Liderka francuske krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen, izjavila je danas da je presudom na četvorodogišnju kaznu zatvora, koja podrazumeva i zabranu učešća na izborima za predsednika Francuske 2027. godine, „eliminisana” ona, ali i „glasovi miliona Francuza”.

Le Pen je za francusku televiziju TF1 rekla, povodom presude kojom je danas osuđena na četvorodogišnju kaznu zatvora, od čega dve godine uslovno, kao i na novčanu kaznu od 100.000 evra, da osuđuje mere za koje se, kako je navela, mislilo „da su rezervisane za autoritarne zemlje”…

Ona je potvrdila da će se na presudu žaliti „što je pre moguće” i dovela u pitanje legitimitet kandidata koji bi bio izabran 2027. godine, ako bi ona bila oslobođena po žalbi koju će podneti.

„Žaliću se jer sam nevina. Pretresne sudije mogu da pogreše. Mislim da su sudije pogrešile. Predsedavajući sudija je neutemeljeno, osudio favorita predsedničkih izbora.

Neću dozvoliti da me ovako eliminišu. Postoji put, on je uzak ali postoji.

Milioni Francuza veruju u mene”, kazala je Le Penova, prenosi Tanjug.

Na pitanje zašto je napustila sud, pre nego što je jutros pročitana presuda, Le Penova je odgovorila da je „savršeno razumela šta je predsednica (suda) govorila”.

„A to je da je donela političku odluku da me spreči da se kandidujem (na predsedničkim izborima) i budem izabrana”, kazala je Le Pen.

Borba.Info

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osuđen je na godinu dana zatvora i zabrana obavljanja političkih funkcija.

Mađarski premijer Viktor Orban osudio je osudu lidera bosanskih Srba Milorada Dodika od strane suda u Sarajevu, opisujući je kao „politički lov na vještice“ i zloupotrebu pravnog sistema protiv demokratski izabranog zvaničnika…

Ovakvi potezi su štetni za stabilnost Zapadnog Balkana, upozorio je on.

Bosanskohercegovački sud osudio je u srijedu Dodika, predsjednika Republike Srpske, na godinu dana zatvora zbog ometanja odluka Ustavnog suda BiH i prkošenja autoritetu međunarodnog izaslanika Kristijana Šmita, koji nadgleda implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okončan rat u BiH.

Sud je takođe zabranio Dodiku da obavlja političku funkciju na šest godina.

„Politički lov na veštice protiv predsednika Milorada Dodika je tužan primer oružavanja pravnog sistema usmerenog na demokratski izabranog lidera“, napisao je Orban, na X-u u odgovoru na presudu suda.

„Ako želimo da sačuvamo stabilnost na Zapadnom Balkanu, ovo nije put, napred!

Dodik nije prisustvovao izricanju presude ali se nakon toga obratio pristalicama u Banjaluci, osudivši presudu kao politički motivisanu i obećavši da će sprovesti “radikalne mere”.

On je upozorio da bi osuda mogla zadati “smrtni udarac Bosni i Hercegovini” i sugerisao mogućnost otcepljenja Republike Srpske.

Dodik je u objavi na svom, zvaničnom X nalogu najavio planove da Narodna skupština Republike Srpske odbaci odluku suda i zabrani izvršenje bilo kakvih odluka državnog pravosuđa BiH na svojoj teritoriji.

Republika Srpska bi opstruisala rad centralne bosanske vlade i policije u okviru svoje nadležnosti, izjavio je on.

Dodik ima dvije sedmice da se žali na presudu. Pravni stručnjaci ukazuju da će kazna postati pravosnažna kada se završi žalbeni proces.

Dodik je nakon presude komunicirao sa Orbanom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, izrazivši zahvalnost, na podršci.

Vučić je sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije na kojoj će se razgovarati o implikacijama Dodikove kazne i očekuje se da će posetiti Republiku Srpsku, u naredna 24 sata.

Dodik je poznat, po svom protivljenju NATO-u i opirao se pristupanju Bosne vojnom bloku koji predvode SAD.

Takođe se protivio sankcijama Zapada Rusiji u vezi sa sukobom, u Ukrajini.

Borba.Info

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostupan na sajtu Ministarstva pravde predlaže zakonsku kaznu od do tri godine za „objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela“ – pa čak i „svesno pristupanje“, takvom materijalu.

Novi nacrt zakona o policiji predviđa pravo policije da primenjuje silu na demostracijama na osnovu diskrecione procene, pretres stanova bez sudskog naloga, davanje statusa policijkskog službenika građanima koji sarađuju sa policijom.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je od pre nekoliko dana dostupan na sajtu Ministarstva pravde kriminalizuje delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Kako se navodi u tekstu Člana 343a:

(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.

(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.

(5) Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Da li to, laički čitano, znači da će se zatvorskom kaznom kažnjavati pozivanje na blokade? Ono što je, opet laički, više nego nejasno je šta će, ako se izmene izglasaju, podrazumevati „svesno pristupanje materijalu iz stava 1.“

Niko ne sme da vas bije osim naše policije

Možda još više treba da nas zabrine to što se potpuno briše Član 136 – iznuđivanje iskaza. Dakle, tamo gde je stajalo da:

(1) Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je iznuđivanje iskaza ili izjave praćeno teškim nasiljem ili ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Sada stoji:

Brisani Član 136

Da li to treba tumačiti kao da će službeno lice moći da zloupotrebljava silu do mile volje dok vas ispituje da li ste „svesno pristupili“ nekom spornom „materijalu“?

Šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna?

A koliko javnost treba da se uznemiri zbog toga što se menjaju članovi koji definišu špijunažu i odavanje državne tajne, a uvodi Odavanje tajnih podataka… sa oznakom „interno“ ili „strogo poverljivo“?

Naime, Član 316, Odavanje državne tajne, briše se u potpunosti, dok se iz člana 315, Špijunaža, briše Stav 6, koji tajne podatke definiše ovako: „Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim, a čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili ekonomske interese zemlje“.

Nacrtom se uvodi novi Član 316, Odavanje tajnih podataka, u kom stoji:

(1) Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „interno” ili „poverljivo”, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „strogo poverljivo”, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „državna tajna”, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. Zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. Zatvorom od pet do petnaest godina.

(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom do dve godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.

Znajući koliko je građanima i inače teško da dođu do podataka o poslovanju pravnih lica, čak i kada se radi o podacima koji se mogu ticati zdravlja i poslovanja građana, javnost ima razloga da se zapita šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna?

Ko ima pravo da podatke proglašava za „interne“ ako oni više neće biti „zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim“?

Advokati koje smo kontaktirali su ocenili da je Nacrt zakona o izmenama i dopunama toliko obiman da još nisu u mogućnosti da ga komentarišu. No, zakon bi trebalo da bude koliko-toliko razumljiv i građanima, ako je njegov cilj da se građani drže zakonitog postupanja.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.

masina.rs

Nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp u četvrtak proglašen krivim, preti mu zatvorska kazna – iako drugi osuđeni za takva krivična dela često dobijaju kraće kazne, novčane ili uslovne kazne.

Njegovi navijači Kremlja u predstojećem okršaju sa Džo Bajdenom u predsedničkoj trci za Belu kuću, najblaže rečeno, nisu oduševljeni ovakvim razvojem događaja.

Kao, ni neki drugi pojedinci i grupe kojima je bivši šef Bele kuće drag.

Danijelsova tvrdi da je imala odnose sa Trampom 2006. godine, što on negira i tvrdi da je nevin i da je slučaj politički motivisan.

Očekivano, presudu je nazvao sramnom i nameštenom. Ne slučajno, tačnije očekivano, sličan stav vlada i u Moskvi, gde se nadaju Trampovoj pobedi na izborima i njegovoj naklonosti “njihovom cilju” u Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u petak je podigao uzbunu zbog osude Trampa – prvog predsednika u istoriji SAD koji je osuđen za zločin – rekavši da je slučaj pokušaj da se “eliminišu politički rivali”.

Bivši američki predsednik i vladar Kremlja razmenili su mnogo komplimenata u prošlosti. Tramp se pohvalio odnosom, sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

On je u avgustu prošle godine rekao Foksu da Moskva nikada ne bi pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. da je on bio na vlasti.

“Bio sam zenica njegovog oka”

“Bio sam zenica njegovog oka”, rekao je Tramp o Putinu, podseća Njuzvik, iako Trampov ambasador u Evropskoj uniji od 2018. do 2020. Gordon Sondland, kako je nedavno pisao “Foreign policy”, tvrdi da bivši američki predsednik ima trezven realpolitički pristup nacionalnoj bezbednosti i da mu se “uopšte ne sviđa Putin”, kako je rekao.

“I dok javno daje komplimente Putinu, on to čini, jer je to kontradiktorna strategija”, dodao je on.

Orban: “Častan čovek”

U intervjuu za En-Bi-Si njuz u junu 2021. godine, s druge strane, Putin je Trampa nazvao “izvanrednom osobom, talentovanom osobom. Inače ne bi postao predsednik SAD”, pohvalio je Putin Donalda.

Peskov je na konferenciji za novinare u petak rekao da Rusija obično izbegava da komentariše sudske presude u drugim zemljama, rekavši: “Ako govorimo o Trampu uopšte, očigledno je da zapravo postoji eliminacija političkih rivala svim mogućim legalnim i nelegalnim znači”.

U SAD su reakcije na osudu bile različite. Dok su njegovi saveznici kritikovali pravosudni sistem, neki od njegovih kritičara nisu krili svoje ogromno zadovoljstvo, ocenjujući da je pravda zadovoljena.

Bilo je komentara i na međunarodnoj sceni. Uz Kremlj, mađarski premijer Viktor Orban, koji je izuzetno blizak i sklon Putinu i Trampu, koji je politički i ideološki po mnogo čemu sličan obojici i koji je javno pozvao na Trampovu pobedu, na predsedničkim izborima u novembru 2008. godine, progovorio na ovaj način.

Orban, koga je Tramp ugostio u svom domu Mar-a-Lago na Floridi u martu, nazvao je bivšeg predsednika “časnim čovekom” posle presude.

Trampov advokat Tod Blanš rekao je u četvrtak uveče za Si-En-En da će se Trampov pravni tim “žestočno boriti” protiv presude. Očekuje se žalba. Sudija Huan Merčan odlučiće 11. jula da li da pošalje Trampa u zatvor ili ne.

U međuvremenu, aktivisti ekstremno desničarskog pro-Trampovog pokreta MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) upozorili su da bi mogao doći do “građanskog rata” kao odgovor na osudu Donalda Trampa.

Trampove pristalice reagovale su ljutito nakon što je bivši predsednik proglašen krivim.

“Građanski rat je tek počeo”

“Građanski rat je tek počeo. Mi više ne živimo u demokratiji”, napisao je u jednoj objavi na platformi “X” politički komentator Džoi Manarino, pa dodao u drugoj:

“Od danas, sa ovim lažnim ubeđenjem protiv Trampa, Amerika više nije Sjedinjene Države… Mi smo treća svetska jama koja ide ka građanskom ratu”.

Tim Pul, konzervativni komentator sa preko dva miliona pratilaca, ukratko je napisao: “Rat”.

Usred eskalacije tenzija između republikanaca i demokrata, Trampove pristalice su u prošlosti više puta i uporno sugerisale da će doći do građanskog rata, ako on ne pobedi na izborima u novembru.

Neke Trampove pristalice pokazale su sklonost nasilju u prošlosti, posebno kada je Kapitol napadnut 6. januara 2021. u znak protesta protiv izbornih rezultata pobede Džo Bajdena 2020, koju Tramp i njegove najvatrenije pristalice nikada nisu zaista priznale.

Tod Landman, profesor političkih nauka na Fakultetu za politiku i međunarodne poslove Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji, rekao je za Njuzvik da bi zaista moglo doći do negativne reakcije na presudu, koja bi mogla uključivati nasilje.

“Pristalice gospodina Trampa su ogorčene i napadaju pravosudni sistem, posebno njujorški. Nije nerazumno očekivati reakciju koja uključuje nasilje, posebno protiv nekih od protagonista suđenja na Menhetnu.

Ciljano nasilje na prvom mestu može da dovede do podsticanja “požara širom Sjedinjenih Država, koji bi uključivali veoma polarizovane aktere. Iskreno se nadam da to neće biti slučaj”, zaključio je on.

B92

Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je mogućnost amnestije za niz kategorija žena u zatvoru.

Ovo prenosi RIA Novosti…

Odgovarajuću izjavu šef države dao je u ponedeljak, 4. decembra, tokom govora, na sednici Saveta za razvoj civilnog društva i ljudska prava.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Putin je, posebno, naveo potrebu donošenja odluke o amnestiji za određene kategorije žena na izdržavanju kazne za nenasilna krivična dela.

Ranije je objavljeno da je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da je potrebno posvetiti posebnu pažnju svakom slučaju torture u zatvoru i sistemima za sprovođenje zakona.

Prema rečima šefa države, takve situacije su „ružne pojave“ koje je važno na vreme zaustaviti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Postalo je poznato da bivši 47-godišnji američki policajac Derek Šovin, osuđen na 22,5 godine zatvora, nije umro.

Njega je nožem napao drugi zatvorenik, a Afroamerikanac ga je teško povredio.

Ali sada je Šovin u bolnici i njegovo zdravstveno stanje je stabilno, prenosi Asošiejted pres.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U materijalu se navodi da će Šovin, prema izjavama tužilaca, preživeti ubode, a lekari ga pomno prate.

On je služio kaznu u saveznom zatvoru u Arizoni za ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda u maju 2020, što je izazvalo široke proteste Black Lives Matter u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Šovin je brzo prevezen u toskansku bolnicu na pregled i lečenje. Zatvorsko osoblje nije povređeno.

Međutim, sve posete zatvoru, u kojem je smešteno 380 zatvorenika, trenutno su obustavljene do daljnjeg.

Istrage su u toku.

Napad je usledio samo nedelju dana, nakon što je Vrhovni sud SAD odbacio Šovinovu žalbu, na njegovu raniju osudu.

Napominjemo da su mediji 25. novembra objavili da je Šovin preminuo u bolnici, od teških ubodnih rana ali kako se ispostavilo, to nije bio slučaj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin je verovatno ili mrtav ili u zatvoru i a njegov sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nakon pobune je verovatno lažiran, tvrdi penzionisani američki general Robert Abrams.

“Lično sumnjam da ćemo ikad više videti Prigožina u javnosti”, rekao je Abrams za ABC News.

“Mislim da je sklonjen ili poslat u zatvor ali sumnjam da ćemo ga ikad više videti ponovo”, rekao je on ne navodeći konkretne dokaze za svoju tvrdnju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na pitanje da li misli da je Prigožin živ s obzirom na nedavnu pobunu, koja se smatra najvećim izazovom za Putinov režim otkad je došao na vlast 1999. godine, Abrams je odgovorio: “Lično mislim da nije, a ako i jeste, onda je negde u zatvoru”, rekao je on.

Abrams je takođe izrazio sumnju u to da je uopšte došlo do sastanka Putina i Prigožina 29. juna pet dana nakon pobune, kako je objavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Iznenadio bih se ako bismo stvarno videli dokaz da se Putin sastao sa Prigožinom i mislim da je to inscenirano”, rekao je Abrams.

Peskov je novinarima u ponedeljak rekao da je Putin pozvao 35 osoba, među kojima i Prigožin, na sastanak koji je trajao tri sata.

Podsetimo, pobuna je “ugušena” dogovorom, u kojem je posredovao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

U okviru dogovora, Prigožin je trebalo da napusti Rusiju i preseli se u Belorusiju.

Njegovi ljudi imali su tri izbora: da prate Prigožina u Belorusiju, da se pridruže regularnoj ruskoj vojsci ili da prestanu da se bore i vrate se kući.

Kurir.rs/Telegraf/ABC News

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izdvajaju se dve ključne stavke, koje se tiču svetskog “broja 1”.

Federalna vlada Australije odgovorila je na žalbu koju su predali advokati Novaka Đokovića dokumentom od 13 strana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Australijska vlada je, između ostalog, neposredno pred Đokovićev izlazak pred sud, objavila da kao suverena država ima pravo da ga ponovo pritvori, u slučaju da srpski teniser dobije dozvolu za ostanak u zemlji.

Pred saslušanje koje počinje u ponoć po srednjoevropskom vremenu, Federalna vlada je na svom sajtu objavila dokument kao odgovor na žalbu Novakovih predstavnika.

Odgovor Australijske vlade na žalbu Novakovih advokata

Izdvajaju se dve ključne stavke koje se tiču svetskog “broja 1”.

