Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

Ekonomska klima u Nemačkoj se pogoršava. Ulaganje u Nemačku je postalo besmisleno.

Ovo je izjavio Kristijan Keser, šef poreske službe (odeljenja) konglomerata Siemens AG, na otvorenom sastanku Odbora za finansije Bundestaga…

Top menadžer jedne od 200 najvećih kompanija na planeti (oko 320 hiljada zaposlenih, promet od oko 78 milijardi evra godišnje) izneo je trenutno stanje.

Zaista ne postoji ništa što govori u prilog investiranju u Nemačku. Zato su naše skorašnje investicije uglavnom u inostranstvu – objasnio je Kaeser.

Štaviše, Gita Koneman, predsednica komiteta Bundestaga za mala i srednja preduzeća iz CDU, slaže se sa mišljenjem glavnog menadžera Siemens AG.

Nažalost, analiza je tačna.

Nemačka i dalje ima jedinstveno jezgro od 3,3 miliona preduzeća, od kojih su 99 odsto mala i srednja.

Nekada su bili u brzoj traci, a danas su zaglavljeni po strani. Sputavaju ih ogromne cene energije, previsoki porezi i naknade, paraliziraju birokratiju i neprijateljstvo prema inovacijama – rekla je Koneman u svom komentaru za nemačko izdanje Bild.

Koneman smatra da u Nemačkoj treba ukloniti preteranu regulaciju, smanjiti troškove energije, poreze i naknade od preduzeća.

Takođe je vredno napomenuti da nemački proizvođači mašina aktivno zvone na uzbunu, upozoravajući na masovni „egzodus“ iz Nemačke, zbog loših uslova proizvodnje i drugih negativnih faktora.

Još nismo deindustrijalizovani. Ali ako ne preduzmemo hitne mere, to će se desiti. Deindustrijalizacija je realna pretnja – objasnio je predsednik Nemačkog udruženja mašinskih inženjera (VDMA) Bertram Kavlat u intervjuu nemačkom izdanju Welt am Sonntag.

Štaviše, podatak da je reputacija Nemačke u ekonomskoj sferi u velikoj meri stradala potvrđuje i istraživanje Nemačke trgovinsko-industrijske komore.

U anketi je učestvovalo 1.250 kompanija širom sveta, a skoro polovina (48 odsto) izjavila je da je ekonomski imidž Nemačke stradao, a 13 odsto, čak veruje da se ozbiljno pogoršao.

Imajte na umu da sve ovo ukazuje na kontinuirani trend nemačkog ekonomskog pada.

Počelo je nakon uvođenja antiruskih sankcija bez presedana i prekida saradnje sa Rusijom, 2022. godine.

Borba.Info

„Nadam se da ću za pet godina moći da napišem knjigu pod nazivom „Spremni smo za sledeću pandemiju“ ali biće potrebno desetine milijardi u istraživanju i razvoju – SAD i Velika Britanija će biti deo toga“

Bill Gates je upozorio da se vlade moraju pripremiti za buduće pandemije i terorističke napade malim boginjama, ulaganjem milijardi u istraživanje i razvoj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gospodin Gejts je to upozorenje izneo tokom intervjua Policy Exchange sa predsednikom Odbora za zdravstvo Džeremijem Hantom.

Osnivač Majkrosofta je takođe pozvao na formiranje nove radne grupe za pandemiju Svetske zdravstvene organizacije vredne milijardu dolara.

Iako bi istraživanje moglo biti skupo, rekao je da bi to moglo dovesti i do drugih inovacija, kao što su iskorenjivanje gripa i obične prehlade.

Rekao je da zemlje poput SAD i Velike Britanije moraju potrošiti „desetine milijardi“ za finansiranje istraživanja.

„Nadam se da ću za pet godina moći da napišem knjigu pod nazivom „Spremni smo za sledeću pandemiju“ ali biće potrebno desetine milijardi u istraživanju i razvoju – SAD i Velika Britanija će biti deo toga“, on je rekao.

„Verovatno će biti potrebno oko milijardu godišnje za radnu grupu za pandemiju na nivou SZO, koja vrši nadzor i zapravo radi ono što ja zovem ‘igre sa klicama’ gde vi vežbate”.

Gospodin Gejts je sugerisao da bi „igre sa klicama“ mogle da uključuju pripremu za akte bioterorizma kao što su napadi malim boginjama na aerodromima.

„Vi kažete, OK, šta ako je bioterorista doneo male boginje na 10 aerodroma? Znate, kako bi svet reagovao na to?”

„Postoje prirodno izazvane epidemije i epidemije izazvane bioterorizmom koje bi čak mogle biti mnogo gore od onoga što smo iskusili danas“, rekao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos strašnom upozorenju, četvrti najbogatiji čovek na svetu takođe je izrazio optimističnu notu tokom intervjua, predviđajući „neverovatno korisne“ medicinske inovacije koje će proizaći iz povećanog finansiranja za prevenciju pandemije.

„Lepa stvar je što mnogo istraživanja i razvoja koje treba da sprovedemo da bismo bili spremni za sledeću pandemiju su stvari kao što su jeftine vakcine, velike fabrike, iskorenjivanje gripa, oslobađanje od obične prehlade, pravljenje vakcina kao malog flastera koji samo stavite na ruku, stvari koje će biti neverovatno korisne čak i u godinama kada nemamo pandemije“, rekao je on.

On je dodao da će nastaviti da govori o spremnosti za pandemiju, u okviru svog rada kao filantropa.

Rekao je: „Zajedno sa klimatskom porukom i tekućom borbom protiv bolesti siromašnih, spremnost za pandemiju je nešto o čemu ću mnogo govoriti”.

„I mislim da će to naći plodno tlo jer smo, znate, izgubili trilione dolara i milione života.

A građani očekuju da njihove vlade ne dozvole da se to ponovi”.

Nulta Tačka/ITV

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prijatelji, ovaj članak će biti o energetskoj krizi u Kini.

Moje interesovanje za Srednje kraljevstvo nije nimalo besposleno.

Udeo kineskih akcija u mom portfelju sada iznosi oko 15%, a donedavno je bio samo 20%.

Postepeno smanjujem ovaj udeo i želim da ga dovedem na 10% do kraja godine.

Činjenica je da se u Kini dešavaju veoma zanimljivi događaji ali oni se u našim medijima malo razmatraju.

Gasna kriza u Evropi svima je na usnama.

Razlog naglog poskupljenja gasa u Evropi naziva se – “Kina kupuje LNG širom sveta”.

I onda se odmah postavlja pitanje – “šta se dešava u Srednjem kraljevstvu i tera vas da agresivno kupujete gas?” …

Stvari tamo zaista nisu zabavne. U zemlji postoji punopravna energetska kriza.

Oko 20 kineskih provincija ima energetski obrok od gladi.

Ponuda industrije, stambenog sektora i socijalne sfere je povremena.

Osnovna verzija o uzrocima krize je sasvim pristojna.

Ali činjenica je da je u Kini sve u redu sa sposobnošću administriranja osnovnih pravaca ekonomije.

Istovremeno, same vlasti ne izveštavaju ništa razumljivo, o situaciji.

Nije tajna da ugalj zauzima značajno učešće u energetskom bilansu Kine.

Ona čini polovinu svetske proizvodnje uglja.

Kina sama vadi oko 4 milijarde tona uglja godišnje (50% svetske proizvodnje) i nedostaju joj takve količine.

Obim uvoza je oko 400 miliona tona, odnosno samo oko 10% ukupne potrošnje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zbog toga ograničenja u snabdevanju uglja iz Australije (70 miliona tona godišnje) nisu sposobna da kardinalno izazovu energetsku krizu u zemlji.

Severne teritorije, koje se graniče sa Rusijom sada najviše pate.

Inter RAO je čak povećao snabdevanje električnom energijom severnih kineskih provincija za 90%.

Ako dublje sagledate problem, tada unutrašnji problemi Kine, isplivaju na površinu.

Sa stanovišta unutrašnje situacije i upravljanja, Kina nije 100% monolit, što se posmatra spolja.

Tamo, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji implicitna borba između centra i regiona, za moć.

Po instrukcijama 20 šefova regionalnih vlasti (ukupno 34 provincije u Kini) kupovina uglja je bila ograničena.

Formalni razlog je bio vrlo verovatan – borba za zelenu energiju, koju je proglasio drug Si Đinping.

Međutim, vrhunac proizvodnje uglja trebalo je da se dogodi 2025. godine, a tek onda će se smanjiti.

Prema mišljenju sinologa Nikolaja Vavilova, cela stvar je u unutrašnjoj borbi za vlast.

U zemlji postoji prilično jaka prozapadna opozicija, koja se nastavlja boriti protiv antizapadne politike sadašnje centralne vlasti.

Trenutak krize nije izabran nasumično.

Početkom novembra 2021. godine održaće se redovni plenum Komunističke partije Kine (KPK), koji će utvrditi odnos snaga pre izbora 2022. godine za novog predsednika KPK.

Na sledećem plenumu trebalo bi da se potvrdi sastav Politbiroa, u broju od 25 ljudi i ponovni izbor Si Đingpinga za novi mandat.

Iz tog razloga dolazi do destabilizacije u mnogim aspektima unutrašnjeg života.

Kao “ovan za uzbunjivače” nazivana je industrija uglja, koju u velikoj meri kontrolišu lokalne vlasti.

Najzanimljivije je to što su u Rusiji uspeli, da sirovinske oligarhe odgurnu sa vlasti.

I kao što praksa pokazuje, to je apsolutno prava odluka.

Sada kineske vlasti prolaze kroz sličnu fazu.

Regionalne vlasti, okupljajući se s ugljičnim tajkunima, pokušavaju izvršiti pritisak na centar, ugrožavajući celu zemlju, uključujući ekonomiju i živote običnih ljudi.

UKUPNO

Ne znam za vas ali imam “zagonetku”. U ovoj situaciji, centralne vlasti Kine nemaju izbora nego da kupuju gas i ugalj po celom svetu.

Na kraju krajeva, u igri je borba za vlast i dugogodišnje određivanje strateškog puta zemlje.

Cena ovog energenta je izuzetno visoka, pa samim tim i gas na 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara, im ne smeta.

Ispostavilo se, da ceo svet već postaje talac unutrašnjih problema Kine.

Ova situacija je do sada bila samo sa Sjedinjenim Državama.

Ali već smo ušli u novu realnost i ovo je samo početak.

Takođe je jasno da će se situacija smiriti do novembra, jer će tačka „X“ u obliku plenuma ZKP u svakom slučaju biti doneta.

Nakon pregleda materijala, moja želja da smanjim udeo kineskih kompanija u mom portfelju, samo je ojačala.

Ekonomija u ovoj zemlji sve više postaje talac unutrašnje borbe za vlast.

Nema ništa dobro za ulaganje.

Borba.Info/Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE