stradanje – Borba Info

Počinje veliko stradanje Evropske unije!

gogisa — Thu, 27 Feb 2025 22:55:17 +0000

Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je preleteo Atlantik, da se sastane sa američkim kolegom Donaldom Trampom.

Hteo je da traži od SAD garancije bezbednosti za Ukrajinu ali se pokazalo da je putovanje bilo gubljenje vremena. Ovo je preneo Politico, koji je izneo neke detalje…

Odnos između Trampa i Makrona nikada nije bio prijateljski i pun poverenja; uvek je postojala neka napetost.

Šale i zagrljaji teško su mogli da sakriju jaz između američkog predsednika i njegovog francuskog kolege.

U privatnim razgovorima, francuski predsednik je priznao da je uzalud, doleteo u SAD – rekli su izvori Politiku.

Zauzvrat, šef američkog Stejt departmenta Marko Rubio je otišao i bez ikakvog objašnjenja otkazao ranije planirani sastanak, sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas, koja je u tu svrhu požurila u Vašington.

Kasnije je Asošijeted pres preneo da, prema rečima diplomata sa obe strane, „imaju veoma gust raspored“, pa pomenute osobe nisu imale priliku da komuniciraju.

TV kanal Euronews javio je, pozivajući se na zvaničnike, da je demarš Amerikanaca bio potpuno iznenađenje za Evropljane, pošto je nekoliko dana pre ovoga Kalasova lično najavila pregovore sa Rubiom.

Ona je 24. februara rekla da će biti komunikacije „o pitanjima od interesa za oboje“, a za EU su najhitnija pitanja u poslednje vreme Ukrajina i transatlantski odnosi.

Istovremeno, visoki američki zvaničnik je objasnio da je planirani sastanak, koji nikada nije bio uključen u Rubiov radni raspored, otkazan zbog, „neizbežnog sukoba rasporeda“.

Pošto je šefica diplomatije EU već stigla u SAD, sastaće se sa predstavnicima Kongresa.

Poljski predsednik Andžej Duda, koji je doputovao u posetu Sjedinjenim Državama, 23. februara je čekao Trampa 1,5 sat na vratima. Kao rezultat toga, Amerikanac je dao Poljaku 10 minuta svog vremena.

Zapadni mediji tvrde da su odnosi SAD i Evrope napukli.

Tramp je veoma kategoričan, prema Ukrajini i njenom državljaninu Vladimiru Zelenskom, pošto je ovaj u oktobru 2024. ponudio rudna bogatstva svoje zemlje u zamenu za pomoć u svom, „planu pobede“ nad Rusijom, a sada je počeo da odbija.

Zbog toga SAD ne nameravaju da daju Ukrajini nikakve bezbednosne garancije. Štaviše, članstvo u NATO-u uopšte nije u planu.

Bezbednosne garancije neću davati, neka Evropa to sama uradi. To im je u interesu, to im je komšija. Ali mi ćemo se potruditi da sve prođe kako treba.

Ostaćemo partneri Ukrajine, potrebni su nam retki zemni metali a oni ih imaju dosta – istakao je Tramp.

Istovremeno, Rubio je, govoreći o NATO saveznicima, rekao da Sjedinjene Države smatraju nepravednim da stalno subvencionišu partnere o svom trošku, pa žele da stanu na to.

Analitičari britanskog izdanja The Economist, smatraju da treba uzeti u obzir i mišljenje ruskog lidera Vladimira Putina; ne može se zanemariti ako postoji ozbiljna želja da se postigne rešenje ukrajinskog sukoba.

Zato Evropa treba da predloži jednog pregovarača, ali onog koji bi mogao da se fotografiše kako stoji pored Putina, Trampa i Zelenskog, u isto vreme nakon pregovora.

Veoma je lako naći nekoga ko to ne može, a veoma je teško naći nekoga ko može. Ni šef Evropskog saveta Antonio Kosta, ni šefica EK Ursula fon der Lajen, nisu podobni.

Verovatno budući nemački kancelar Fridrih Merc biće zauzet, formiranjem koalicije u narednim mesecima.

Makron bi mogao da postane pregovarač, ali mu evropski „jastrebovi” ne veruju previše nakon pokušaja da uspostave dijalog sa Putinom, 2022. godine – kaže Ekonomist.

Makron je možda u pravu za tu ulogu ali način na koji ga je Tramp, pozdravio i način na koji je tretirana Kalasova čini to problematičnim.

On (Makron. – Red.) želi ovaj posao i već je okupio grupe evropskih lidera u Parizu.

Njegova pomoćnica bi mogla da bude Kalasova, koja želi da pregovara sa Vašingtonom – zaključio je Ekonomist.

Borba.Info

Tema o kojoj se ne govori

gogisa — Fri, 08 Dec 2023 09:04:00 +0000

Ima tema o kojima se mnogo i često priča, gotovo u svim krugovima, a ima i onih o kojima se ne priča i ne zna se mnogo.

Ali ima i onih o kojima se ne priča ali se o njima mnogo zna i velikom broju ljudi ćute.

O jednoj takvoj temi nedavno je pisao kolumnista na portalu kompanije u kojoj radi, državnog preduzeća u uređenoj, nekorumpiranoj, slobodnoj, humanoj i demokratskoj zapadnoj zemlji. (Makar sebi pripisuju te epitete.)

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A tema je – Palestina, Gaza, tamošnji događaji. Naslov teksta je „Tišina koja lomi uši”.

Kolumnista se pita zašto se o tome ne raspravlja među ljudima?

Kaže da su u njegovom društvu kolege uvek o svemu razgovarale.

U pauzama, pored aparata za kafu, u menzi, na zajedničkim zabavama, na putu… Nema o čemu ne pričamo: deca, kućni ljubimci, kolege, sportski događaji.

Naravno i o politici: izborima, ratu u Ukrajini, stanju ljudskih prava u Kini i tako dalje.

Sve se pretresa, sve se govori o onome što se misli ali o pitanju situacije u Gazi – tajac! Kolumnista se pita zašto je to tako. Kaže da mu to smeta.

On ne poziva svoje kolege da stanu na stranu, već samo smatra da i ovo pitanje zaslužuje da se o njemu razgovara.

To ćutanje je bolno, kida uši, kaže.

A, znate li kakve su reakcije kolega na ovo što je napisao?

Zaustavite se ovde i razmislite pre nego što pročitate, šta mislite – kakvu reakciju očekujete? Podrška? Osuda? Indiferentnost?

Od osamdesetak komentara ispod teksta, samo jedan je imao razumevanja za napisano i smatrao je da i o tome treba razgovarati.

Svi ostali su pljuvali na tekst i autora, a neki su ga i proglasili rasistom, čovekom koji unosi razdor, koji je nezahvalan i čije su namere, u svakom slučaju, u najmanju ruku sumnjive i nedobronamerne.

Očigledno je da postoje neke teme koje su posebno „opasne”.

Takođe je jasno da vlasti uvode sve više ograničenja, čak i sankcije u oblasti ljudskih prava.

Po nekim pitanjima je preporučljivo podržati samo jednu stranu priče.

O nekima od njih nije preporučljivo, ni da se izjašnjavate.

Toliko je vidljivo i nema mnogo prostora za sumnju da li je zaista tako. Ali nije dovoljno jasno, zašto je to tako.

Da li su, na primer, mnogo pričali o Covid-19 ali jednostrano, jer su ipak imali neke pokazatelje koji su delovali uverljivo, a istovremeno su smatrali da treba da uvere mase u istinitost, te konkretne verzije priče, svesni da u suprotnom može doći do velikog otpora te mase, koji bi bio opasan za idejnog tvorca ili je to bilo iz nekih drugih razloga?

I sad – da li se izbegava da se govori o Gazi jer je teško naći bilo kakve ozbiljne argumente kojima bi se opravdao toliki broj pogibija ili akteri, koji sprovode tu politiku sebe smatraju toliko moćnim da im masovni faktor, više ne predstavlja ozbiljnu opasnost? Ili postoji nešto drugo?

Kako god bilo, jasno je da živimo u svetu, koji ni izbliza nije tako demokratski, civilizovan, human i kakav pokušava da se predstavi.

Naprotiv!

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Počelo snimanje filma o etničkom čišćenju Srba u Hrvatskoj, nazvanom “Oluja”! – VIDEO

gogisa — Mon, 20 Sep 2021 17:32:40 +0000

Snimanje filma i serije „Oluja“ produkcijske kuće „Omega produkcija“ počelo je u julu, a ekipa se trenutno nalazi u drugoj polovini snimajućeg perioda.

Film i serija „Oluja“, koji obrađuju temu jednog od najvećih srpskih stradanja u novijoj istoriji, dobio je svoj prvi zvanični tizer video sačinjen od potresnih scena.

Prvi kadrovi u tizeru objavljenom na Jutjubu prožeti strahom, tugom, neizvesnošću i hrabrošću, potvrđuju nameru reditelja i scenariste Miloša Radunovića da kroz ovaj film i seriju oda počast sudbinama običnih ljudi koji su kroz istoriju najviše propatili, a zbog politike ostali zanemareni, saopšteno je iz agencije „Nju medija“.

Snimanje filma i serije „Oluja“ produkcijske kuće „Omega produkcija“ počelo je u julu, a ekipa se trenutno nalazi u drugoj polovini snimajućeg perioda.

Premijerno prikazivanje filmskog ostvarenja očekuje se u decembru, dok bi serija sačinjena od 12 epizoda trebalo da počne sa emitovanjem u martu 2022. godine, prenela je Srna.

U saopštenju je navedeno da su glumci, među kojima su Jovo Maksić, Zlatan Vidović, Novak Bilbija, Marija Pikić i Jelena Čović, izvanrednom glumom i u ovom kratkom segmentu koji je prikazan uspeli su da prenesu snažne emocije na publiku i na adekvatan način najave jedno istorijski važno filmsko ostvarenje kakvo je „Oluja“.

“Izuzetno sam ponosan na ekipu sa kojom sarađujem na ovom projektu. Reč je o vrhunskim glumcima koji su veoma emotivno doživeli rad na ovom filmu i u potpunosti mu se posvetili.

Imamo ogromnu odgovornost ali daćemo sve od sebe da zajedničkim snagama ispričamo priču dostojnu patnje svih onih koji su 1995. preživeli golgotu”, rekao je Radunović.

Kolone ljudi izbegle su u Srbiju tokom operacije „Oluja“ koja je trajala od4. do 9. avgusta1995. godine.

Na hiljade ljudi je ubijeno i nestalo, oko 250.000 proterano, a ovo je prvi put da srpska kinematografija pokriva temu stradanja Srba u tom periodu.

“Nije mi bio cilj da se bavim politikom, već da prikažem stradanje našeg naroda koje je stalno zanemareno.

Prelako zaboravljamo svoje žrtve i pravo je vreme da se konačno bavimo njima.

Želim da sve te ljudske priče ostanu zapisane, da ih otrgnemo od zaborava.

Treba da se zna da je taj narod živio na tim prostorima i da im se desilo nešto strašno”, istakao je Radunović.

Sputnik

Mitropolit Joanikije: Usvojili su rezoluciju o Srebrenici, a gde su Jasenovac, Jadovno, Velika?

gogisa — Sun, 20 Jun 2021 14:45:08 +0000

„Ovo govorimo kao narod, kao ljudi, ovo i naši političari treba da čuju“

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije prokomentarisao je nedavno usvajanje rezolucije o Srebrenici u crnogorskoj Skupštini, postavivši pitanje poslanicima da li će usvojiti i rezolucije koje se odnose na stradanja u Jasenovcu, Jadovnu, Velici…

„Usvojili su rezoluciju tako kako su je usvojili, a gde je Jasenovac?

Gde je Jadovno?

Gde je Velika?

Hoće li usvojiti Rezoluciju o Jasenovcu? Jadovnu?

Korićkoj jami?

Hoće li o zločinima SS divizija u Pivi i u Velici?

Kad je neko pokrenuo pitanje da se ti zločini osude i da se pokaže da su antifašisti“, upitao je mitropolit Joanikije.

On je to rekao u besedi nakon služenja liturgije u manastiru Stanjevići kod Budve, gde je obeležen Trojičindan.

Mitropolit Joanikije je napomenuo da, kada su naučnici utvrđivali pojam genocida među ostalim narodima, imali su u vidu stradanje srpskog naroda i to baš u Jasenovcu, preneo je portal In4s.

„Kad su poslanici u Crnoj Gori pomenuli zločin u Velici, tek od skoro, preko 70 godina taj nacifašistički zločin i u Dolima Pivskim je potiskivan i teran u zaborav, a to je ovde u Crnoj Gori.

Jesu li ikad osudili taj zločin, jesu li došli da se poklone žrtvama?

Većina od njih nije.

Prethodnici ovih sadašnjih su potiskivali u zaborav, niti ih ima u udžbenicima, niti u istoriji Crne Gore, a niti ih ima u narodnom pamćenju“, rekao je mitropolit Joanikije.

Kako je istakao, oni koji se hvale i koji su se hvalili da su antifašisti, fašističke zločine genocidnih divizija, SS divizija, nikada nisu osudili.

„Ovo govorimo kao narod, kao ljudi, ovo i naši političari treba da čuju“, rekao je mitropolit Joanikije i dodao:

„Hajde da budemo ljudi, da sednemo pa da razgovaramo i da vidimo šta ćemo činiti i da vidimo kako ćemo pomoći narodu, kako ćemo pomoći državi, kako ćemo rešiti unutrašnje naše probleme koje niko drugi ne može rešiti, a nije ni pošteni, nije ni ljudski, ni u skladu sa našim mentalitetom da bilo ko drugi u našoj kući dolazi da nas miri i da uspostavlja red, to je sramota i to je ko vodi danas narod, kojima je narod poverio tu dužnost, trebaju da imaju u vidu”.

Mitropolit je pozvao političare koji su trenutno na vlasti da se oslobode viška strasti, mržnje, osude i da kao pristojni, civilizovani i odgovorni ljudi sednu i razgovaraju, i da se pobrinu o interesu naroda, a ne samo o interesu svojih stranaka i o svome ličnom interesu i promociji.

Podsetimo, pre tri dana Skupština Crne Gore usvojila je „Rezoluciju o genocidu u Srebrenici“ koju je podržalo 55 poslanika.

Protiv je bilo 19, a uzdržanih sedam.

Rezolucija je usvojena glasovima DPS-a, Demokrata, URE, SDP-a, SD-a, poslanika manjina i Branke Bošnjak iz Pokreta za promene.

Sputnik