“Ne postoji jasno pravilo niti sigurnost da stranac može da uđe u Australiju. Postoje kriterijumi po kojima mi to odobravamo i imamo svoje razloge da odbijemo vizu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Niko nije dao sigurnost osobi da će joj medicinsko izuzeće biti prihvaćeno”, navodi se u odgovoru.

Druga stavka je mnogo drastičnija i govori o mogućnosti da Đoković ponovo bude priveden, čak i u slučaju da dobije na sudu.

“Ako sud donese odluku da se optuženi pusti iz karantina na slobodu, mi i dalje možemo da ga stavimo u pritvor, bez obzira na odluku suda.

Odluka suda da bude pušten na slobodu, ne garantuje da ga vlasti Komonvelta neće opet privesti”, izdvojio je Rotenberg iz teksta.

U jednom delu odgovora ističe se da je medicinsko izuzeće poništeno jer ne postoje dokazi da je imao akutnu infekciju koronavirusom, kao što je prijavljeno u Đokovićevoj dokumentaciji.

Kompletan odgovor Federalne vlade Australije možete pogledati OVDE.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Australian government says Novak Djokovic didn’t have the right to medical exemption, because there’s no evidence he had an acute Covid case.
Extract from its submission to Federal Court: pic.twitter.com/KioH8IgaFv

— Brett Mcleod (@Brett_McLeod) January 9, 2022

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Milovanović je izašao u pratnji advokata Vladimira Terzića i odmah se zagrlio s porodicom.

Dragan Milovanović Crni, koji je priveden jer je zaustavio bager koji je išao na ljude u Šapcu, a potom i izudarao jednog od vozača, pušten je nešto pre 11 sati na slobodu.

Njega su ispred tužilaštva sačekali građani koji su mu aplaudirali.

Milovanović je izašao u pratnji advokata Vladimira Terzića i odmah se zagrlio s porodicom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njega su ispred tužilaštva sačekali građani, koji su mu aplaudirali.

Crni na slobodi 👏👏👏 pic.twitter.com/EHSKl6ZppN

— Sajam Ludaka (@BoraKonj) November 29, 2021

Podsetimo, u subotu se pojavio snimak na kom se vidi kako naprednjaci bagerom pokušavaju da prođu kroz grupu ljudi, dok ih je pratila grupa momaka sa letvama u rukama.

Okupljeni građani su pokušali da zaustave bager, međutim, vozač je odlučio da nastavi sa vožnjom, što je izazvalo revolt demonstranata.

Sabac trenutno molim RT pic.twitter.com/LNWgMouoSz

— Ivana Nikolov (@NikolovIvana) November 27, 2021

Nakon toga se Milovanović popeo na mašinu i fizički zaustavio naprednjake u njihovoj nameri, da sa bagerom uđu u okupljenu masu i time spasao građane od potencijalnih povreda.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Aleksej Navaljni ne služi zatvorsku kaznu zbog političkih aktivnosti, već zbog zločina.

Odgovarajuću izjavu na plenarnoj sednici „Ruske energetske nedelje“, dao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Što se tiče optuženih koje ste spomenuli, oni se nalaze u zatvorskim mestima ne zbog političkih aktivnosti, već zbog krivičnih dela, uključujući i protiv stranih preduzetnika, koji rade u Rusiji“, rekao je Putin odgovarajući na relevantno pitanje.

Prema rečima šefa države, ovim osuđenicima su „više puta oprošteni kršenja zakona“.

Sud je 2. februara 2021. godine, na zahtev Federalne kazneno-popravne službe, ukinuo uslovnu kaznu Navaljnom u slučaju Iv Roše, zbog brojnih prekršaja.

Uslovna osuda zamenjena je realnom kaznom od 3,5 godine u koloniji opšteg režima, s obzirom na dužinu kućnog zatvora.

Trenutno Navaljni izdržava kaznu u popravnoj koloniji broj 2., u gradu Pokrov – Vladimirska oblast.

Nakon toga, Putin je rekao da je Navaljni namerno prekršio zakon kada se, nakon lečenja u inostranstvu, vratio u Rusiju, znajući da će biti zadržan na njenoj teritoriji.

Ruski lider je takođe primetio da je Navaljni zatvoren pod istim uslovima kao i ostali.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE