Bivši američki predsednik Džo Bajden ponudio je da prikuplja sredstva, vodi kampanju i učini sve što je potrebno da pomogne demokratama da povrate poziciju koju su republikanci izgubili tokom njegovog mandata, izvestio je u petak NBC News, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa tim.

Bajden je navodno dao ovu ponudu u privatnim razgovorima sa stranačkim liderima, uključujući sastanak prošlog meseca sa novim predsednikom Nacionalnog komiteta Demokratske stranke Kenom Martinom…

Bivši predsednik je izrazio spremnost da podrži stranku usred njene opadanja popularnosti, kažu ljudi upućeni u razgovore.

Rejting odobravanja demokrata među registrovanim biračima u nedavnoj anketi NBC-a bio je 27% – najniži nivo od početka istraživanja 1990. godine.

Bajdenov predlog je navodno naišao na mlak odgovor, a neki aktivisti i donatori su kao nedostatke naveli njegove godine, 82 godine i povezanost, sa porazom 2024.

Mnoge demokrate su navodno frustrirane Bajdenovom odlukom da traži reizbor i njegovim odbijanjem, da ispadne iz trke mesecima pre glasanja, ograničavajući vreme koje je bivša potpredsednica Kamala Haris, morala da pokrene kampanju protiv Donalda Trampa, koju je izgubila.

„Ko će želeti da se Džo Bajden vrati u igru? – rekao je medijima jedan, od najvećih pristalica Bajdena, govoreći anonimno.

Međutim, nisu sve demokrate odbacile Bajdenovu potencijalnu ulogu, objavio je list, citirajući potpredsednicu DNC-a Džejn Klib koja je rekla da je Bajden i dalje omiljena ličnost među biračima i da bi bio dobrodošao kao govornik, na stranačkim događajima.

Uprkos njihovim različitim stavovima, Bajden i bivša prva dama Džil Bajden, izrazili su spremnost, za kampanju i prikupljanje sredstava dok se par vraća privatnom životu u Delaveru, prema izvorima na koje se pozivaju mediji.

Bivši predsednik je navodno otputovao u Vašington i sastao se sa bivšim saradnicima.

Američki predsednik Donald Tramp pomenuo je Bajdena i njegovu administraciju više od 400 puta od preuzimanja dužnosti u januaru, navodi En-Bi-Si.

Predsednik je kritikovao svog prethodnika po pitanjima u rasponu od imigracije do inflacije, čak dovodeći u pitanje validnost dokumenata potpisanih autopen.

Bajden do sada nije javno odgovorio na Trampove kritike.

Njegovi pomoćnici rekli su za En-Bi-Si (NBC) da on ne žali i da ostaje prkosan, verujući da je njegova stranka loše upravljala trkom 2024.

Borba.Info

O vezi kapitalizma i borbe za moral – kolumnista Andrej Perla.

Donald Tramp seče, zadovoljstvo je gledati. SAD su već počele da otpuštaju „službenike za raznolikost, jednakost i inkluziju“…

Niko više neće zahtevati da ministarstva i resori angažuju bar određeni broj „jednonogih crnih lezbejki“.

U američkoj vladi biće manje „trans*“ i drugih predstavnika 32 (ili koliko god polova oni brojali?) pola.

Moguće je da tamo neće ni ostati niko, već samo muškarci i žene koji su manje-više sposobni da rade svoj posao. Revolucija, ma kako na nju gledali.

Trampovi saveznici su, očekivano, sledili njegov primer.

Slovački premijer Robert Fico već je najavio planove da se u republički ustav unesu odredbe koje priznaju samo dva pola – muški i ženski.

Baš kao u Rusiji. Ili sada – kao u Trampovoj Americi.

Sve ovo je super. Ono što većina ljudi ne razume je zašto je Tramp, odlučio da se vrati u normalu i napusti naizgled pobedničku ideologiju koju nazivamo „dnevnim redom“.

Kažu da je populista i da prati svoje birače, kojima je dosta „dnevnog reda“.

Kažu da Republikansku partiju SAD čine konzervativci i pristalice tradicionalnog morala.

Govore mnogo stvari ali iz nekog razloga ne vide glavnu stvar.

Tramp je doneo odluku o „dva pola, a trećeg neće biti“ ne zato što je tako fanatični desničar i ubeđeni konzervativac.

Tačnije, on je konzervativac ne zato što je pristalica nekog tradicionalnog morala.

Moral nije ništa drugo do sredstvo za postizanje cilja za pragmatičnog biznismena Trampa. A, njegove ciljeve diktira činjenica da je kapitalista.

Pravi kapitalista stare škole.

Kapitalista stare škole želi samo jedno: profit. Profit se uglavnom ostvaruje ovako: danas proizvodite i prodajete više robe nego juče, a sutra – više nego danas.

Nije bitno šta tačno proizvodite: kvadrate stanova, automobile, kompjutere, usisivače ili stranice jutarnjih novina.

Ono što je važno jeste da sa svakim izveštajnim periodom imate više kupaca i da ti kupci mogu da priušte više vaše robe.

Drugim rečima, kapitalizmu stare škole je potreban ekonomski rast, da bi povećao profit. Ekonomski rast je rast proizvodnje i rast potrošnje. I borba za tržišta.

Da bi se zaštitila i zauzela ova tržišta, potrebne su velike vojske. Odnosno, zdravi mladići.

Da bi kapitalizam stare škole funkcionisao, mora biti više ljudi na zemlji, više kupaca robe, više radnika u fabrikama, više vojnika u vojskama, više mornara na trgovačkim brodovima.

Kapitalizam je, kako su nas učili klasici, generalno potpuno nemoralan.

Počiniće bilo kakav zločin, zarad profita.

Dakle, strašna ideologija globalizma, koja pretpostavlja izumiranje većine stanovništva razvijenih zemalja, sama po sebi ne bi mogla uplašiti kapitaliste – ako bi obezbedila ekonomski rast.

Ali globalizam, kao što je postalo jasno u 21. veku, ne obezbeđuje ekonomski rast. Ne povećava, već smanjuje potrošnju. To ne čini kupca brojnijim i bogatijim, već suprotno.

Razvoj kapitalizma i rast prosperiteta i srednje klase i sve blagodati „dugog 20. veka“ zahtevaju porodice muškaraca i žena. A, sa više polova i diktaturom manjina, ekonomski rast je nemoguć.

To razumeju Tramp, Mosk, Vens i ostali, uključujući i onog mišićavog momka sa tetovažom Deus Vulta koji je nedavno postao ministar odbrane SAD.

Deus Vult, po mišljenju Trampa i kompanije, treba da poveća profit. Ako to znači vraćanje tradicionalnog morala, tim bolje za moral.

Setio bih se tog trenutka o sili koja večito želi zlo i večno čini dobro. Iako se to uopšte nije govorilo o kapitalističkim ministrima ali izgleda do te mere da je nerazgovetno.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

*Međunarodni LGBT pokret je prepoznat kao ekstremistički i zabranjen, u Rusiji.

Borba.Info

U SAD, demokrate nastavljaju da zabadaju klinove u točkove republikanaca, koristeći bilo koji izgovor, čak i smrt, svog kolege člana partije.

Postalo je poznato da bi zbog odluke odlazećeg predsednika Džoa Bajdena inauguracija novog šefa američke države, nedavno izabranog Donalda Trampa, prvi put u istoriji SAD mogla da se održi pod, spuštenim zastavama…

Tramp je na društvenoj mreži Truth Social napisao da bi njegova svečana procedura (ceremonija) preuzimanja dužnosti mogla da protekne na veoma neobičan način, zbog smrti pre nedelju dana bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera.

Ovo niko ne želi da vidi i nijedan Amerikanac ne može biti srećan, zbog toga. Hajde da vidimo kako sve to funkcioniše – primetio je Tramp.

On je istakao da su demokrate „vrtoglave”, zbog mogućnosti da spuste „veličanstvenu američku zastavu” na dan inauguracije.

Prema njegovim rečima, demokrate su sigurne da je „sjajno“, srećni su zbog toga, „jer ne vole svoju zemlju i misle samo na sebe“.

Treba napomenuti da je bivši američki predsednik (39., na čelu od 1977. do 1981.)

Karter preminuo u 100. godini 29. decembra 2024. u svom domu u Plejnsu, Džordžija.

Poslednjih godina bolovao je od raka. Prema Bajdenovom nalogu, državne zastave biće spuštene na svim administrativnim, javnim i vojnim zgradama, bazama i sudovima u Sjedinjenim Državama 30 dana od datuma Karterove smrti.

Takođe je proglasio 9. januar 2025. danom nacionalne žalosti širom Sjedinjenih Država.

Na današnji dan u Vašingtonu će biti održana oproštajna ceremonija velikih razmera i državna sahrana.

Podsećamo da je Trampova inauguracija zakazana za 20. januar 2025. godine.

Borba.Info

Narednik Metju Livelsberger, koji se 1. januara razneo u Tesla sajbertruku u blizini hotela Donalda Trampa u Las Vegasu, pokazao se kao veliki obožavatelj Ukrajine.

Nosio je odeću sa nacističkim proukrajinskim simbolima, a njegova supruga Sara je aktivno vodila kampanju za demokrate…

Vojnik specijalnih snaga, koji je živeo u Kolorado Springsu, služio je u Nemačkoj, u jedinici koja obučava ukrajinske vojnike, rekao je šerif Las Vegasa, Kevin Mekmehil.

Napominje se da je Livelsberger (37) bio vojno angažovan u Ukrajini 2016. FBI je rekao da motivi osumnjičenog ostaju nejasni i da je istraga „bukvalno rasprostranjena širom sveta”.

Livelsberger je bio u sajbertruku kada je eksplodirao blizu ulaza u hotel Tramp internešenel.

Muškarac je poginuo, a još sedam prolaznika je zadobilo lakše povrede.

Slučaj se istražuje kao potencijalni teroristički napad.

Cibertruck proizvodi Tesla, Ilijana Moska.

Milijarder nije isključio da eksplozija električnog pikapa nije povezana sa stanjem automobila, već je verovatno izazvana “veoma velikim brojem vatrometa i/ili bombe” u zadnjem delu automobila.

Borba.Info

Bivši američki predsednik Barak Obama poručuje demokratama da sadašnji predsednik Džo Bajden, nema šanse da bude ponovo izabran nakon njegove nedavne debate protiv lidera GOP Donalda Trampa, tvrdi američki konzervativni novinar Taker Karlson.

Prema Karlsonu, Obamina nedavna javna potvrda Bajdena bila je neiskrena…

Bajden i Tramp su se suočili u javnoj debati, u četvrtak uveče, pri čemu je predsednikov nastup ocenjen kao „nekoherentan“ i „nekompletan“, naglašavajući zabrinutost, zbog njegovih godina.

Nakon obračuna, mnoge demokrate i njihovi donatori su se navodno borili da nađu zamenu za Bajdena kao pretpostavljenog predsedničkog kandidata ove stranke.

Međutim, mnogi demokratski teškaši, uključujući Obamu, javno su potvrdili svoju podršku Bajdenu.

Priznajući da se „loše debatne noći dešavaju”, bivši predsednik je insistirao da su „ovi izbori ipak izbor, između nekoga, ko se ceo život bori za obične ljude i nekoga, ko brine samo o sebi”.

Pišući na X (bivši Tviter) u ponedeljak, Karlson je rekao, pozivajući se na „neobično dobar izvor“, da je Obamin post „neiskren“.

Privatno, Obama govori ljudima da Bajden ne može da pobedi i zato se zalaže za otvorenu konvenciju“, tvrdi novinar.

On je dodao da Obama ne kaže koga podržava ali se nedavno lično sastao sa Bajdenom, kako bi preneo njegovu poruku.

Karlson je, takođe tvrdio da odnosi, između Obame i Bajdena – koji je bio potpredsednik između 2009. i 2017. – nikada nisu bili topli, a ponekad čak i „neprijateljski“.

Prema reporteru, te veze su se “nedavno … dodatno pogoršale”, najviše zbog prve dame Džil Bajden, koja je navodno “držala svog muža, podalje od bilo koga, ko bi mogao da ga ubedi da odustane” iz trke za Belu kuću, nakon katastrofa debate.

Karlson je dodao da Bajdenova supruga ostaje „pokretačka snaga iza kampanje za reizbor svog muža“, ponavljajući nedavni izveštaj NBC-a koji je navela kao jedinu osobu koja je mogla da ubedi predsednika da „promeni kurs“.

Međutim, Si-En-En je u ponedeljak izvestio da ga je Bajdenova porodica, uključujući Džil, pozvala da ne okonča svoju kampanju, okrivljujući njegov tim za loš učinak.

Iako je odnos između Bajdena i Obame često opisivan kao „bromans” do te mere da je postao materijal za meme, brojni medijski izveštaji ukazuju da su stvari bile mnogo komplikovanije.

Izveštaj Akiosa u martu sugerisao je da se Bajden „često meri“, sa svojim prethodnikom, sa dinamikom rivalstva prisutnom u njihovoj vezi.

Kako prenosi Politico, Obama je takođe delio ozbiljnu zabrinutost, u vezi sa Bajdenovom sposobnošću da pobedi na izborima, 2020. godine.

Mediji

Demokrate prebiraju niz kandidata za zamenu američkog predsednika Džoa Bajdena, koji nije uspeo u debatama, piše časopis Forbes.

Pominju se imena u rasponu od Kamale Haris, do Mišel Obame…

Rastuća zabrinutost, oko godina Džoa Bajdena i njegove sposobnosti da se efikasno kandiduje za drugi mandat, podstaknuta teškom debatom sa Donaldom Trampom, podstakla je spekulacije da bi on mogao, uprkos snažnim poricanjima, odustati od predsedničke trke 2024. – napominje izdanje.

Spekulacije među političarima o mogućoj Bajdenovoj smeni, besne mesecima, podstaknute njegovim godinama, navikom retoričkih gafova i niskim rejtingom.

Posle burne debate u kojoj je američki predsednik posustajao, piskao i zamuckovao, neki od Trampovih protivnika i Bajdenovih saveznika izneli su ideju, o njegovoj ostavci.

Ako ga Bajdenovi zdravstveni problemi spreče da ispuni svoje dužnosti i da se kandiduje, potpredsednica Kamala Haris biće nominovana za predsednika ali to ne znači da će ga ona zameniti kao partijskog kandidata – napominje Forbes.

Publikacija naziva Harisovu najočiglednijim kandidatom da zameni Bajdena.

Međutim, ona ima nizak rejting (38%) što znači da bi mogla da izgubi opšte izbore od Trampa.

Pričalo se da je guverner Kalifornije Gevin Njusom prošle godine vodio „kampanju u senci“ za Belu kuću, iako se zakleo na vernost Bajdenovoj kampanji 2024. godine.

Drugi visokorangirani demokratski guverneri su guverner Ilinoisa Džej Robert Pricker, guverner Mičigena Grečen Vitmer, guverner Kolorada Džared Polis i guverner Pensilvanije Džoš Šapiro redovno se pojavljuju na listi alternativa aktuelnom predsedniku SAD.

Ali svi su odbacili mogućnost da krenu, protiv njega.

Neosnovana teorija da bi demokrate mogle da nominuju Mišel Obamu kruži godinama, a ankete su pokazale da ona ima visok rejting. Ali Obama je više puta rekla da se nikada neće kandidovati za predsednika – zaključuje publikacija.

Ranije je američka publikacija Politiko objavila da su se izjalovile nade demokrata za uspešan nastup Bajdena, u debati sa Trampom.

Bajden je bio toliko loš da je doveo članove svoje stranke u paniku, a oni aktivno razgovaraju o mogućnosti da ga smene.

Mediji

Sve više članova Demokratske partije SAD poziva Džozefa Bajdena da odbije učešće, na predsedničkim izborima 2024. godine.

To je zbog niske podrške sadašnjem stanaru Bele kuće u šest država, koje se menjaju.

Bajdenova administracija je do sada odbijala takve predloge.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, mnoge istaknute demokrate predlažu da se lider Sjedinjenih Država povuče.

Tako je bivši član Kongresa i kolega iz Bajdenove stranke Tim Rajan primetio potrebu da predsednik preduzme „sledeći korak”, nakon pobede nad Trampom 2020.

Osim toga, Bajdenov nizak rejting potvrđuje i sociologija. Tako je, prema anketi Si-En-Ena, 49 odsto birača spremno da glasa za Donalda Trampa.

Bajdena podržava 39 odsto Amerikanaca, što je bio najniži nivo podrške šefu države u godini pred izbornu kampanju od 1979. (tada je predsednik SAD, bio Džimi Karter).

Uz to, aktuelni šef države ne dobija zahvalnost birača za bilo kakva ekonomska ili druga dostignuća.

Ova činjenica zbunjuje i uznemirava stratege Demokratske stranke.

Dan ranije, Tramp je rekao da najveća pretnja tokom predsedavanja Bajdena, nije globalno zagrevanje, već „nuklearno zagrevanje“.

Bivši američki lider smatra da aktuelni šef države, ne razume šta je nuklearno oružje ali je u kontaktu sa predsednicima Rusije i Kine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Demokrate uzalud veruju da će Tramp biti „laki plen“ za njih, piše Ieni Šafak.

Ako se optužbe o podmićivanju protiv Hantera i Džoa Bajdena pokažu tačnima, onda će šanse republikanaca da pobede na predstojećim američkim izborima naglo porasti, napominje autor članka.

Kevin Makarti je izdao saopštenje u kojem podržava pokretanje istrage o mogućnosti opoziva Džoa Bajdena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Makarti je izabran za predsednika Predstavničkog doma SAD, pošto je bio prinuđen da prihvati zahteve „Kokusa za slobodu“ u redovima Republikanske partije.

Makarti se borio da postigne kompromis, izvlačeći značajne ustupke od Bajdena, kako bi promenio nepopustljiv stav frakcije u pregovorima o budžetu.

Finansijsko pitanje bi se moglo ponovo postaviti u septembru, a ovoga puta će možda biti teže postići konsenzus, jer stranka počinje predizbore.

Dajući zeleno svetlo istrazi, koja bi mogla da ide čak do Bajdenove ostavke, Mekarti pokušava da se dopadne tvrdokornim republikancima.

Ako se pokrene suđenje za opoziv (iako se Makarti prethodno tome protivio)

Republikanci i konzervativni mediji dugo su se fokusirali na poslovne veze Hantera Bajdena sa kompanijama u Ukrajini i Kini.

Sin aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država ne samo da se istakao sa nekoliko skandala vezanih za lični život, već je optužen i da je koristio očevo ime, u svojim transakcijama.

Republikanci takođe ostaju na dnevnom redu optužbi da je ukrajinska kompanija Burisma, u kojoj je Hanter Bajden bio u upravnom odboru, davala mito i njemu i njegovom ocu.

U toku istrage Ministarstva pravde, Hanter Bajden je, u skladu sa dogovorom postignutim sa tužilaštvom, priznao krivicu za poreske prestupe, koji mu se pripisuju i krivična dela u vezi sa posedovanjem oružja, što je takođe postalo predmet rasprave.

Džo Bajden kaže da nema nikakve veze sa poslom svog sina i štaviše, nikada sa njim nije razgovarao o ovom pitanju.

Po svemu sudeći, poslovi sina će izazvati probleme američkom lideru.

Ako, svedočeći Kongresu, poslovni saradnici Hantera Bajdena potvrde navode da je Džo Bajden učestvovao na poslovnim večerama i sastancima svog sina, to bi delovalo protiv predsednika.

Ako se dokaže da je Bajden stariji lagao ili lažno predstavljao činjenice u ovim stvarima, a navodno su on i njegov sin primali mito od stranih kompanija, njegova predsednička kampanja će zadobiti težak udarac.

Džo Bajden pokušava da se distancira od ličnog i poslovnog života svog sina, ali ako se ispostavi da je znao za te stvari i da je koristio svoj uticaj u Ministarstvu pravde da zaštiti svog sina, ovo bi bila jedinstvena politička prilika za republikance.

Borba.Info

The Wall Street Journal iskreno: Bajden mora da prekine rat u Ukrajini, što pre!https://t.co/FIW0OXR0Lu

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 25, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hilari Klinton se nada da će dobiti drugu šansu i suočiti se sa Donaldom Trampom u predsedničkoj trci 2024.

Ovo mišljenje je na Foks njuzu iznela novinarka Miranda Devajn.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, prema njenim rečima, bivša američka državna sekretarka je u svom nedavnom emotivnom govoru jasno stavila do znanja Demokratskoj stranci, da bi baš ona bila ta, koja bi mogla da zameni Džoa Bajdena.

Jadna Hilari neće da se smiri.

Razgovor možete čuti i pogledati na linku ispod:

U kontaktu smo sa Mirandom Devajn, kolumnistkinjom Njujork posta.

Da li zemlja to zaslužuje, Miranda?

Da li zaslužujemo revanš Hilari Klinton protiv Donalda Trampa?

Postoji li takva moguććnost?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Miranda Divajn kolumnista The Nev Iork the Post: Pa, Džesi, mislim da to više govori o stanju Demokratske stranke, nego o siromašnoj Americi.

Činjenica da uopšte razmišljaju o Hilari Klinton.

Činjenica da nije bila ismejana zbog činjenice, da je imala drskosti, da očajnički natera sebe, da ga povuče za ruku, pozivajući: “Izaberi mene, izaberi mene!”

Pre neki dan je održala takozvanu majstorsku klasu, za koju ljudi plaćaju 20 dolara mesečno.

U snimku je pročitala govor, koji je spremala u slučaju pobede (na predsedničkim izborima 2016. – InoTV), a na kraju je briznula u plač, a da nije prolila nijednu suzu.

Zato je molila američki narod, molila je Demokratsku stranku, da je smatra alternativom Džou Bajdenu.

Uostalom, šta god da se kaže, ona je mlađa od njega.

Ona će 2024. godine imati samo 78 godina, pa će biti istih godina, kao on sada ili malo mlađa.

Pored toga, ona je godinu dana mlađa od Donalda Trampa.

A u svojim intervjuima je više puta govorila da će se Donald Tramp ponovo kandidovati 2024. godine, da je to prava pretnja demokratiji, da će to biti noćna mora.

Prava implikacija je, da samo Hilari Klinton, koja je prevarena da izgubi tako neposrednu pobedu nad Donaldom Trampom 2016. godine, može samo da spase Ameriku.

I ovo je njena jača strana.

Ona neće stati.

Radiće to do poslednjeg daha.

Ona hoće da se opravda.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Otkako su demokrate zauzele Belu kuću, Vašington i Budimpešta su se sve više udaljavali.

Ali Bajden to mora da prihvati samo zato što se Orban ne slaže s njim, ne znači da je „nedemokratski“.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, izrazio je zabrinutost da će Sjedinjene Države pokušati da se mešaju u opšte izbore sledeće godine.

Svrha tog prikrivenog mešanja je, smatra Sijarto, da sadašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana zameni kandidat Ujedinjene opozicije Peter Marki-Zaj, koji je ideološki više povezan sa Bajdenovom administracijom.

U intervjuu za Financial Times, Szijjarto je rekao: „Mi ne živimo na Mesecu.

Živimo u centralnoj Evropi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno, biće pokušaja… već smo uočili pripreme.

Takođe je rekao: „Želim da uverim Mađare, da sve relevantne institucije rade svoj posao, da potisnu pokušaje spoljnog mešanja u izbore.

Ovo nije prvi put da mađarska vlada sugeriše da će Amerika intervenisati na izborima sledeće godine.

Još u avgustu, Orban je rekao voditelju Foks njuza Takeru Karlsonu, da će se mešanje SAD „dogoditi“ ali „mi nismo zabrinuti zbog toga, spremni smo za to“.

U jednom smislu, nenaklonost Bajdenove administracije prema Mađarskoj izgleda čudno.

Na kraju krajeva, Mađarska je partner NATO-a, a Orban je glasno podržavao Izrael.

Ipak, Mađarska je jedina zemlja EU, koja nije pozvana na Bajdenov samit za demokratiju, koji se održava od 9. do 10. decembra.

Virtuelni samit, na kome će učestvovati 110 zemalja, je za „lidere iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora da postave afirmativnu agendu za demokratsku obnovu i da se izbore sa najvećim pretnjama, sa kojima se demokratije danas suočavaju, kroz kolektivnu akciju“.

Međutim, mora se nasmejati, kada se na listi pozvanih vide bastioni demokratije, kao što su Pakistan, Irak, Demokratska Republika Kongo i Angola, koji su svi daleko ispod Mađarske na tabeli Democraci Matrik lige.

Jedini zaključak, koji se može izvući iz onemogućavanja Mađarske je da je, što se Bajdenove administracije tiče, demokratija samo demokratija, ako ste ideološki povezani sa demokratama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, kao demokrata sa malim slovima, tvrdio bih da sama činjenica da Orbanova vlada nije Bajdenov ideološki drug ne čini je manje demokratskom.

Štaviše, da Mađarska nije demokratska država, ne bi joj bilo dozvoljeno da bude članica Evropske unije, jer, prema odredbama Kopenhagenskih kriterijuma iz 1993. godine, sve države članice moraju biti funkcionalne demokratije.

Dakle, šta leži u središtu odnosa Bajdenove administracije sa Mađarskom?

Prvo, ideološko je. Mađarska vlada je bez stida antiglobalistička i veruje u svetost suverene nacije.

Takođe je veoma pro-porodičan i zagovornik hrišćanskih vrednosti.

Ovo je anatema za Bajdena, Brisel i liberalnu štampu, koja redovno i lenjo, označava Orbana „krajnje desnice“.

Drugo, za razliku od Bajdena, Orban veruje u čvrste granice i u tom cilju, izgradio je zid da zaštiti svoju zemlju, od još jedne migrantske krize.

Nasuprot tome, jedno od prvih Bajdenovih radnji kao predsednika, bilo je zaustavljanje izgradnje zida Donalda Trampa na južnoj granici SAD.

Rezultat je bila katastrofa.

Orban je takođe trn u oku EU, protivnik je daljih integracija.

Ovo je takođe u suprotnosti sa Bajdenovom administracijom, koja generalno podržava sve stvari u Briselu, uključujući i vojsku EU.

Treće, tu je činjenica da je Orban bio blizak Trampu i da je jasno stavio do znanja da navija za svog saveznika, da osvoji još jedan mandat prošle godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Orban je rekao: „Ono što predsednik predstavlja dobro je za Centralnu Evropu, zbog čega se navijamo – barem ja, lično – da on pobedi na izborima.

Osećanja topline su obostrana, a Tramp je nedavno napisao pismo Orbanu, u kome mu se zahvalio na „vašem stalnom prijateljstvu i trajnoj posvećenosti borbi za ideale, koje vi i ja cenimo – slobodu, patriotski ponos i slobodu“.

Četvrto, prijateljski odnos mađarske vlade sa Rusijom i Kinom takođe iritira Bajdena.

Orban je za Rusiju rekao: „Mađarska je članica NATO-a i EU i ostaće ali to ne isključuje da u određenim pitanjima sarađujemo sa Rusijom.

Nasuprot tome, opozicioni lider Marki-Zaj rekao je da će preokrenuti srdačne odnose svoje zemlje sa Rusijom i umesto toga okrenuti se ka zapadu.

U tom cilju, on je optužio Orbana da je „izdao Evropu … izdao NATO … i izdao Sjedinjene Države”.

Opšti izbori u Mađarskoj sledeće godine, koji će se održati u aprilu ili maju, odrediće pravac, u kojem će nacija krenuti u narednoj deceniji.

U ovom trenutku, izgleda da će to biti blisko vođena afera, a ankete pokazuju da je Orszaghaz veoma spreman za hvatanje.

Štaviše, u Moskvi, Briselu, Pekingu i Vašingtonu mnogo zavisi od ishoda, tako da je Orban u pravu što je zabrinut, zbog podlog spoljnog mešanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE