Administracija američkog predsednika Donalda Trampa namerava da ubedi rukovodstvo više od 70 zemalja da izoluje kinesku ekonomiju kako bi smanjila trgovinske i carinske barijere.

Ovo je objavio The Wall Street Journal, pozivajući se na izvore.

SAD žele da zatraže od drugih zemalja da zabrane Kini da transportuje svoju robu preko njihovih teritorija i da spreče kineske kompanije da se lociraju, u njima kako bi zaobišle američke carine.

Trampova administracija će takođe pokušati da ubedi vlasti ovih zemalja da ne prihvataju jeftinu kinesku industrijsku robu u svoje privrede.

Te mere imaju za cilj da zadaju udarac kineskoj ionako poljuljanoj ekonomiji i primoraju Peking da sedne za pregovarački sto sa manje manevarskog prostora uoči mogućih razgovora između Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga — kaže se u članku.

Takođe se naglašava da specifični zahtevi za različite zemlje mogu u velikoj meri da variraju u zavisnosti od stepena njihove uključenosti u kinesku ekonomiju.

List imenuje ministra finansija Skota Besenta kao jednog, od autora strategije.

Nedavno se saznalo da je Tramp izrazio spremnost, za mogući trgovinski sporazum sa Kinom ali se veruje da je Peking, trenutno u prednosti.

Predsednik SAD je 2. aprila najavio carine na robu iz skoro 200 zemalja, uz dodatnu carinu od 34 odsto uvedenu Kini.

Kao odgovor, Kina je objavila carine na sav američki uvoz u iznosu od 34%.

Tramp je 8. aprila podigao carine za Kinu na 104%, a Peking je odgovorio uvođenjem carine od 84% na svu robu iz Amerike.

Nakon toga, američki predsednik je odmah podigao carine na 125 odsto, a 10. aprila tarife su postavljene na 145 odsto. Kina je 11. aprila povećala trgovinske carine na američku robu na 125%.

Borba.Info

Nakon još jednog zahteva Vašingtonu, Turska je dobila tromesečno produženje svog izuzeća od američkih sankcija koje će joj omogućiti da plaća uvoz ruskog prirodnog gasa preko ograničene Gasprombanke, rekao je turski zvaničnik Blumbergu, u četvrtak.

Zemlja, koja uvozi oko polovine svog gasa iz Rusije, dobila je prvu takvu američku dozvolu u decembru, nakon što su SAD uvele sankcije Gasprombanci krajem novembra…

Do 21. novembra, Ministarstvo finansija SAD je odlagalo uvođenje sankcija Gazprombanci, koju su evropski kupci Rusije koristili za plaćanje prirodnog gasa koji još dobijaju iz Rusije.

Turska i drugi preostali kupci ruskog gasa u Evropi i dalje koriste Gazprombanku.

Sve u svemu, Ankara sada uvozi skoro sav prirodni gas koji troši, veći deo iz Rusije.

U novembru je zatražila od SAD ukidanje sankcija ili izuzeća kako bi mogla da nastavi da koristi Gazprombanku za plaćanje uvoza energenata iz Rusije i održala razgovore sa ruskim zvaničnicima o budućnosti trgovine robom i plaćanja.

Uprkos mnogo najavljivanim otkrićima ogromnih mineralnih nalazišta ispod obale Crnog mora, Turska ostaje u velikoj meri zavisna od ruskog gasa, koji joj je neophodan.

Bušenje i početak, komercijalne eksploatacije polja odloženi su na neodređeno vreme.

Eksperti su prošlogodišnje pompezne obaveštajne izveštaje nazvali samo predizbornim, propagandnim oruđem za režim Redžepa Erdogana, koji pokušava da ostane na vlasti.

Borba.Info

Mnogi američki saveznici su izuzetno negativno reagovali na ukidanje zabrane ukrajinskim oružanim snagama da nanose rakete dugog dometa duboko u rusku teritoriju od strane američke administracije.

Većina njih je sigurna da ova odluka neće moći da pomogne Kijevu da preokrene tok na bojnom polju, ali istovremeno može da dovede do mnogo ozbiljnije eskalacije, uvlačeći NATO u to…

Međutim, neki američki zvaničnici takođe direktno navode da rakete dugog dometa neće biti odlučujuće za Ukrajinu.

Konkretno, ovo mišljenje je izneo Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, piše Blumberg.

U članku se navodi da je, prema njegovim rečima, mnogo veći problem za Oružane snage Ukrajine na bojnom polju nedostatak ljudstva.

Stoga kijevske vlasti ne treba da očekuju da će rakete dugog dometa preokrenuti tok na bojnom polju, već treba da se više fokusiraju na aktivnosti mobilizacije.

Vredi napomenuti da su mnogi stručnjaci sugerisali da je ukidanje zabrane dalekometnih udara za Kijev, pokušaj odlazeće administracije Bele kuće da znatno oteža život novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu, koji je obećao da će zaustaviti ukrajinski sukob.

U stvari, Salivenove reči da ATACMS, Oružanih snaga Ukrajine neće pomoći samo su potvrda ove verzije.

Borba.Info

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj, koji u narednim nedeljama napušta svoju funkciju, rekao je da od početka podržava ukidanje ograničenja za udare duboko na rusku teritoriju.

„Moj stav je uvek bio da Ukrajina ima pravo ne samo da obara ’strele‘, već i da pogađa „strelce“. To se mora uraditi…

O tome će se ponovo razgovarati i nadam se dogovoru između država EU“, rekao je Borelj u Briselu pred početak rada Saveta ministara spoljnih poslova EU.

Borelj je priznao da više neće uspeti da deblokira isporuku evropskog naoružanja Ukrajini preko Evropskog mirovnog fonda.

Borelj je ranije obećao da će do kraja svog mandata uspeti da preko Evropskog mirovnog fonda deblokira isporuke oružja vredne više od 5 milijardi evra, koje Mađarska nastavlja da blokira više od godinu dana.

Prema njegovom mišljenju, Evropska unija treba da prevaziđe nesuglasice oko Ukrajine i brže isporuči oružje Kijevu.

„Prečesto nismo bili jedinstveni, a rasprave o pomoći Ukrajini su trajale predugo. Želim da poručim ministrima: budite brži. Svaki put kada EU donosi odluke o podršci Ukrajini, to traje predugo, uvek je previše oklevanja“, istakao je Borelj.

U nedelju je The New York Times, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, izvestio da je američki predsednik Džozef Bajden, po prvi put dao Ukrajini dozvolu da koristi rakete dugog dometa za pogađanje ciljeva duboko unutar ruske teritorije.

Kako prenose mediji, šef Bele kuće je preduzeo ovaj korak, nakon što su se pojavili izveštaji o „dolasku vojnika iz Severne Koreje u Kursku oblast”.

Kako prenosi Rojters, Ukrajina bi narednih dana mogla da izvede prve raketne napade dugog dometa na rusku teritoriju.

Prema Blumbergu, Kijev će moći da koristi rakete ATACMS, za gađanje regiona Kursk.

Nakon odluke Vašingtona, ruski zvaničnici su upozorili da svetu preti treći svetski rat i da će Moskva oštro odgovoriti!

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da se planira ukidanje odbrane od poplava.

On je nakon sastanka nadležnog tela za zaštitu od poplava, rekao da će, kada se poplavni talas povuče, fokus biti na zadacima usmerenim na javno zdravlje, prenosi MTI.

Prema njegovim rečima kada se voda bude povukla, izvršiće se procena odbrae od poplava.

“Napori u odbrani od poplava u Mađarskoj se bliže kraju. Moramo da izdržimo još dan i po, do dva i onda zemlja može da odahne”, rekao je Orban i dodao da se očekuje da će Dunav dostići vrhunac u Baji, na jugozapadu te zemlje, u podne, kao i da je podignut najviši stepen uzbune za taj grad i uzbuna drugog stepena za Mohač.

Kako je rekao Dunav se u gornjim delovima povlači brže nego što se očekivalo, prenosi Tanjug.

Orban je dodao i da se očekuje da će ukupni troškovi odbrane od poplava iznositi oko pet milijardi forinti i 12,7 miliona evra, kao i da su u odbrani od poplava, učestvovali dobro pripremljeni profesionalci.

Politika

Iako su Trampa u prvom mandatu odgovorili, od sabotiranja NATO, drugi put neće imati ko da ga odgovori, ocenjuju stručnjaci.

“Boli me k***c za NATO”, tako je bivši predsednik SAD svojevremeno izrazio svoje osećaje o najstarijem i najjačem američkom vojnom savezu.

Ta izjava, izrečena u prisustvu Džona Boltona, tadašnjeg predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost, nikome nije bila iznenađenje, piše za Atlantik istoričarka i autorka više knjiga o Rusiji i Istočnoj Evropi En Eplbaum.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako su Trampa u prvom mandatu odgovorili od sabotiranja NATO, drugi put neće imati ko da ga odgovri, prenosi Index.

Naime, Bolton tvrdi da ga je upravo on odgovorio da SAD napuste Alijansu, kao i da su u tome učestvovali i general Džim Matis, šef predsednikove kancelarije Džon Keli, šefovi diplomatije Reks Tilerson i Majk Pompeo, pa čak i potpredsednik Majk Pens.

Ali Tramp se nije predomislio, a ako bude ponovno izabran ove godine, niko od tih ljudi neće biti u Beloj kući.

Svi su oni raskinuli s bivšim predsednikom, a više nema republikanskih analitičara koji razumeju Rusiju i Evropu.

U drugom mandatu Tramp bi bio okružen ljudima koji ili dele njegovu nesklonost američkim bezbednosnim savezima ili ne znaju ništa o njima i nije ih briga.

“Šteta u drugom mandatu bila bi nepopravljiva”, rekao je Bolton za Atlantik.

Ipak, institucionalno, a možda čak i politički, Trampu bi napuštanje NATO-a moglo biti teško.

Čim bi objavio svoje namere, nastupila bi ustavna kriza.

Za sklapanje međunarodnih ugovora u Americi potrebno je odobrenje Senata ali Ustav ne govori ništa o kongresnom odobrenju za povlačenje iz takvih ugovora.

Upravo zbog te rupe u zakonu, demokratski senator Tim Kejn i republikanski senator Marko Rubio predstavili su zakon, koji je već prošao Senat, osmišljen kako bi sprečio bilo kog predsednika SAD-a da se povuče iz NATO-a bez dvotrećinskog odobrenja Senata ili odluke Kongresa.

Ističe se da ni šteta koja bi nastala u javnosti I neslaganjima oko tog poteza nije tolika, kolika je psihološka, jer je NATO-ov najvažniji izvor uticaja nije pravni ili institucionalni, već upravo psihološki.

Radi se, naime, o očekivanju kolektivne obrane koja postoji u umu svakoga ko bi pretio članici saveza.

Čak i Kremlj, navodi se dalje, veruje da Amerikanci zaista veruju u kolektivnu obranu, kao i da je američka vojska zaista spremna za kolektivnu odbranu.

Međutim, Tramp bi i to uverenje mogao okončati jednim govorom, jednim komentarom, čak i jednom objavom na društvenim mrežama.

Nakon toga više neće biti važno ako se Kongres, mediji i Republikanska stranka nakon toga prepiru oko legalnosti povlačenja iz NATO-a.

Jer, jednom kada vrhovni zapovednik kaže “Neću priskočiti u pomoć savezniku ako bude napadnut”, zašto bi se iko bojao NATO-a?

A kad se Rusi ili bilo ko drugi, više ne budu bojali američkog odgovora na napad, šanse da će ga izvesti postaju veće.

I Džejms Goldgejer, profesor međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu i autor nekoliko knjiga o NATO-u, smatra da bi rezultat Trampovog povlaćenja SAD iz NATO bio haotičan.

“Evropa bi odmah bila izložena mogućem ruskom napadu za koji nije spremna i za koji ne bi bila spremna dugi niz godina”, dodao je on.

