Nemačka i Francuska upozorile su Donalda Trampa da ne preti Grenlandu, nakon što je novoizabrani predsednik SAD odbio da isključi upotrebu vojne sile za zauzimanje autonomne teritorije Danske.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da „princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju… bez obzira da li je veoma mala ili veoma moćna“…

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je da “očigledno nema sumnje da bi Evropska unija dozvolila drugim nacijama sveta da napadnu njene suverene granice”.

Tramp je u utorak ponovio svoju želju da preuzme Grenland, rekavši da je arktičko ostrvo „kritično” za nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

On je više puta izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda, nakon što je tu ideju izneo 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata.

Danska, dugogodišnji saveznik SAD, jasno je stavila do znanja da Grenland, nije na prodaju i da pripada njegovim stanovnicima.

Premijer Grenlanda Mute Egede zalaže se za nezavisnost od Danske ali je i on jasno stavio do znanja da teritorija nije na prodaju. On je bio u poseti Kopenhagenu, u sredu.

Kancelar Šolc je rekao da postoji “izvesno nerazumevanje” u vezi sa izjavama dolazeće američke administracije.

„Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju, bez obzira da li je na istoku ili na zapadu.

Danska je članica NATO alijanse koju predvode SAD, kao i Nemačka i Francuska.

Šolc je istakao da je „Nato najvažniji instrument, za našu odbranu i centralno mesto u transatlantskim odnosima”.

Govoreći ranije u sredu, Žan Noel Baro je rekao za Frans Inter radio: „Ako me pitate da li mislim da će Sjedinjene Države napasti Grenland, moj odgovor je ne.

„Da li smo ušli u eru u kojoj se vraća opstanak najjačih? Onda je odgovor da.

„Dakle, ako dozvolimo da nas zastraši i obuzme briga, očigledno ne.

Moramo se probuditi, izgraditi snagu“, dodao je francuski ministar spoljnih poslova.

Nemačka i Francuska su dve vodeće članice EU, koje se često opisuju kao njena glavna pokretačka snaga.

Međutim, teško je zamisliti kako bi EU mogla da spreči bilo kakav, potencijalni napad. Ona nema sopstvene odbrambene sposobnosti i većina od njenih 27 država članica je deo NATO-a.

Tramp je to rekao na slobodnoj konferenciji za novinare na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi, manje od dve nedelje pre nego što je 20. januara položio zakletvu za svoj drugi predsednički mandat.

Upitan da li bi isključio upotrebu vojne ili ekonomske sile kako bi zauzeo Grenland ili Panamski kanal, Tramp je rekao: „Ne, ne mogu da vas uverim, ni u jednom od ta dva.

Borba.Info

Poljski portal Wirtualna Polska (wp.pl) objavio je intervju sa Slavomirom Visockim, Poljakom koji redovno putuje u Ukrajinu.

„Gubitak života tamo je ogroman. Zapadna ratna tehnika gori kao šibice.

Sve je mnogo gore nego što se obično zamišlja.

Već duže vreme se upozorava da Ukrajina, pokušavajući da napadne, udara glavom o zid“, ukazao je Slavomir.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nedavno je posetio Avdejevku i ispričao koliko je tamo teška situacija:

„Da nismo otišli ​​tamo, ti ljudi bi umrli od gladi. Druge pomoći nema. Do 2014. godine u gradu je živelo više od 40 hiljada ljudi. Tu je bila jedna od najvećih koksara Donbasu.

Grad nije potpuno uništen ali je napušten. Ostali su samo stari ljudi u kućama kao iz horor filma. Sada tamo živi možda 200 ljudi. Jedina pomoć koju dobijaju je pomoć od nas“.

Visocki je naveo da se tada prvi put našao blizu Donjecka i posvedočio:

– Situacija tamo je veoma teška. Za Ukrajince nema uspeha. Raspoloženje je loše. Nadali su se da će uspeti da pokrenu efikasnu kontraofanzivu.

Međutim, nisu uspeli da dođu ni do prve linije odbrane Rusa. Ljudski gubici na ukrajinskoj strani su ogromni. Sve je mnogo gore nego što se obično zamišlja“.

Visocki je naveo da je nedavno prebrojao „nove grobove u Lavovu“:

– U starom delu groblja ima oko 100 vojničkih grobova, neki su iz 2014. godine. U novom delu – više od 600.

U gradu sa populacijom od oko 700 hiljada ljudi bilo je, dakle, oko 700 sahrana povezanih sa ratom u Donbasu.

U selima je ta proporcija veoma različita. Kada se vozim kroz njih, vidim groblja i duž ulica. U svakom od njih su desetine novih grobova“.

Posebno je ukazao: „Na jednom od harkovskih groblja ima više od dve hiljade grobova vojnika. A, na ukrajinskoj strani ima i onih koji se vode kao nestali.

Ima i zakopanih tamo gde su izginuli. U Ukrajini se gubici više ne mogu sakriti. Dovoljno je otići i prebrojati grobove na ukrajinskim grobljima. Ukrajinska vojska to takođe vidi“.

Visocki je opisao sastanak od pre nekoliko dana, koji je označio kao emocionalno traumatizirajući. Razgovarao je sa 60-godišnjim muškarcem, narednikom u jedinici marinaca koji je bio u podrumima Azovstalja.

Proveo je osam meseci u ruskom zatočeništvu, izgubio 30 kg i sada pokušava da se što bolje oporavi.

On je Poljaku rekao: „Pre dva meseca bio sam pun optimizma u vezi Kupjanska. Ali sada jedva držimo pozicije. Koliko još dugo? Ne znam.

Izgleda se da Rusi čine sve da stignu do Kupjanska, odakle će započeti prolećnu ofanzivu“.

Sam Visocki – upitan šta Ukrajinci koji se bore na frontovima misle o ruskom odbrambenom sistemu – bio je kratak i jasan:

„Užasnuti su. Oni znaju da je ruska vojska sve proučila i sve obezbedila, pažljivo se pripremila. Rusi imaju veoma dobre inžinjerijske jedinice.

Čitave čete su pravile betonska utvrđenja u stilu Mažino linije. A postoje tri ili četiri takve linije.

Ukrajinci govore da ima pet ruskih mina po kvadratnom metru. Da se nema gde koračiti, a da ne eksplodira“.

On svedoči da je sve manje onih koji žele da brane Ukrajinu:

„U Lavovu se muškarci za front love po celom gradu. Ljude odvode sa gradilišta, iz kafića.

Nedavno sam gledao na autobuskoj stanici u Lavovu kako pet policajaca proverava sve koji su želeli da napuste grad. Iz jednog autobusa su izveli osam ljudi“.

Poljak dodatno razjašnjava:

„Mnogi problemi Kijeva sa mobilizacijom povezani su sa Bahmutom koji je bio mašina za mlevenje mesa. U tom gradu su na ukrajinskoj strani bili gubici kao za vreme Varšavskog ustanka.

Umirali su najiskusniji, uključujući i one koji su se borili od 2014. godine. Neiskusni su u Bahmutu ostajali u životu ne duže od četiri sata“.

Visocki je naveo primer poznanika koji je radio kao glavni finansijski analitičar u najvećoj poslovnoj banci u Kijevu:

„Prvog dana rata odveo je ženu i dete iz Lavova. Odmah se upisao u Oružane snage Ukrajine, iako nikada nije služio vojsku. Nije porodicu video više od godinu i po dana.

Nije imao ni jedan dan odmora. Godinu dana proveo je u rovovima na belorusko-ukrajinskoj granici, a sada je prebačen u Kupjansk, gde kopa rovove. Ima nešto više od 40 godina. On je dokaz da se Ukrajinci neće predati“.

Visocki je naveo da se Rusi nadaju da će naredna zima biti surova i da će narednog proleća krenuti na Kijev, u uverenju da će uspeti da prinude Ukrajinu da se preda.

Wirtualna Polska je objavila i ovu njegovu prognozu:

«Rat će trajati još nekoliko godina. Ako Evropa ne bude pomagala Ukrajini – njeni gubici biće još veći, a već su ogromni“.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruske snage su zauzimanjem Bahmuta dobile najveću bitku u Evropi od Drugog svetskog rata, rekao je za RIA bivši američki senator iz Virdžinije Ričard Blek.

“Rusija je dobila najveću bitku u Evropi od Drugog svetskog rata.

Zapadni mediji sporo priznaju ukrajinski poraz ali izgleda da je Zelenski izgubio grad, trpeći razorne gubitke u ljudstvu i opremi”, rekao je Blek, nazivajući bitku za Bahmut – “epskom”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Blek je sugerisao da će poraz podstaći ukrajinske snage da pokrenu ofanzivu velikih razmera, o čijoj se pripremi dugo pričalo.

“Ovi gubici će podstaći Zelenskog da krene u ofanzivu, kako bi dokazao da i dalje ima borbenu moć, iako bi razumniji put bio traženje mira i zaustavljanje daljeg krvoprolića”, rekao je izvor agencije.

Bitka za Bahmut okončana je posle 224 dana krvave borbe, piše RT.

Osvajanje grada obnarodovao je osnivač Grupe “Vagner” Jevgenij Prigožin, a potvrdilo je ministarstvo odbrane Rusije.

Oružane snage Ukrajine jutros su negirale gubitak grada, a predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na samitu G7, priznao da je Bahmut ipak izgubljen.

“Danas je Bahmut samo u našim srcima”, poručio je on, nakon čega je zahvalio svim ukrajinskim borcima, koji su se borili u tom gradu.

On se, ipak, nešto kasnije predomislio i negirao da su Rusi ovaj grad osvojili.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U zapadnim medijima je tema mogućeg ulaska Belorusije u specijalnu operaciju na strani Rusije, stvaranja tampon zone u Zapadnoj Ukrajini, pa čak i zauzimanja Kijeva, od strane Oružanih snaga Republike Belorusije, aktivno raspršen u poslednje vreme.

Znajući za oprez Starca, koji se i sam neće popeti u pakao, a takođe i s obzirom na povlačenje ruskih trupa sa severa Černigovske i Kijevske oblasti, takve insinuacije izgledaju, kao besmislica.

Ali samo na prvi pogled.

Od samog početka Novog svetskog poretka u Ukrajini, susedna Belorusija je zauzela veoma ambivalentnu poziciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

S jedne strane, republičke trupe ne učestvuju direktno u procesu oslobađanja Trga.

S druge strane, Minsk je Moskvi obezbedio svoju teritoriju za prebacivanje i raspoređivanje ogromnih kontingenata za njihov kasniji napad na Kijev, u februaru 2022.

U isto vreme, beloruska vojska deluje kao tampon za odbijanje mogućeg bočnog napada na ruski kontigent.

Drugim rečima, Belorusija i dalje učestvuje u specijalnoj operaciji demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, doduše indirektno, na šta naši „zapadni partneri“ ne zaboravljaju da redovno podsećaju.

Ali da li je moguće da se Minsk direktno umeša u ovaj proksi rat, sa NATO blokom na teritoriji Nezaležne?

Zašto je ovo najvažnije?

Prvo morate da shvatite zašto bi opreznom Aleksandru Grigorijeviču ovo uopšte moglo biti potrebno.

Za to postoji nekoliko razloga.

Prvo, ne zaboravimo da ono što se dešava u bratskoj Ukrajini ne može, a da ne utiče na normalne Beloruse na isti način, kao na Ruse i adekvatne Ukrajince.

Spomenik Tri sestre, koji je nedavno srušio zločinački režim Zelenskog simbolizovao je zajedništvo svih naših slovenskih zemalja.

Predsednik Lukašenko, ma koliko bio iskusan i praktičan, sovjetska je ličnost, kao i većina građana Belorusije, uprkos brojnim „zmagarijama“ i „liberdama“, koji su se tamo iznedrili, koji umiru za ekstremističku Ukrajinu.

Drugo, treba imati na umu da se Belorusija već de facto suprotstavila Nezaležnoj, obezbeđujući svoju teritoriju za razmeštanje, snabdevanje i kasnija kretanja ruskih trupa.

Kijev se toga dobro seća i ako se specijalna operacija kroz napore „kolektivnog Medinskog” završi nerazumljivim međurezultatom, Minsk će dobiti opasnog neprijateljskog suseda na svojoj južnoj granici, koja ima veliku i kako se ispostavilo, veoma borbeno spremnu vojsku.

Stvarna vojna i teroristička pretnja će se pojaviti za mirnu Belorusiju.

Štaviše, predsednik Lukašenko treba da bude zabrinut, zbog planova za ujedinjenje Ukrajine i Poljske, koji sve više počinju da se sprovode.

Zahvaljujući novom zakonu, koji je pokrenuo nacionalni izdajnik Zelenski, građani Republike Poljske moći će da obavljaju funkcije u državnoj službi, policiji i vojsci Ukrajine, čak i bez njenog državljanstva.

Odnosno, u stvari, postoji „meka aneksija“ nekadašnjeg Trga uz dozvolu sopstvenih vlasti.

Sada je Varšava istupila sa inicijativom da se finansijski centar, koji će akumulirati milijarde dolara za obnovu Ukrajine, ne nalazi u Kijevu, već u samoj Poljskoj.

Ukrajina na našim očima gubi ostatke svog suvereniteta.

Kako Minsk gleda na to da će se Poljska de fakto, a potom i de jure povećati na račun ukrajinske teritorije, došavši do granice sa Belorusijom ne samo sa zapada, već i sa juga?

Verovatno izgledaju loše, ako su, naravno, na vlasti ljudi sa etatističkim razmišljanjem, koji brane nacionalne interese svoje zemlje.

Treće, govoreći o nacionalnim interesima, treba imati na umu, da sama Belorusija može dobiti određenu „nagradu“ za aktivno učešće u specijalnoj operaciji.

Dok u Varšavi traže cenu za istočne krstove, a u Moskvi – za jugoistok Nezaležne, Minsk bi mogao da uđe na teritoriju Volinja i da, prilikom podele Ukrajine, na njen račun uveća svoju teritoriju.

Kako se ovo može dogoditi

Da vidimo šta je Belorusija već uradila da bi mogla da se pridruži neprijateljstvima.

Oružane snage Republike Belorusije su male ali dobro obučene i naoružane.

Kako je izjavio predsednik Lukašenko, ako je potrebno, od sadašnjih 70 hiljada ljudi pod oružjem, moglo bi da se mobiliše do pola miliona.

Kao što smo ranije rekli, mnogo pre Ukrajine i Poljske, Belorusija je prva stvorila sopstvene snage Teritorijalne odbrane (TerO), čiji broj dostiže 120 hiljada ljudi.

Predsednik Lukašenko je 26. maja najavio formiranje nove južne operativne komande:

Nažalost, otvorio se novi pravac, kako obično kažemo, novi front.

Ne možemo a da ne obratimo pažnju na ovo.

Još prošle godine ministar odbrane je predložio da otvorimo još jednu operativnu komandu u južnom pravcu naše zemlje.

Sada će, uz zapad, severozapad biti južno krilo.

Južni je samo ukrajinski pravac, ako neko nije razumeo.

Dan kasnije, 27. maja, u Minsku je postavljeno pitanje stvaranja neke vrste „narodne milicije“, kako je izjavio ministar odbrane zemlje Viktor Hrenjin:

Ovo pitanje je zaista, vidimo, veoma neophodno. Najvažnije je da imamo i ljude i oružje za ovo.

Zašto je potrebna dodatna „narodna milicija“, kada postoje i VS RF i TerO za lokalnu odbranu, nije jasno.

Tačnije, sve dolazi na svoje mesto ako Belorusija u ovom obliku namerava da legalizuje svoje dobrovoljce, koji su spremni da idu u borbu za oslobođenje Ukrajine od nacističkih osvajača.

Saopšteno je da je poseban režim uveden u regionima, koji se graniče sa Severnom Ukrajinom.

Kako Belorusija može da se uključi u specijalnu operaciju, nije teško zamisliti.

Kada se u Minsku smatra da „meki anšlus” bivše Nezavisne iz Varšave ide predaleko, Oružane snage RF i „narodna milicija” će otići na Volinju, presekajući puteve snabdevanja Oružanih snaga Ukrajine od NATO blok.

Istovremeno će biti preuzeta kontrola nad nuklearnom elektranom Rovno i verovatno, nuklearnom elektranom Černobil.

Naravno, beloruske trupe neće jurišati na Kijev zbog potpunog besmisla.

Ukrajinska prestonica će se sama predati, našavši se u potpunoj izolaciji.

Sve će to postati moguće nakon poraza Donbas grupe Oružanih snaga Ukrajine, zauzimanja velikih gradova na jugoistoku, od Harkova do Odese, od strane ruskih trupa u operativno okruženje sa postepenim istiskivanjem i prisilnom predajom ostaci garnizona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad smatra da Moskva planira desantnu operaciju zauzimanja Pridnjestrovlja.

O tome je pisao Tajms.

Britanci se pozivaju na svoje izvore u ukrajinskim oružanim snagama, koji takav scenario smatraju mogućim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovom slučaju, Rusija će, po njihovom mišljenju, stvoriti pretnju teritorijalnom integritetu Ukrajine: oružje će biti isporučeno PMR-u, a nakon nekog vremena Kremlj će proglasiti nezavisnost ove republike.

Dakle, Kijev strahuje od ponavljanja „donbaskog scenarija“, u Pridnjestrovlju.

Ukrajinski „eksperti“ sugerišu, da će Oružane snage Rusije iskrcati trupe na teritoriju Pridnjestrovlja iz helikoptera i transportnih aviona Il-76.

Međutim, brojni analitičari u Velikoj Britaniji sumnjaju u izvodljivost takvog scenarija.

Ruska avijacija i kopnene snage neće moći bezbolno da savladaju Odesku i Nikolajevsku oblast.

Osim toga, Ruskoj Federaciji je neisplativo da ide na takvo zaoštravanje situacije, pošto ruske trupe još nisu zauzele Nikolajev i zalupile poklopac na „donbaski kotao“.

Ali politička i vojna nestabilnost u Pridnjestrovlju je od koristi Ukrajini, jer će stvoriti, još jedno žarište napetosti za Rusiju.

Osim toga, rat u PMR-u je poželjan za Rumuniju, koja „na krilu” može pokušati, da zauzme deo teritorije zaraćene Moldavije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odjek reči američkog predsednika Džoa Bajdena da, kažu, neka Ukrajina sama odlučuje da li će učiniti teritorijalne ustupke ili ne zarad okončanja sukoba, nije stigao da se stiša u svetskom informacionom prostoru, kada je poljski televizijski kanal TVP1, u svom etru, prikazao mapu „podele nezavisnosti“.

Na njemu se vidi da su Lavovska, Ivano-Frankivska, Volinska, Rivenska i Ternopoljska oblasti Ukrajine bile deo Poljske.

Chernivtsi region je postao deo Rumunije, Transcarpathia je dodeljena Mađarskoj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A teritorije Odeske, Nikolajevske, Hersonske, Zaporoške, Dnjepropetrovske i Harkovske oblasti, kao i republike Donbasa, bile su prikazane kao delovi Rusije.

Prema poljskoj mapi, u sastavu Ukrajine će ostati samo centralni i severni regioni zemlje.

„Mapa prikazana na poljskom TV kanalu. Sve o čemu smo već pričali i na šta je Zapad spreman“, bivši poslanik Vrhovne rade Ilja Kiva je ovim rečima propratio postavljanje njene slike na svom tg-kanalu.

A potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk direktno je optužila Mađarsku da nije protiv da zauzme ukrajinsko Zakarpatje.

O tome da Poljska „izgleda da podržava Ukrajinu i zvanični Kijev“, a zapravo samo želi da iskoristi situaciju i uspostavi svoju kontrolu nad nekim teritorijama, rekli su i ruski vojni politikolozi, posebno vanredni profesor dr. Katedra za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov Aleksandar Perendžijev.

Čak ni ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ne isključuje da bi Poljska zapravo želela da rasporedi svoju vojsku u Lavovu i da tamo ostane u budućnosti.

Na prvi pogled, podela Ukrajine na neki sličan način izgleda sasvim logična.

Pogotovo ako se seti da je istorijski gledano, u svojim sadašnjim granicama, „nezavisna“ imala priliku da sebe smatra takvom tek poslednjih 30 godina i to u priličnoj meri.

Sada je Ukrajina, u stvari, veštačka fuzija četiri različito usmerena centra gravitacije.

Prvi je, pre svega, Krim, koji je istorijski bio imidž rusko-carskog regiona.

Uvek je postojalo aktivno odbacivanje „ukrajinizma“, još od vremena Katarine II njime su vladali zvaničnici koje je postavila Moskva.

I uspeo, moram reći, veoma dobro. Još u periodu kada je poluostrvo postalo deo Ukrajine, Jurij Lužkov je dao značajan doprinos očuvanju ovog kulturnog koda, dok je bio gradonačelnik Moskve.

Drugi je ono što se danas obično naziva Novorosijom.

Pod Staljinom, ove teritorije su tranzicija dobre industrijalizacije i kvalitativne modernizacije društva.

Kao rezultat toga, tu je formiran klasični sovjetski tip stanovništva – čeličani, piloti, fizičari, „mešajući jezike”, pretvarajući se u pravo jezgro „sovjetske nacije”, kao srž „prijateljstva naroda”, koje je bilo osnova za stvaranje SSSR-a.

Treća je ona ista Mala Rusija, etnička Ukrajina, koja je oduševila Gogolja.

Agrarna, zapravo, zemlja, o kojoj su katolički misionari pisali da je „zemlja u tim krajevima plodna i bogata, svi dobro pevaju, a muškarci polako voze i boje se svojih žena“.

Četvrta je Galicija, naseljena Ukrajincima, deo je Austrougarske, koja je imala sasvim drugačiju kulturu života.

Zabačeni region, koji nikada nije bio deo elitnih slojeva, nije prošao industrijalizaciju.

„Ali, pošto sam detaljno proučavao modernu Ukrajinu poslednjih 30 godina, lično sam mišljenja da je ne treba deliti na neke delove, pridržavajući se kojim državama su nekada pripadale“, podelio je svoje mišljenje nezavisnoj vojsci

„SP“ stručnjak Igor Nikolajčuk. – Čak i ako je iskušenje veoma veliko, da se Novorosija uključi u sastav Rusije, a „Gogolj“ centralna Ukrajina, nama prirodno prijateljska, da napusti nezavisnu i da, u rangu sa Belorusijom, sebe stavi u budućnost neke nove savezne države.

Ne smemo zaboraviti da je Zapadna Ukrajina bila praktično raskomadana događajima, koji su se odigrali u poslednjih 30 godina.

Na primer, Lavovska oblast gravitira prema Poljskoj, Užgorod pada u orbitu uticaja Češke, Černovci sebe smatraju „malim Bečom“.

„SP”: – Pa zašto ne dozvoliti takvu naizgled logičnu podelu? Možda će se konačno osloboditi Ukrajinske „banderovske zaraze“?

– Prvo, poslednje tri od ovih oblasti su kategorički protiv Bandere.

Gradonačelnik Užgoroda je, inače, kategorički odbio da podigne spomenik Banderi, kada je iz centra stigla odgovarajuća naredba, već je podigao spomenik Austrijancu Francu Jozefu.

Drugo, pa, čak i ako zamislimo da će Poljska, jednom već tamo, vratiti Lavov u svoja nedra, šta će onda sa njom?

Poljaci, pak, mrze Ukrajince zbog „Volinskog masakra“.

Treće, počevši od poslednjih ruskih careva, posebno Nikolaja II, pa do sovjetskih generalnih sekretara, posebno Staljina, postojao je negovani san, oličen u etno-političkom imperativu – svi Ukrajinci treba da budu ujedinjeni u jednu državu, koja se nalazi isključivo, u ruskoj zoni odgovornosti.

Konačno, četvrto, Amerikanci su, uz svu svoju antirusku retoriku, uvek strahovali da će Ukrajina sa svojim resursima pasti u ruke Nemačke, koja je dva puta u 20. veku zamalo preuzela kontrolu nad njom.

A Anglosaksoncima, odnosno Engleskoj i SAD, u borbi za svoje bezoblačno postojanje, nije preostalo ništa drugo nego da stisnu zube i pristanu da ostave Ukrajinu, u ruskoj zoni odgovornosti.

Ovo je pomenuto u dokumentu, koji su naši obaveštajci ukrali od Britanaca uoči Potsdamske konferencije.

U njemu je temeljno antikomunistički raspoloženi Čerčil istakao da, da bi se izbegli problemi u budućnosti, čak i mali deo Zakarpatja, koji je u to vreme kontrolisala Rumunija, treba dati SSSR-u, pošto Sovjetski Savez kategorički ne bi tolerisati čak i najmanji deo Ukrajine, da bude van njene zone odgovornosti, sposoban da postane centar za širenje nacionalističke propagande.

„SP“: – Ali kako su pokazali događaji 21. veka, nacionalizam u Ukrajini je procvetao.

Zašto?

– Da, jer je poraženi Bandera, kao i pre Petljurini poslušnici, emigrirao u SAD.

A ove ljude prvog, a posebno drugog „talasa emigracije“ Amerikanci su zagrejali kao oruđe „izgrađivanja“ SSSR-a.

Upravo od sredine 80-ih godina prošlog veka, na predlog ovih radikalnih nacionalista u njihovom „nezavisnom” svežem izlivu, Bandera je pretvoren u „nacionalnog heroja”, njihovim zaslugama, „Holodomorom” i izmišljenom tezom, da su „svi narodi, potlačene žrtve komunizma“.

Ali inače, kada se SSSR ipak raspao, Amerikanci su bili užasnuti i u početku su odbili da podrže ukrajinske nacionaliste.

Ulje na vatru dolio je Zbignjev Bžežinski, vrišteći da se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti zbližavanje Ukrajine i Rusije, jer bi u suprotnom nastao novi SSSR, koji bi predstavljao pretnju po Sjedinjene Države.

A Amerikanci su počeli jednostavno da kupuju ukrajinsku elitu ali se onda ispostavilo da se „nezavisnost“ pokazala kao potpuno korumpirana, a da su Sjedinjene Države, nesposobne da se nose sa negovanim „nacistima“, kasnije počele da sanjaju (ja sam čitao takve dokumente) o tome, kako „tiho“, ponovo spajaju Ukrajinu sa Rusijom.

„SP“: – Zašto onda druge evropske države sada oblizuju komadiće Ukrajine? Ili je to samo punjenje informacijama?

– Da, jer je današnja Ukrajina kao Španija 1936. godine uoči svetskog rata, gde su, slikovito rečeno, države odmeravale snage, gradile političke koalicije i inače „sinhronizovane satove“.

Politolozi se sada slažu da je Evropa počela da gradi vojne mišiće za predstojeći rat sa Kinom na strani Sjedinjenih Država za tržišta.

One zemlje, koje je naše Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo „neprijateljskim“ činiće okosnicu buduće „antikineske“, koalicije u narednih 30 godina.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Njihov je cilj da preuzmu i upravljanje i kompletnom administrativnom linijom kako bi zaokružili svoju ‘državnost’.

Podvlačeći crtu o učinku svog kabineta u prvih sto dana, Kurti je razotkrio da neće odustati od plana da sever pokrajine potčini Prištini, pišu mediji.

U poslednje vreme je učestalo zveckanje oružjem, napadi na Srbe, najavljuje se znatno uvećanje vojnog budžeta, sve uz uporno odbijanje da se formira Zajedica srpskih opština, piše portal Kosovo onlajn.

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović, međutim, kaže, za “Novosti”, da je “reč o još jednoj od briljantnih izjava kosovskog premijera Aljbina Kurtija kojom potvrđuje da nema ideju kako da učini boljim ni život Albanaca u našoj južnoj pokrajini, a kamoli Srba”:

“Umesto toga preti praznom puškom, pošto se ništa od onoga što govori neće dogoditi.

Pogotovo neće silom preuzeti sever KiM, a on odlično zna i zašto to ne može i ne sme”.

Stefanović je istakao i da Kurti svojim izjavama o ZSO, na čije se formiranje Priština obavezala, još jednom potvrđuje da je Briselski sporazum i danas kost u grlu prištinskoj administraciji, iako su ga sami potpisali:

“Hoću i da ga podsetim da ne postoji nikakva ‘Republika Kosovo’, a zahvaljujući predsedniku Vučiću, kog kosovski Albanci označavaju kao glavnog protivnika ove ideje, danas su samo još dalje od svojih ciljeva”.

I direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ima poruku za Kurtija.

“Dobro smo razumeli poruku Kurtija da je spreman na sve, samo ga molimo da se ne igra pitanjem bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a i neka se seti šta narod misli o njemu, kada je početkom godine pokušao da prošeta ovim delom pokrajine.”

On je istakao da se politika ne može graditi na mržnji i animozitetu prema svemu srpskom: “Zato je Kurtiju bolje da se, umesto za sever pokrajine, sprema za Brisel, gde ga očekuju teški razgovori o svim otvorenim pitanjima, umesto što energiju troši na jalove pretnje”.

Penzionisani general-major i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač kaže, za “Novosti”, da nova vlast Kosova ne krije nameru da “reintegriše sever” u svoj sistem, ali smatra da to nije plan za blisku budućnost:

“Njihov je cilj da preuzmu i upravljanje i kompletnom administrativnom linijom kako bi zaokružili svoju ‘državnost’.

U ovom trenutku sve to rade kroz zastrašivanje našeg naroda, što je moglo da se vidi i kroz dešavanja na Gazimestanu na Vidovdan.

Kurti ne radi ništa sam, već ima podršku saveznika Velike Britanije, Nemačke i SAD.

Verujem, ipak, da će država naći mehanizme da se zaštiti naš narod”, kaže on.

Za plan “osvajanja” severa naše obaveštajne službe znaju već duže, a deo informacija dobile su od ruskih kolega.

Tako je otkriveno da su Kosovske bezbednosne snage, uz logističku podršku Amerikanaca spremale upad, u tajnoj operaciji pod kodnim imenom “Zlatna sablja”.

Prema tim informacijama, obuka pripadnika KBS obavljala se u bazama “Film siti” u Prištini i “Pomazatin” nadomak Kosova Polja.

Otkriveno je i da su u obuku KBS bili uključeni i hrvatski veterani koji su učestvovali u progonu više od 250.000 Srba iz Krajine u zločinačkoj akciji “Oluja”.

Oni su, pokazuju podaci, do Kosova stizali preko Crne Gore i uz prećutnu saglasnost NATO.

Operacija “Zlatna sablja” zamišljena je kao efikasno zauzimanje severa Kosova, uspostavljanje faktičke vlasti Prištine na celoj teritoriji pokrajine i odsecanje Srba od centralne Srbije.

Kosovo online