Nikolas Maduro se založio za jedinstveni blok Latinske Amerike i Kariba.

Politikolog Viktor Hejfec objasnio je šta ometa jedinstvo regiona.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozvao je zemlje Latinske Amerike i Kariba da se ujedine u novom multipolarnom svetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Po njegovom mišljenju, države treba da stoje rame uz rame zahvaljujući zajedničkom identitetu.

“Borba za novi svet, za svet bez imperija i hegemonije, za svet nezavisnih, suverenih, slobodnih naroda, svet saradnje, svet bez ratova, za mir na planeti, se intenzivira svakim danom”, rekao je Maduro na sastanku ministara nauke i tehnologije Zajednice latinoameričkih i karipskih država, koji prenosi TV kanal Venezolana de Television.

Šef Venecuele je pozvao učesnike foruma da doprinesu naučnoj, tehnološkoj i kulturnoj nezavisnosti 21. veka.

Maduro je takođe naglasio da region treba da se oslobodi zavisnosti od zapadnih imperijalnih država.

Profesor Katedre za teoriju i istoriju međunarodnih odnosa Državnog univerziteta Sankt Peterburga, glavni urednik časopisa Latinske Amerike Viktor Hejfec, rekao je da su zemlje Latinske Amerike u 21. veku već, ako ne jedan blok, onda bar više manje konsolidovane snage.

Druga stvar je, što je ova konsolidacija sada propala.

Jedan od poražavajućih faktora bila je venecuelanska kriza. Zemlje su bile podeljene oko priznavanja istinske moći u državi.

Nakon toga, skoro svi odnosi su obnovljeni ali sada nema govora o konsolidaciji.

„Za sada je ovo, po mom mišljenju, ostala dobra želja. Nisu sve zemlje Latinske Amerike spremne da deluju kao ujedinjeni front, postoje trenuci u kojima imaju zajedničke napore, postoje mesta gde traže zajednički jezik, a postoje i oni, na kojima su oprezni“, preneo je Heifets svoje rezonovanje.

Profesor je naglasio da mnogo zavisi od ličnosti, onoga ko govori o ujedinjenju regiona.

Brazilski predsednik Lula da Silva manje-više uživa autoritet u Latinskoj Americi, a takođe i bivši šef Urugvaja Hoze Muhika.

Lideri Venecuele, Nikaragve ili Čilea su veoma različiti ali je daleko manje verovatno da će ih se dovoljno saslušati.

„To je prilično uobičajeno shvatanje da li će doći do okupljanja latinoameričkih država ili ne.

Što se tiče vođenja zajedničke politike, ništa ne zavisi od predsednika Madura“, rekao je sagovornik PE.

Profesor je rekao da nema smisla raspravljati o teorijskom odnosu ujedinjene Latinske Amerike i Rusije.

On je naglasio da već postoji CELAC (Zajednica država Latinske Amerike i Kariba) koja uključuje zemlje oba transatlantska kontinenta, isključujući SAD i Kanadu.

„Ako vidimo konkretne akcije CELAC-a na utvrđivanju zajedničkog političkog stava, onda će to biti ozbiljno ali do sada, u svim godinama svog postojanja, CELAC nije govorio o svjetskoj politici.

Stoga je ovde nemoguće reći nešto iz niza, šta bi se desilo da.

Zapamtite, postoji takva poslovica „Da je moja baka imala “uređaj”, bila bi deda“.

Dakle, sve je hipotetički moguće ali praktično CELAC, do ovoga još nije došao“, rekao je Kejfets.

Prema rečima profesora, ujedinjenje će zavisiti od mnogo faktora.

Venecuela treba da gradi na pozicijama, koje je imala u regionu pod bivšim predsednikom Ugom Čavezom.

Zemlje Latinske Amerike imaju potpuno različite pristupe spoljnoj politici.

Početkom 21. veka bilo je lakše ujediniti se, pošto države nisu imale izbor ili-ili.

„Nisu morali konvencionalno da biraju između Kine i Sjedinjenih Država, ali danas moraju da naprave takav izbor, a međunarodna situacija je postala mnogo složenija i turbulentnija.

U ovom slučaju je manja spremnost latinoameričkih država za konsolidaciju“, rekao je sagovornik PE.

U zaključku, Kheifets je napomenuo da je pad ekonomske i političke nezavisnosti zemalja regiona povezan i sa nedostatkom visokih prihoda od izvoza mineralnih sirovina.

Početkom 21. veka potražnja je bila mnogo veća, što je omogućilo suverenije delovanje.

Nikolas Maduro pozvao je zemlje Latinske Amerike i Kariba da deluju kao jedan blok.

Politikolog Lazar Hejfec iskopao je korene ideje ujedinjenja, a takođe je ukazao na jedinstveni trend u regionu, prema Rusiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning govorio je o budućnosti Tajpeja.

Prema rečima diplomate, to se sastoji u ponovnom ujedinjenju sa maticom.

Odgovarajuću izjavu dao je predstavnik ministarstva 7. aprila na brifingu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Što se tiče razlike u stavovima stranaka, ona neće postati prepreka, uveravao je Mao Ning.

„Sistemske razlike između strana Tajvanskog moreuza nisu prepreka za ponovno ujedinjenje, a još manje razlog za odvajanje“, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova.

Podsetimo, Peking će preduzeti sve neophodne mere da odlučno zaustavi spoljno mešanje i pokušaje zvaničnog Vašingtona da organizuje „nezavisnost“ Tajvana.

Ovo je rečeno u kineskom Ministarstvu odbrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pitanja postavljena na godišnjoj konferenciji za novinare predsedniku Rusije, nisu postala senzacionalna.

To govori o otvorenosti dnevnog reda, rekla je zamenica predsednika Državne dume Irina Jarovaja.

Ovaj rezultat je postao moguć jer, u celini, sistem ruske moći funkcioniše u stalnom dijalogu sa društvom.

Jarovaja je to videla, kao zaslugu Vladimira Putina.

„Ovo pravilo, koje je postalo tradicija, predsednik je formirao, ne samo kao stil svog rada, već i kao zahtev za sve nivoe vlasti, što je postalo bezuslovna vrednost za društvo i profesionalno novinarstvo“, navodi njena štampa. služba je citira.

Zamenik predsednika Državne dume je napomenuo, da su u okviru događaja pokrenuta važna pitanja.

Posebno je istakla teme socijalnog budžeta, mobilizacije privrede, pandemije i očuvanja tradicionalnih vrednosti.

Konferencija za novinare Vladimira Putina održana je juče u Manježu.

Ruski lider je četiri sata razgovarao sa novinarima i uspeo je da odgovori, na 55 pitanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ja nemam šta da krijem, za mene ne postoje zabranjene teme i verujem da radim dobru stvar, kao što sam uvek verovao”

Lider SPAS-a Aleksandar Šapić izjavio je večeras da je jednim delom očekivao napade na njega nakon najave o ujedinjenju SPAS-a i SNS-a.

Ali, napadi od pojedinih su ga iznenadili.

Šapić je za TV Pink kazao da su ga najviše napadali oni koji su se svih ovih godina trudili da ga pokažu, kako navodi, kao “nebitnog” i “perifernog” političara na srpskoj političkoj sceni.

“Sada im je neverovatno jer neko tako nebitan može da izazove u njima takav bes.

Konstatovali su da je to nemoralno sa moje strane, ali mi nije jasno šta sam to uradio nemoralno, a da je glup potez sa Vučićeve strane.

Kada ovo sve skuptine, njima se isplati, jer će im biti lakše na sledećim izborima gde budemo zajedno nastupali”, rekao je Šapić.

Ističe da je teško boriti se protiv onih koji nemaju šta da izgube i dodaje da mu u poslednjih desetak dana “stavljane reči” koje on nikada nije izgovorio, kao i potezi koje nije povukao.

“Ja nemam šta da krijem, za mene ne postoje zabranjene teme i verujem da radim dobru stvar, kao što sam uvek verovao”, rekao je Šapić.

Kaže da je svaki napad u poslednje vreme primio “uzdržano”.

Tanjug