihovim transakcijama, a ta valuta neće biti dolar, tada će i dolar oslabiti, a globalna potražnja za njim će postepeno opadati“, rekao je Džamšid.

Istovremeno, ekonomista je primetio da dominaciju dolara, neće biti moguće eliminisati preko noći, pošto se američka valuta koristi u prodaji „na hiljade vrsta robe i sirovina“.

Međutim, prema njegovom mišljenju, takav scenario je dugoročno moguć.

“Toliko zemalja sanja da eliminiše dolar kao svetsku valutu, eliminiše svoju dominaciju na svetskoj sceni.

Ali sve dok Amerika ostane vodeća svetska ekonomija, dolar će biti svetska valuta”, zaključio je stručnjak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je istakao da kada rastu srpska država i Crkva – dobro je i građanima, te da bez Crkve ne može da se očuva nacionalno tkivo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je Srbija sve uradila što je od nje traženo iz Evropske unije, ali da zelenog svetla za Zapadni Balkan nema i neće ga biti.

On je za TV Pink – zamoljen da prokomentariše to što nema otvaranja novih poglavlja sa Srbijom, kao ni početka pregovora sa drugim balkanskim zemljama – rekao da se premijerka Ana Brnabić veoma nasekirala, jer je u ministarstvima poslednjih meseci rađeno danonoćno da bi se spremilo sve za klastere.

Vučić je istakao da je urađeno sve što je iz EU traženo, navodeći razdvajanje Srbijagasa, akcize… ali da, i pored toga, nema ništa:

„Moja poruka je: nastavite da radite, to radimo zbog sebe.

Mi smo na evropskom putu. Hoće, hoće, neće, neće, hvala im.

Videćemo se na kraju godine kada budemo videli naše stope rasta i stope rasta drugih”, zaključio je Vučić.

Vučić je odlikovan Ordenom Prepodobnog Prohora Pčinjskog povodom 950 godina postojanja manastira i za pokroviteljstvo tom jubileju.

Vučić je u obraćanju na Svečanoj akademiji rekao da mu je velika čast što je dobio orden i da, iako ne žudi za odlikovanjima, ovaj orden ima veliki značaj.

On je istakao da kada rastu srpska država i Crkva – dobro je i građanima, te da bez Crkve ne može da se očuva nacionalno tkivo.

Napomenuo je da nikada više nije urađeno za SPC, manastire, ali da zna da to nije dovoljno i da se zbog toga mora još više raditi.

Vučić se zahvalio Miloradu Dodiku što je na svakom prazniku koji je važan za srpski narod, što pokazuje u kakvim su odnosima Republika Srpska i Srbija.

– Jedinstvo srpskog naroda nam je važnije nego ikada.

Nismo slabi kao što smo bili, ali ćemo biti snažniji, ako budemo jedinstveni – rekao je Vučić koji je u obraćanju prisutnima je istakao i da će čuvati i štititi kosovski zavet.

On je istakao da uprkos teškim vremenima koja predstoje i velikim pritiscima, kao i pretnjama, tužbama i sukobima albanskih političara, sutra ide u Brisel gde će se boriti za Srbiju.

Orden je Vučiću uručio episkop vranjski Pahomije na svečanoj akademiji, i tu priliku je iskoristio i da mu čestita.

Odluku o dodeli ordena dondo je Savet Eparhije vranjske, na predlog vladike Pahomije.

Svečanom akademijom u porti manastira, obeležen je jubilej Manastira Prohor Pčinjski – 950 godina od osnivanja i 700 godina od upokojenja kralja Milutina, koji ga je obnovio.

Fakti

Među najvažnijim pitanjima za Grčku svakako je “razgraničenje“ u istočnomediteranskom akvatoriju.

Grčka nije priznala tzv. Kosovo, što Srbija nikada ne sme da zaboravi, a uverevanja su da to neće učiniti ni ubuduće.

Mada je razmirica na relaciji Beograd – Atina bilo i u julu 2015. godine. Pomalo indukovanih zbog loše sročenih, pa još gore prenesenih izjava tadašnja dva premijera, pomalo zbog stava Panosa Kamenosa kako Grčka neće blokirati prijem Prištine u međunarodne organizacije, uključujući i “bezbednosne“.

Srbija je službeno tražila razjašnjenje, shvatilo se ovo kao podrška Prištini za ulazak u NATO, Grci su onda podsetili na sve nedoslednosti Beograda prema makedonskom pitanju i stavljanje na stranu Skoplja, pa još kroz ocene analitičara dodali da je stav Kamenosa prema njihovom tumačenju u skladu sa Briselskim sporazumom, navodi “Sputnjik” u analizi.

Bilo je i (tačnih!) komentara kako Beograd slično nije reagovao kada su drugi, i to oni koji su pomagali albanski separatizam – davali mnogo teže i gore ocene!

Ispostavilo se kasnije, da je iznudica u kojoj se Grčka našla nakon svih “unutrašnjih lomova“ i pregovora o finansijskoj konsolidaciji, iskorišćena za pritisak albanskih sponzora na Atinu da popusti oko Kosova.

Po modelu – ako napravite takav ustupak, dobićete povoljnije uslove za mere štednje i otplatu dugova. Ipak, Ciprasov kabinet nije podlegao pod američkim i nemačkim pritiskom!

Sada se tema reaktualizuje, primenjuju se i slični mehanizmi pritiska, samo je povod drugačiji. Otuda i pominjanje Francuske.

Među najvažnijim pitanjima za Grčku svakako je “razgraničenje“ u istočnomediteranskom akvatoriju.

Sa jedne strane su Grčka, Kipar i Izrael, sa druge Turska i Egipat.

Prvu grupu podržava Pariz. Iza svega je priča o izdašnim nalazištima prirodnog gasa na ovom području, pravima na istraživanje, eksploataciji i cevovodima koji treba da ih povežu sa zapadnoevropskim tržištem.

Od trenutka kada je NATO umesto ljudskih prava za razlog svog postojanja na prvo mesto isturio energetsku bezbednost, stvari su počele da se menjaju i u pogledu strateških opredeljenja i geopolitičkih težnji.

“Zato je i centralna tema tokom septembarskih pregovora u Vašingtonu sa Trampom postao – Izrael.

Amerikanci su, vodeći brigu o “kosovskom čedu“, ugurali i Tiranu i njenog “mlađeg brata“ iz Prištine u “konzorcijum“ koji će se baviti izgradnjom i korišćenjem istočnomediteranskog gasovoda”, piše ovaj portal.

Realno, američki projekat o izvozu tečnog naftnog gasa u Evropu, a kako bi se konkurisalo ruskim energentima, teško je ostvariv.

Novi plan se u tom pogledu sagledava kao realna alternativa.

Problem se javio tokom njegove razrade u činjenici da od tri države iz prve grupe, nijedna nije priznala Kosovo.

Posledice Vašingtonskog sporazuma, bez obzira što se sa pravne strane još i može braniti stav kako njegove odredbe nisu obavezujućeg karaktera, u (geo)političkom smislu ostaju dugoročne i štetne.

U cilju “stvaranja političkog ambijenta“ Izrael je prvi “povukao nogu“, logično, oni koji su sve planirali misle kako niz treba da nastavi Grčka.

I opet logično, kao što su onomad sugerisali pozivanje na Briselski, danas sugerišu oslanjanje na Vašingtonski sporazum.

Ovo je razlog zbog kojeg se grčka diplomatija aktivirala na poslu uspostavljanja boljih političkih i ekonomskih odnosa sa Prištinom, navodi “Sputnjik”.

Realizacija jednog od najvažnijih pitanja odigrava se u novom okviru koji im je nametnut. Da li će to dovesti i do priznavanja državolike tvorevine kosovsko – metohijskih Albanaca?

Prema navodnom predlogu, za srpsku autonomiju Severno Kosovo i poseban status SPC, Albanci bi dobili viznu liberalizaciju i priznanje Grčke!?

Šefica Kancelarije za vezu sa tzv. Kosovom Hrisula Aliferi, ponavljajući zvaničan stav, istakla je da Grčka „teži konsolidaciji mira, demokratije i stabilnosti, bezbednosti i ekonomskom razvoju, kao i vladavini prava na Zapadnom Balkanu, uspostavljanjem dobrih komšijskih odnosa kroz poštovanje principa međunarodnog prava.“

Do sada, bilo je jasno šta se pod “poštovanjem principa međunarodnog prava“ u Grčkoj podrazumeva.

Za promenu ovakvog stava mogu biti (zlo)upotrebljena sva ona nakaradna tumačenja Rezolucije 1244 koja su stizala i iz Beograda.

Ako već nije, onda nas ova neprijatna situacija mora naučiti da se težina onoga što koristi ojačavanju pregovaračke pozicije nikada i nigde ne sme relativizovati, navodi “Sputnjik” u analizi.

Međutim, pred Grčkom su tu mnogo veći izazovi i njena pozicija se suštinski razlikuje od izraelske.

Prvo, to je Kipar. Eventualno priznavanje Kosova najviše bi obradovalo Turke, čak više nego same Albance. Iz ovog ugla posmatrano, to je avantura koja može rezultirati katastrofalnim ishodom na drugoj strani.

Drugo, u nekom nepovoljnom raspletu, tokom ozbiljne problematizacije odnosa sa Turskom, Atina ipak ne bi mogla računati na iskrenu i nepodeljenu podršku zapadnih partnera.

Pre svega Nemačke, koja kroz Severni tok 2 rešava sopstveno pitanje energetske bezbednosti i nema potrebu da ulazi u nove konflikte sa Ankarom zbog pomenutog istočnomediteranskog projekta. A to celu računicu menja.

Treće, američka podrška Prištini dala je krila velikoalbanskim ambicijama koje su jednaka pretnja Grcima, kao i Srbima. Dugoročno, dakle, novom političkom odlukom ništa se ne rešava.

Četvrto, iskustvo nakon Prespanskog dogovora pokazuje kako je donekle načinjena greška u koracima, te da je Grčkoj više odgovaralo opstajanje “statusa kvo“.

Severna Makedonija jeste promenila ime, ali je to u velikoj meri i ojačalo poziciju albanskog faktora i širom otvorilo vrata za jačanje bugarskog uticaja, što u nekoj opciji bugarsko – albanskog strateškog dogovora ugrožava geopolitički položaj Grčke.

Vrlo neprijatni pritisci na Grčku da promeni stav o “kosovskoj stvari“ traju već dugo, nisu od juče. I pored toga zvanična Atina je čvrsto ostajala na poziciji odbrane načela.

Iako je njenu “izlaznu strategiju“ predstavljalo pronalaženje “međurešenja“ zahvaljujući kojima su postepeno normalizovani odnosi sa Prištinom. Što, imajući u vidu “bankrote“ i “dugove“ uopšte nije malo, niti je bilo jednostavno.

Grke i Srbe vezuje mnogo toga, pa i poimanje kako smo dva bratska naroda. Nismo u lagodnoj poziciji, ni jedni ni drugi, prinuđeni smo na razne kompromise na različitim stranama.

I to treba razumeti. I težiti da se odnosi održe na visokom nivou, a bratstvo ne kvari.

U suprotnom, samo ćemo obradovati neprijatelje, koji su nam kroz istoriju bili – zajednički, prenosi Sputnjik.

Sputnik