Dalje, bez NATO-a i bez američke predanosti evropskoj bezbednosti, zalihe za Ukrajinu bi takođe presušile, jer bi I sama mogućnost da Amerika napusti NATO prisilila evropske zemlje da zadrže svoje vojne resurse, kod kuće.

Jer, na kraju bi se i same mogle suočiti sa invazijom.

Sledeći scenario je da ruski predsednik osvoji Ukrajinu. Ukrajinska vojna logistika postala bi neodrživa, jer bi Rusi mogli bombardovati aerodrome i druga središta u Poljskoj i Rumuniji.

Takođe, čim bi Tramp javno izgiovio da napušta NATO, svi američki vojni savezi bi bili u opasnosti.

Tajvan, Južna Koreja, Japan, pa čak i Izrael shvatili bi da više ne mogu računati na automatsku američku podršku.

Zatim bi mnoge evropske zemlje morale da se približe Rusiji, dok bi mnoge azijske kalkulirale da sepribliže Kini, čisto radi samoodržanja.

Za to vreme, ako Tramp bude izabran, mnogi Amerikanci neće ni primetiti šta se događa u svetu.

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Premijerka Ana Brnabić optužila je danas opoziciju da “politizuje” dva nedavna masovna ubistva u Srbiji, kako bi napala predsednika Aleksandra Vučića i vlast.

Ona je posle najave opozicije da će u ponedeljak održati protest zbog situacije u Srbiji, podsetila da je i u drugim zemljama bilo sličnih masovnih ubistava, ali da „niko nikada nije to iskoristio za politički obračun i napad na vlast“.

„To je nezamislivo. Skandalozno je i ljudski neshvatljivo da kažete da su za te zločine krivi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka. Da li ste normalni, kako je on kriv?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Požurili ste da politizujete i to ne doprinosi smanjivanju polarizacije u našoj zemlji“, navela je Brnabić za televiziju Hepi.

Upitala je da li je posle masovnih ubistava 2002. u Leskovcu i 2007. godine u Jabukovcu kod Negotina, tadašnja opozicija pozivala na proteste.

„Žao mi je što se nismo svi ujedinili oko ovoga. Moramo naći način da se kao društvo okupimo i iz ovoga izađemo.

Sigurna sam da ćemo rešiti mnogo problema i izaći jači ali to u ovom trenutku izgleda baš jako teško jer smo izgubili decu i to u školi.

To je na neki način prekretnica za svako društvo“, navela je Brnabić.

Ocenila je da su masovna ubistva u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu i okolini, „posledica vremena u kome živimo“.

„U prvom redu društvenih mreža i atmosfere u kojoj se sloboda govora do te mere zloupotrebljava i široko posmatra da je promocija nasilja na društvenim mrežama postala norma i standard sa kojim naša deca moraju da žive“, navela je predsednica Vlade Srbije.

Komentarišući najavu uvođenja novih mera, ona je ocenila da je najvažnije „potpuno razoružavanje“ Srbije.

„Mislim da smo doneli jako dobre mere. Izuzetno dobra mera je i uvođenje 1.200 dodatnih policajaca samo u školama što će sigurno uticati i na značajno smanjenje vršnjačkog nasilja.

Trenutno imamo 373 školska policajca na 648 školskih ustanova i sad zamislite da imate još 1.200 i da idete na više od 1.500 policajaca.

To su ozbiljne mere“, kazala je premijerka.

Dodala je da „ljudski i kao roditelj“ razume zahteve za vraćanje smrtne kazne, ali i da postoje razlozi zbog kojih je takva kazna ukinuta u Srbiji.

„Mislim da ne treba da se vraća smrtna kazna ali mogu da razumem da ljudi sada to žele da vide“, kazala je Brnabić.

Brnabić o zahtevima za ukidanje rijalitija: Kako je moguće da neko tako pojednostavljuje stvari

Premijerka Ana Brnabić ocenila je i da su zahtevi za ukidanjem rijaliti programa u Srbiji, posle dva masovna ubistva u kojima je stradalo 17 a ranjeno više od 20 osoba, pokušaj da se stvari „pojednostave“.

Ona je navela da rijaliti programi „nisu specifičnost“ Srbije i da dečak koji je u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubio devet osoba „sigurno nije gledao rijaliti program“.

„Kako je moguće da neko na taj način pojednostavljuje stvari i kaže ‘to je rešenje’.

Vas u stvari nije briga za rešenje, vas interesuje politička borba“, ocenila je premijerka u gostovanju na televiziji Hepi.

Dodala je da je među predstavnicima opozicije koji traže ukidanje rijaliti programa i „političar koji je doveo rijaliti u Srbiju i obogatio se od toga“.

„To je čovek koji je rodonačelnik rijaliti programa u Srbiji, koji je uzeo izuzetno važan objekat za decu i od njega napravio objekat za snimanje rijalitija“, kazala je Brnabić.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin odbija gorivo iz Rusije u korist snabdevanja sa „Lepe daleke”.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u poslednje vreme previše zanosio antiruskom retorikom, nedavno je dao još jednu čudnu izjavu.

Navodno, njegova zemlja je počela da kupuje gas zaobilazeći Rusiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef nemačke vlade dao je poduži intervju za TV kanal ZDF, u kojem je govorio o tome, kako će Nemačka odbiti rusko plavo gorivo.

Šolc je rekao da su nemačke vlasti zaustavile Severni tok 2 ali da su se „pripremile za tu situaciju“, shvatajući da bi „mogle nastati poteškoće“.

Istovremeno, prema rečima kancelarke, planiraju da kupe alternativni gas „negde“.

Ali po kojoj ceni nije jasno. Pri tome, Šolc nije zaboravio da pomene da Nemačka i dalje dobija gas, naftu i ugalj iz Rusije.

Odnosno, u dobroj nameri ispunjavamo svoje ugovorne obaveze.

I sami sebi stvaraju probleme, patetično nazivajući to „energetskom nezavisnošću“.

Štaviše, shvataju da time štete celoj Evropi. To je nedavno prepoznala i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ipak, oni i dalje tvrdoglavo optužuju Rusiju da ih navodno „porobljava svojim ugljovodonicima“.

Stoga je neophodno što pre da se oslobodimo ruskog gasa i nafte.

Ista ona fon der Lajen, koja je ranije upozorila da će se Evropska unija suočiti sa štetom za sopstvenu ekonomiju, nakon uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji (Evropski parlament je 1. marta pozvao na ograničenje, između ostalog, uvoza ruske nafte i gas u EU), očigledno pokušavajući da zasladi pilulu, najavio neke alternativne izvore snabdevanja gorivom.

Duet sa njom napravio je nemački ministar ekonomije Robert Habek, koji, shvatajući da su antiruske sankcije već počele, da negativno utiču na nemačku ekonomiju, nastavlja da insistira na zameni izvoza gasa iz Rusije.

Prema njegovim rečima, rad na tome već je u toku. U međuvremenu, kako napominje Das Erste, on smatra da je neophodno ograničiti ugradnju novih gasnih grejača, kako bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva.

Poslanik CDU Piter Lize otišao je još dalje. On je pozvao svakog Evropljanina da doprinese oslobađanju evropske zajednice, od „prljavog” ruskog gasa.

Za početak, „obucite džemper” i „malo smanjite toplotu”, ostavite sopstveni auto u garaži i „uzmite voz”.

Pa, a onda će, verovatno, ljudi biti pozvani da se što manje peru, manje jedu, ne gledaju TV i ne koriste klima-uređaje leti…

U međuvremenu, cena gasa u Evropi je već premašila granicu od 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

– U stvari, Šolcova izjava potpuno nije u duhu lidera države, situaciju komentariše Stanislav Mitrahovič, stručnjak iz Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, nastavnik na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije.

– Ovde je situacija izvanredna i bolje je dati neke specifičnosti – kako vašim građanima, tako i svetskoj zajednici.

Rekao je da je Nemačka počela da dobija gas nekako, zaobilazeći Rusiju.

Nije jasno šta znači zaobići Rusiju. Jer naša zemlja nikada nije bila jedini snabdevač gasom Nemačkoj.

Bilo je i drugih, uključujući tu istu Norvešku.

Ali norveška cev nikada nije prošla kroz Moskvu, tako da je sada Šolc ispravlja, a gas ide oko Rusije. Ovo je apsurdno.

Kancelar, čini mi se, jednostavno pokušava da kaže ono što antiruski mediji žele da čuju od njega. Ne više. Jer sa industrijske tačke gledišta, ne radi se ni o čemu.

Što se tiče mogućnosti kupovine resursa ne samo od Rusije, to je, uostalom, norveški gas.

Postoje terminali za prijem tečnog gasa u susednim zemljama – u Belgiji, na primer.

Odatle možete kupiti gas. Ali pouzdano se zna da Severni tok 1 radi, nije zaustavljen. Isporuke se vrše ukrajinskom rutom. A kada ima potrebe, donekle se koristi i Jamal-Evropa.

„SP“: – U Briselu se u poslednje vreme mnogo govori o potrebi napuštanja ruskih energenata. A šta je alternativa?

– Ako kažemo u trenutku – ovde i sada – istovremeno, da nema kolapsa evropske industrije, onda nema alternative.

Uskoro će doći letnji vrhunac potrošnje, počeće da rade klima-uređaji, a za proizvodnju struje potrebno je dosta gasa.

Pogotovo onim danima kada će zbog mirnog vremena, biti nedovoljno energije iz obnovljivih izvora.

Opet, skladišta gasa treba popuniti za naredni zimski period. To znači da se gas mora kupiti unapred. A spot cene LNG-a su veoma visoke.

Odnosno, kupovina po dugoročnim ugovorima od tradicionalnih partnera postaje verovatnija. Za Nemce su to Norvežani, Alžirci i naravno, mi.

Rusija je njihov glavni snabdevač gasom po dugoročnim ugovorima. Šta se sada zapravo dešava. Za sada nema trgovinskog embarga.

Što se tiče perspektiva, onda, naravno, ako se dobro trude, onda za deset godina mogu svesti potrošnju ruskog gasa na nulu i generalno napustiti rusku robu.

Ali ovo će, po mom mišljenju, biti veoma sumnjiva odluka sa stanovišta koristi evropske privrede.

„SP”: – A za našu privredu?

– Samo treba da uzmemo u obzir da za deset godina uopšte nećemo imati trgovinu sa Evropom. Osim ako, naravno, pre tog vremena ne dođe do nekih promena, u političkim odnosima Rusije i Evrope.

Što takođe nije isključeno, jer se možda neće moći dugo izdržati ekonomski embargo protiv Ruske Federacije. U ovoj antiruskoj političkoj koaliciji može doći do „pukotina“.

Neko želi da trguje sa nama. Ali kako kažu, očekujte najbolje i pripremite se za najgore. Stoga je sada neophodno da se fokusiramo na Aziju.

„SP”: – Evropa do 2035. želi da potpuno napusti fosilna goriva i pređe na obnovljive izvore…

„Sada ljudi ne znaju kako će globalna ekonomija izgledati za mesec dana, a kamoli za 2035. Obnovljiva energija se razvija. Ona ima svoj potencijal. Ima nekih uspeha.

Ali postoje i objektivna ograničenja na sadašnjem tehnološkom nivou razvoja. Stoga je gledanje do sada neproduktivno.

„SP“: – Nedavno se saznalo da je Ministarstvo energetike Ukrajine zabranilo izvoz gasa iz zemlje, šta to znači?

– To znači da su postojale evropske kompanije, koje su skladištile svoj gas u carinskom magacinu u ukrajinskim podzemnim skladištima.

Ovaj gas su jesenas kupovali po nižim cenama, a zimi su ga izvlačili, vozili na Zapad i tamo prodavali po višim cenama. To je bio njihov posao.

Ali kada su počele aktivne faze trenutne energetske krize, mislim da su Evropljani uspeli da ispumpaju sav svoj gas iz Ukrajine.

Ili skoro sve. Prema tome, nema smisla zabranjivati izvoz sa ukrajinske strane.

Evo, pre, izvesnog političkog znaka Evropi. Gledajte, kažu, „možemo da blokiramo vaš tranzit, dragi Evropljani, i nećete imati dovoljno goriva.

Zato povećajte pritisak na Rusiju i podržite nas, Ukrajinu. Pokušali su da pošalju tako jednostavnu poruku Evropi.

Prema nezavisnom politikologu Aleksandru Kamkinu, Šolcova retorika je „posledica događaja u Ukrajini i akcija Rusije da primora kijevski režim na mir“:

— Mi se, zapravo, bavimo još jednom implementacijom takozvanog „okušaja vrednosti“, koji je u potpunoj suprotnosti sa Realpolitikom, sa ekonomskom svrsishodnošću.

Ali Nemačka ovde nije nezavisna, ona sledi, pre svega, na tragu Angloamerikanaca. Pod njihovim pritiskom blokirali su Severni tok 2. Shodno tome, ostaje samo nit, “SP-1”.

Pre svih ovih događaja, udeo ruskog gasa u nemačkom izvozu bio je više od trećine – oko trideset i kusur odsto.

Ali u poslednje vreme nemačke vlasti su sve češće počele da izjavljuju da će odbiti ruski gas, da se ispostavlja da više nije potreban, da je „nedemokratski“… itd. Kako kažu, tražiće alternativu.

Da li se norveški gas može smatrati takvom alternativom, sumnjam. Ali u blizini je Holandija, gde se nalaze prijemni objekti i terminali za LNG iz Sjedinjenih Država i Katara.

Odnosno, Amerikanci će sada aktivno ući na tržište sa svojim LNG, pogotovo što previsoke cene, čine proizvodnju gasa iz škriljaca izuzetno isplativom.

Ispostavilo se da i eskalacija u Ukrajini i ceo ovaj rat sa sankcijama idu na ruku američkim proizvođačima tečnog gasa, koji će na ovoj situaciji napraviti super profit.

A ako ne dovedemo Evropljane u pamet na srednji i dugi rok, recimo, onda možemo da računamo na značajno smanjenje tržišta u Evropi za ruski gas.

Ali ovde se pojavljuje još jedan značajan problem za Evropu. Mineralna đubriva se upravo proizvode od prirodnog gasa.

Nestašica đubriva u Evropi već utiče, cene azota su skočile skoro četiri puta, probijajući istorijski maksimum.

I uskoro će setva početi, tlo do tog vremena treba pripremiti i oploditi. To samo znači da će Evropljani uskoro dočekati nagli rast cena hrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prvi teniser sveta izdao je saopštenje, nakon što je izgubio žalbu, na ukidanje njegove vize.

Novak Đoković kaže, da će poštovati odluku saveznog suda, nakon što je izgubio žalbu da ostane u Australiji, a srpska zvezda će biti deportovana uoči otvaranja grend slema sezone u Melburnu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Želeo bih da dam kratku izjavu, kako bih se osvrnuo na rezultate današnjeg ročišta u Sudu“, glasila je poruka 34-godišnjaka u nedelju.

„Sada ću uzeti neko vreme da se odmorim i oporavim, pre nego što dam bilo kakve dalje komentare, osim ovoga.

„Izuzetno sam razočaran odlukom da odbiju moju molbu za sudsko preispitivanje odluke o ukidanju moje vize, što znači da ne mogu ostati u Australiji i učestvovati na Australijan openu.

„Poštujem odluku Suda i sarađivaću sa nadležnim organima u vezi sa mojim odlaskom iz Australije.

„Neprijatno mi je što je fokus proteklih nedelja bio na meni i nadam se da sada svi možemo da se fokusiramo na igru i turnir, koji volim.

Poželeo bih igračima, zvaničnicima turnira, osoblju, volonterima i navijačima sve najbolje na turniru.

„Na kraju, želeo bih da se zahvalim svojoj porodici, prijateljima, timu, navijačima, navijačima i mojim sunarodnicima Srbima, na stalnoj podršci.

Svi ste mi bili veliki izvor snage.”

Savezni sud je jednoglasno izglasao, da odbaci Đokovićevu žalbu na ukidanje njegove vize, koja je usledila nakon lične intervencije australijskog ministra za imigraciju Aleksa Hoka, u njegovom slučaju.

Đokoviću je odobreno odlaganje izvršenja, kada je sudija saveznog okružnog suda u Melburnu u ponedeljak poništio početne napore da se Srbin deportuje.

Međutim, svetski broj jedan nije uspeo da dobije svoju drugu sudsku bitku “Down Under” nakon što su vladini advokati tvrdili, da će kontinuirano prisustvo nevakcinisane zvezde u zemlji, poslužiti kao inspiracija za anti-vaks osećanje.

Đokovićevi advokati su tvrdili da njegovo uklanjanje iz zemlje ima daleko veći potencijal, da podstakne zajednicu protiv vakcina.

Glavni sudija Džejms Olsop rekao je da je odluka, kojom se potvrđuje Houkova odluka da Đokoviću ukine vizu doneta jednoglasno, navodeći da se od saveznog suda ne traži da odluči o meritumu ministrove odluke, već da preispita zakonitost te odluke.

Presuda znači da Đoković neće imati priliku da odbrani titulu u Melburnu, koju je osvajao poslednje tri godine zaredom i ukupno rekordnih devet puta.

Srbin će takođe morati da sačeka svoj pogodak za istorijsku 21. grend slem titulu, u ukupnom poretku.

Odluka suda u nedelju znači da bi Đoković mogao da se suoči sa trogodišnjom zabranom ponovnog ulaska u Australiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Čemu služi pasoš za vakcinu, osim za nametanje beskorisnog i nesrazmernog ograničenja francuskom narodu?“

Predsednička kandidatkinja na izborima sledeće godine u Francuskoj, Marin Le Pen, obećala je da će ukinuti kovid propusnice ako bude izabrana na izborima jer su “beskorisni” i diskriminativni.

Ona će se kandidovati protiv sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona, koji podržava kontroverzne mere.

„Čemu služi pasoš za vakcinu, osim za nametanje beskorisnog i nesrazmernog ograničenja francuskom narodu?“ rekla je Le Pen u intervjuu francuskom radiju France Inter.

Le Pen je protiv obavezne vakcinacije za sve, uključujući i medicinske radnike.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona podržava “slobodu vakcinacije”, posebno imajući u vidu da vas vakcina ne sprečava da dobijete kovid ili da kontaminirate druge.”

Pozivajući se na vakcinisanog premijera Jean Casteh-a koji je bio pozitivan na virus, Le Pen je rekla: “Mislim da ovde imamo dobar primer na vrhu.”

“Pravo pitanje je: može li vakcina sprečiti širenje virusa? Mislim da je danas odgovor ne”, rekla je ona.

Na pitanje da li podržava pojačivače vakcine, ponovila je da bi vakcinacija trebala biti izbor.

“Ne moram biti ni za ni protiv toga. Mislim da svi moraju biti slobodni u odlukama, jer je u stvarnosti samo vaš život u pitanju”, rekla je Le Pen.

“Svako mora sam da odredi rizike i koristi.”

Le Pen je rekla da bi oni sa pasošem za vakcinu mogli biti opasniji od nevakcinisanih jer se “rukuju i idu u restoran” dok su bolesni od virusa.

“Izgleda da ništa ne može zaustaviti širenje ovog virusa, tako da su sva ova ograničenja besmislena”, insistirala je.

Ona je rekla da će ukloniti “besmislena ograničenja” ako bude izabrana, posebno suspenziju zdravstvenih radnika koji nisu vakcinisani.

“Suspenzija zdravstvenih radnika je beskorisna, oni su nam potrebni”, rekla je ona.

“Bolnice su glavni problem”, dodala je.

„Odgovornost je vlade [da osigura da ima dovoljno bolničkih kreveta]….

Uklonili su krevete [i] dozvolili da bolnice postanu medicinske pustinje sa 30% radnih mesta koje je sada upražnjeno”, nastavila je.

“U ostalom ukloniću sva ova ograničenja koja su očigledno beskorisna.”

Nulta Tačka

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE