Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poručio je u Božićnoj poruci da Crna Gora ovaj veliki praznik dočekuje u senci užasne tragedije koja se dogodila na Cetinju kada je pre nekoliko dana ubijeno 12 osoba, kao i da ostaje bezbroj otvorenih pitanja šta preduzeti da se ubuduće ovakve nesreće nikada više ne dogode.

Mitropolit Joanikije je izrazio uverenje da sve ustanove u Crnoj Gori, uključujući crkve i verske zajednice, mogu dati svoj doprinos opštoj bezbednosti, solidarnosti i unapređenju kvaliteta života.

“Sastradavajući svim bićem u bolu sa ožalošćenim porodicama, molimo se za pokoj duša nevino postradalih, među kojima su i dvoje dece i za život i ozdravljenje ranjenih. Prizivamo u pomoć Svetog Petra Cetinjskog mirotvorca da vrati mir i spokojstvo ovom gradu i da zaštiti od svakog zla porodice koje u njemu žive.

Zbog zla koje je proradilo kroz nesrećnog ubicu moramo se svi duboko zabrinuti. Za sve nas ostaje bezbroj otvorenih pitanja šta ćemo preduzeti da se ubuduće ovakve nesreće nikada više ne dogode”, naveo je mitropolit.

Prema njegovim rečima, sa verom u Božiju pomoć, a uz posvećenost problemima i istrajan rad na njihovom rešavanju, može se učiniti mnogo.

“Nije malo ako deci i omladini pomognemo da nađu nešto vrednije od ulice. Ako nađu sebe u nauci, umetnosti, sportu ili bilo kom poštenom i časnom radu, možemo biti sigurni da će tako najbolje pomoći sebi, svojim roditeljima, svojoj veri i otadžbini”, poručio je, između ostalog, Joanikije u Božićnjoj poruci, navodi se u saopštenju Mitropolije.

Kako navodi, osim roditelja, u podvigu dobrog odgajanja, vaspitanja i obrazovanja dece i omladine, uzvišenu ulogu imaju i nastavnici u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama od vrtića do univerziteta koji utiču i na formiranje ličnosti svojih učenika.

“Ako hoćemo da se školstvo u Crnoj Gori svestrano unapredi treba na prvom mestu ispoštovati dostojanstvo nastavnika i pooštriti kriterijume za izbor i dodelu tog uzvišenog zvanja. Iako smo opterećeni međusobnim podelama, čestim nesrećama i žalostima, svakovrsnim patnjama, nikada nismo bez nade i utehe”, poručio je Joanikije.

On je pozvao vernike da Božić dočekaju u radosti, u međusobnom miru, slozi i bratskoj ljubavi.

“Sa ovim mislima i molitvama, draga braćo i sestre, najsrdačnije vam čestitamo svetli praznik Rođenja Hristovog i predstojeću Novu godinu”, navodi se u poruci mitropolita.

U pucnjavi na Cetinju 1. januara ubijeno je 12 osoba, uključujući dvoje dece.

Počinilac ubistava, Cetinjanin Aco Martinović, preminuo je tokom transporta ka Kliničkom centru Crne Gore, nakon što je pucao sebi u glavu.

U pucnjavi su teško povređene četiri osobe, koje su hospitalizovane u Kliničkom centru Crne Gore.

Povodom tragedije na Cetinju, Vlada Crne Gore je donela odluku da se 2, 3. i 4. januar proglase za Dane žalosti.

Vlada Srbije takođe je donela odluku da povodom tragedije na Cetinju danas bude dan žalosti u Srbiji, prenosi Tanjug.

Politika

„Ako neko hoće da ospori Mitropoliji, Srpskoj crkvi kako god, to pravo da ustoliči mitropolita u Cetinjskom manastiru, neka to pokuša putem sudova, tužbi, procedura…”

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izjavio je da crkva mora da se brani ako se politika na najgrublji način meša u poslove crkve i vere i pokušava da spreči verski obred i verske poslove.

U emisiji TV Crne Gore Joanikije je optužio predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da krši ustav i rekao da u Mitropoliji nikada nije bilo reči o njenom odvajanju od Srpske pravoslavne crkve.

Na pitanje o odgovornosti povodom događaja koji su se na Cetinju desili uoči i tokom njegovog ustoličenja, Joanikije je rekao da to nije njegova krivica.

„Mi smo učinili sve da ne dođe do bratskog krvoprolića i smanjili smo veoma taj svečani skup.

Odustalo se od ustoličenja onakvog kakvo je trebalo da bude…“, kazao je Joanikije.

Na pitanje zašto se ustoličenje nije organizovalo u Podgorici ili u nekom drugom gradu, Joanikije je rekao da „oko svih stvari gde se pominju sukobi, pretnje i slično, treba pitati predsednika države Mila Đukanovića, koji je, ne samo ovaj put, po pitanju vere i poslova crkve, već mnogo puta do sada prekšio Ustav Crne Gore, najgrublje se umešao kao političar sa velikim autoritetom i velikom silom kojom raspolaže, koju je nabrao za 30 godina svoje vladavine“.

Naveo je takođe da Đukanoviću svojevremeno nije smetala podrška crkve i da je mnogo puta razgovarao i tražio razgovor sa tadašnjim mitropolitom Amfilohijem.

„Ako neko hoće da ospori Mitropoliji, Srpskoj crkvi kako god, to pravo da ustoliči mitropolita u Cetinjskom manastiru, neka to pokuša putem sudova, tužbi, procedura…

Bolje je da uvek podjemo od prava, posebno kada su konfklikti u pitanju. Lako ćemo utvrditi ko je kriv“, rekao je Joanikije.

Prema njegovim rečima, da je ustoličenje upriličeno negde drugo, nastao bi „haos u celoj Crnoj Gori“.

„Mi nemamo pravo da odustanemo. Ja nemam pravo da ugrozim mitropoliju, time bi naša vera, odnosno pravoslavlje, bilo ugroženo, bila bi ugrožena Crna Gora.

Ako je jedan kontinuitet jasan, i istorijski i pravni i imovinski, to je kontinuitet MCP, koja neprestano funkcioniše 800 godina, naravno pod različitim nazivima.

To je zlatna nit i po čemu se ona u svakom pogledu prepoznaje“, naveo je.

Joanikije je naglasio da „MCP nije instalacija nikakve politike, već institucija koju je ustanovio gospod Isus Hristos, a u organizacionom smislu Sveti Sava“.

Rekao je i da se na nikšićkim izborima držao po strani i da je primio predsednika Vlade i predsednika Skupštine ne kao stranačke funkcionere nego kao predstavnike države.

„Ako sam ih primio da li to znači da sam se umešao u izbore… Time sam ukazao poštovanje prema državi“, dodao je.

Navodi i da Đukanović nikada nije tražio da se vide.

„Ja sam arhijerej već 22 godine i nikada se nisam bavio politikom, osim kada se politika na najgrublji način umešala da ugrozi slobodu naše vere. I tada smo stogo poštovali sve zakone, držali se Jevanđelja, i tu se videlo kakva je snaga naše vere.

Narod je to podržao jer se nismo izjednačili ni sa jednom strankom, nikada, naročito za vreme litija ali jesmo bili protiv tog režima koji je ugrozio slobodu vere na najgrublji mogući način“, kazao je Joanikije za TVCG.

Joanikije je kazao da u Mitropoliji nikada nije bilo reči o njenom odvajanju od Srpske pravoslavne crkve.

„To su očekivali ljudi iz vlasti… i sada se o tome govori kako je u nekom smislu već bilo krenulo to odvajanje“, rekao je Joanikije.

Upitan da li je to odvajanje zaista i bilo krenulo, mitropolit je rekao:

„Apsolutno ne, nikada. Ne može Mitropolija da obriše svoju istoriju, svoj identitet, vekovni svetosavski, hrišćanski.

Dakle, ja kao mitropolit i svaki mitropolit, dužan je da neguje jedinstvo crkve i da poštuje kanonsku jurisdikciju“, dodao je.

Beta

Vučić je čestitao mitropolitu Joanikiju ustoličenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su nemiri u Crnoj Gori veštački stvoreni, odnosno da nisu nastali iz stvarne mržnje.

Reprizu gostovanja predsednika Vučića u Jutru na TV Prva, možete da pogledate i večeras u 23.06.

“Ne bih rekao da je to stvarna mržnja, već indukovana od strane političara u Crnoj Gori”, rekao je Vučić povodom nemira i organizovanja komita u Cetinju.

Istakao je da sinoć mediji nisu pogrešili, da je bilo odloženo ustoličenje, te da je ponovo dogovoreno da se ipak dogodi.

Vučić je čestitao mitropolitu Joanikiju.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Na pitanje da li ima sanzanja da li je bila ugrožena bezbednost mitropolita i patrijarha navodi, koji su došli helikopterom “Kada dolazite na ovakav način, jasno je da situacija nije jednostavna.

To je zemljište iza manastira, oni su uspeli da dođu helikopteru”.

Zna ko su ljudi koji su ih obezbeđivali, ali o tome neće govoriti.

“Sve zasluge za obezbeđenje pripadaju vladi Crne Gore.

Srpska tajna policija je neko ko prikuplja samo informacije, a onda ih dostavlja nadležnim organima”.

Policija ne želi da reaguje odmah, to je normalno, objasnio je on. Tek kada morate primenjujete silu.

“Kada smo imali proteste protiv tobož kovid mera, tu se skupe svi različitih fela ljudi koji žele nasiljem nešto da urade.

Tek kada su ušli u Skupštinu, onda smo ih priveli poznaniju prava”, dao je primer Vučić.

Na pitanje o hapšenju Veljovića rekao je da Srbija neće da se meša u unutrašnje stvari te zemlje.

“Patrijarh je došao iz Beograda, neko je morao da dođe i u njegovoj pratnji. I kada ja dođem u Crnu Goru, uvek postoji saradnja naših policija.”

Objasnio je odakle zelene zastave na skupovima širom Crne Gore: “Oni smatraju zelene zastave svojima, one su zastave zelenaša.

Delile su se tokom I sv. rata.

U početku su se izjašnjavali kao Srbi. Oni su bili ne za ujednjinje sa Srbijom, nego za konfederalni, pa federalni status, a zatim i protiv ujedinjenja.”

“Zamislite da mi u Srbiji zabranimo da neko obavlja verski obred”, kazao je Vučić.

Vučić je podsetio i na stvaranje tzv. Hrvatske pravoslavne crkve za vreme ustaša i uporedio to sa forsiranje tzv. Crnogorske pravoslavne crkve.

“Hteli su da odvoje mitropoliju od njene majke, Srpske Pravoslavne Crkve, politički plan koji su pokušali da izguraju, a onda sam im ja bio kriv za to.

Prepoznali smo njihov plan, rekli smo im da tražimo samo da narod može da bira i da se zove vernicima Srpske Pravoslavne Crkve”, rekao je Vučić.

Da je on kao Milo Đukanović predvodio to, rekao je da bi bio on obešen.

Nenad Čanak se sreo sa Đukanovićem.

Đukanović je juče pozvao Krivokapića da osudi pokušaj velikosrpskog pokoravanja Crne Gore i stane u njenu odbranu.

Dan ranije je rekao da ukoliko bude mira tokom ustoličenja, u Crnoj Gori neće biti.

“Ne samo da nemamo nikakve aspiracije, već želimo najbliže i najbolje odnose sa Crnom Gorom.

Sve ćemo da uradimo da tako bude uprkos poniženjima kroz koje smo morali da prolazimo kroz različite odluke.

Nemamo nameru da pokorimo nikoga. Sad da odgovorim Đukanoviću: ‘Ni ti ni bilo ko drugi nećete da uspete da pokorite Srbiju i nećete pokoravati kao što ste prethodnih 30 godina.

Vladali ste ovom zemljom na sve moguće načine. Preko kriminala, policijskih i političkih funkcionera.

Mi smo te ljude protiv Srbije najvećim delom počistili i nastavićemo čišćenje.

Uvek su iz Crne Gore dolazili napadi na Srbiju, i u vreme NATO agresije. Korišćeni su kao poligon protiv Srbije.

Navikli su da upravljaju Srbijom. Mi nećemo da upravljamo Crnom Gorom, hoćemo bratske i prijateljske odnose. Dok sam živ neću vam dati da upravljate Srbijom.”

“Nikad nisam odgovarao ljudima u Crnoj Gori, bilo je to retko, ali pošto je to sad prešlo svaku granicu…

Oni misle da mi treba da se tresemo. Ja znam šta sam to sebi uradio kada sam odgovorio.”

Rekao je da u životu nije pomenuo “srpski svet” i da su jedva dočekali Vulinovu sintagmu da o tome pričaju: “Ja govorim o srpskom narodu.

Kad im se sviđa Zorana Mihajlović, onda će da uzmu njenu izjavu, pošto je ona promaerički orjantisana, kada im se sviđa Nenada Popovića, pošto je on proruski orjentisan, kada se sviđa Vulinova…

Ček, ček, što nisu uzeli moju, kada predsednik predstavlja zemlju u svetu?”

“U redu je da pognete glavu pred žrtvama Srebrenici, ima zbog čega, a zašto da se izvinjavam pred pogromom Srba?”

Istakao je da je već ušao u desetu godinu na vlasti.

“Neki ljudi vladaju 16, neki 30.

Ja sam zadovoljan onim što sam uradio. Nemam nameru da ponižavam Srbiju da bih ostao na vlasti”

Mir u regionu

Povodom zabrinutosti ljudi za mir u regionu zbog dešavanja na Cetinju, kaže da ga više brinu Priština i BiH.

“Ja mnogo više brinem za situaciju sa Prištinom i dešavanjima u BiH.

Čuvaćemo mir, nemam nameru da bilo kojoj majci vraćam dete u kovčegu.

Srbija je dovoljno jaka i snažna kao odvraćajući faktor da je ne napadaju kao devedesetih.”

Prva

Upitan da prokomentariše činjenicu da su se ustoličenje episkopi vekovima ustoličavali u Cetinjskom manastiru, lider LSV ističe da jeste tačno da su se pravoslavni episkopi ustoličavali u manastiru na Cetinju ali da se u izjavama SPC svesno izbegava jedna važna stvar.

Lider LSV Nenad Čanak izazvao je brojne reakcije izjavom da će doći na Cetinje 5. septembra, a sada je detaljno objasnio zašto.

Njegov stav je da se protivi ustoličenju mitropolita MPC Joanikija u Cetinjskom manastiru jer je to “direktna provokacija Crne Gore, koja može da dovede do zla, do iskre, koja bi zapalila ne samo našu zemlju, već i čitav region”.

On je danas za portal CdM rekao, upitan šta ga najviše brine u događajima koji slede u Crnoj Gori, rekao da se u odgovoru na to pitanje prvo mora znati istorijski kontinuitet ‘stalnih provokacija’ i pokušaja da se kroz jedan viševekovni koncept ‘Velike Srbije’, Crna Gora i njen subjektivitet ponište i da se ona pretvori u nekakav primorski deo Srbije, kao izlazak na ‘srpsko more'”.

“Međutim, problem je u tome što vekovima stvaran identitet Crnogoraca to ne dozvoljava.

I sada dolazimo do užasnih posledica, kao što je 1918. godina, kada je glavna bitka bila za uništenje crnogorskog identiteta na ovaj ili onaj način, preko niza simboličkih poteza sahranjivanja crnogorske države, crkve i nacije, što je naravno prouzrokovalo i Božičnu pobunu.

To je u Crnoj Gori, koja pamti, zadržalo jednu oporu notu koja se jednostavno ne može izbrisati iz identiteta Crnogoraca i kolektivnog sjećanja”, istakao je Čanak.

Upitan da prokomentariše činjenicu da su se ustoličenje episkopi vekovima ustoličavali u Cetinjskom manastiru, lider LSV ističe da jeste tačno da su se pravoslavni episkopi ustoličavali u manastiru na Cetinju ali da se u izjavama SPC svesno izbegava jedna važna stvar.

“Ti episkopi su bili birani na svenarodnim zborovima Crnogoraca, a ne postavljani iz Beograda.

I tu je bitna razlika.

Naizgled je ista stvar, a suštinski je demonstracija, u ovom slučaju duhovna nad Cetinjem, prestonicom Crne Gore i centrom prostora koji nikada nije zaboravio sve kroz šta se prolazilo.

Problem je u tome što se kroz ovakve poteze pokušava potreti crnogorska nacija, time i crnogorska državna nezavisnost. To je suština price”, smatra Čanak.

Dodaje da su događaji poput skupa ispred Lovćenske vile 22. avgusta na Cetinju jasno pokazali šta građani misle o ustoličenju Joanikija u Cetinjskom manastiru, te da neće, odnosno nemaju kud više da odstupaju.

“Ja sam svojim očima svedočio da ljudi u Crnoj Gori, barem njen većinski deo, neće pristati na to šta im se sprema.

I upravo zbog toga je pitanje odgovornosti na SPC u Crnoj Gori, da odustane od bavljenja politikom, od provokacije Crnogoraca i dovođenja u pitanje crnogorske državnosti.

Da odustane od svega toga i da se bavi svojim poslom u kom je niko živi ne bi ometao”, dodao je on.

Međutim, SPC to neće, navodi dalje Čanak i dodaje da je ono što je počelo s litijama sada počelo da se vraća kao bumerang.

“Na moj užas, vraća se nečim što može da bude nepopravljiva šteta u Crnoj Gori za sve koji u njoj žive i da zaustavi Crnu Goru na evropskom putu, da dovede do vanrednog stanja.

A vanredno stanje bi pogodovalo onima koji hoće da je zaustave i da je kasnije, etničkim inžinjerongom i raznim podvalama toga tipa pretvore u izlaz nekakvog ‘srpskog sveta’ na Jadransko more.

Upravo zbog toga su događaji koji slede u narednih nekoliko dana toliko značajni.

Najvažnije je naravno da ne dođe do sukoba.

I oko toga nema razgovora jer takav sukob bi zapalio iskru koja bi značila užasne događaje u Cmoj Gori koje ne smem ni da izgovorim”, kazao je Čanak.

CDM

Premijer Vlade u Podgorici je izneo nove i do sada neizrečene razloge zbog kojih smatra da se potpisivanje Ugovora mora odložiti.

“Niko neće nametati vladikama da glasaju sa Joanikija i to uopšte nije ideja. On će biti predložen i gotovo sigurno izabran na to mesto, jer su naši arhijereji svesni da ne postoji pozvanija osoba da nasledi Amfilohija na čelu Mitropolije u Crnoj Gori”, navodi naš sagovornik iz Patrijaršije…”

Episkop budimljansko-nikšićki, Joanikije Mićović, postaće novi mitropolit crnogorsko-primorski, odnosno naslednik svog duhovnog oca Amfilohija Radovića i defakto drugi čovek Srpske pravoslavne crkve, dogovoreno je uoči održavanja Svetog arhijerejskog sabora, saznaju novine Nova.

Kako saznajemo, vrh SPC doneo je nezvaničnu odluku da Joanikije bude prvi i jedini predlog za novog mitropolita crnogorsko-primorskog, a na episkopima će biti da svojim glasovima potvrde podršku koja je, kako navode naši izvori, neupitna.

“Niko neće nametati vladikama da glasaju sa Joanikija i to uopšte nije ideja.

On će biti predložen i gotovo sigurno izabran na to mesto, jer su naši arhijereji svesni da ne postoji pozvanija osoba da nasledi Amfilohija na čelu Mitropolije u Crnoj Gori”, navodi naš sagovornik iz Patrijaršije.

Naš izvor dodaje da je patrijarh Porfirije veoma blagonaklon prema ideji da Joanikije postane mitropolit i da će podržati ideju da on bude izabran.

“Patrijarh je mudar čovek i svestan je za verni narod Crne Gore Joanikije već mitropolit, odnosno jedino pravo rešenje za to mesto.

Njih dvojica su izuzetno dobrim odnosima i nema sumnje da će on stati iza Joanikija”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da signali koje šalje srpska vlast ukazuju da ni oni nemaju ništa protiv da predstavnik SPC u Crnoj Gori bude Joanikije.

“Ipak, najvažnije je da episkop budimljansko-nikšićki ima podršku patrijarha.

Poznavajući Porfirija, siguran sam da bi on tu odluku, ukoliko smatra da je najbolja, doneo nevezano da li je vlast za ili protiv Joanikija kao mitropolita.

Da su nekim slučajem protiv, verujte da bi Porfirije pronašao način da im objasni zbog čega je to najbolje rešenje”, ističe on.Joankije: Prepuštam Saboru da donese najbolju odluku

Episkop budimljansko nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije, izjavio je, uoči početka zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora SPC, da tom najvišem zakonodavnom crkvenom telu prepušta da donese najbolje rešenje o tome ko će naslediti mitropolita Amfilohija.

“Što se mene lično tiče pitanje izbora novog mitropolita crnogorsko-primorskog u potpunosti prepuštam Svetom arhierejskom Saboru koji će nadahnut Duhom Svetim naći najbolje rešenje“, rekao je vladika Joanikije za podgorički Dan.

Ko je vladika Joanikije

Nakon smrti mitropolita crnogorosko-primorskog Amfilohija, episkop budimljansko nikšićki Joanikije je figurirao kao najozbiljniji kandidat za njegovog naslednika.

Verni narod u Crnoj Gori i sveštenstvo od starta je bilo nepodeljeno u stavu da bi upravo on morao da bude taj koji će preuzeti brigu o Crkvi u Crnoj Gori.

Na to mesto Joanikija preporučju brojne okolnosti – bliska saradnja sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem, visok ugled koji uživa među vernicima i sveštenstvom u Crnoj Gori, a naročito njegova aktivna uloga u prošlogošnjim litijama protiv Zakona o slobodi veroispovesti.

Upućeni iz SPC kažu za Joanikija da je istinski molitvenik i autentični nastavljač duhovne misije mitropolita Amfilohija Radovića, te da će sa njegovim izborom Mitropolija nastaviti kurs koji je pre 30 godina zadao njegov duhovni otac.

Rođen je 20. aprila 1959. godine u Velimlju (Banjani). Gimnaziju je završio u Nikšiću, da bi potom diplomirao na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu 1990. godine i apsolvirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Zamonašio se u manastiru Ćelija Piperska 30. oktobra 1990. godine, a godinu dana kasnije je rukopoložen u čin jeromonaha (17. februara 1991. godine).

Tada  je i postavljen za v.d. nastojatelja manastira Savina. Već naredne godine, 01. septembra 1992, Joanikije je postavljen za nastojatelja Cetinjskog manastira, nastavnika i glavnog vaspitača u novoobnovljenoj Cetinjskoj bogosloviji.

Septembra 1995. godine unapređen je u čin protosinđela i postavljen za v.d. rektora Cetinjske bogoslovije.

Za vikarnog episkopa budimljanskog izabrao ga je Sveti arhijerejski sabor na redovnom zasedanju maja meseca 1999. godine.

Hirotonisan je na Cetinju u čin episkopa od strane patrijarha srpskog Pavla, uz sasluženje mitropolita Amfilohija i još 12 arhijereja, 3. juna 1999. godine.

Sveti Arhijerejski Sabor SPC na majskom zasedanju 2001. godine osnovao je Eparhiju budimljansko-nikšićku sa sedištem u Đurđevim Stupovima u Beranama i za njenog administratora postavio tadašnjeg vikarnog episkopa budimljanskog Joanikija.

Prvi potez novog mitropolita – Potpisivanje Temeljnog ugovora sa Vladom Crne Gore

Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve, koji će se detaljno definisati odnosi dveju strana, trebalo bi da bude potpisan nakon ustoličenja novog mitropolita crnogorsko-primorskog i uz prisustvo patrijarha Porfirija, što bi ujedno mogao da bude i prvi potez novoizabranog mitropolita.

Kako su ranije navodili naši izvoru, izbor Joanikija značajno bi olakšao njegovog usvajanje, jer je upravo on u saradnji sa premijerom Crne Gore, Zdravkom Krivokapićem, definisao ključne tačke ugovora čije se potpisivanje očekuje nakon Sabora.

“Pomenuti Temeljni ugovor između SPC i Crne Gore koncipiran je tako da predstavlja konačno rešenje problema vlasništva nad crkvenom imovinom, koje je zakomplikovano prethodnim Zakonom o slobodi veroispovesti, oko kojeg su se lomila koplja 2019. i 2020. godine.

Nacrt tog Ugovora napravljen je u bliskoj koordinaciji crnogorske vlade i Joanikija”, istakli su naši sagovornici iz SPC.

Nova s

Joanikije je u intervjuu za Radio Svetigora istakao da za njega i Crkvu nijedan dokument ne postoji u pravnom smislu dok ga ne potpišu obe strane i ne overe pečatom.

Episkop budimljansko nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske, Joanikije rekao je da za sada raspolaže samo nacrtom temeljnog ugovora koji treba da potpišu Srpska pravoslavna crkva (SPC) i Vlada Crne Gore, te da o tom aktu sad treba da se izjasni Vlada te zemlje.

„Ona treba da se izjasni, ima pravo da da neke primedbe, da nešto popravi, da nešto prihvati, i tu će se, nadam se, rukovoditi onim načelima koja su fiksirana u Ustavu i zakonima Crne Gore, posebno u Zakonu o slobodi veroispovijesti.

Dakle, to je sve još uvek u radnoj verziji”, rekao je Joanikije.

Patrijarh SPC Porfirije saopštio je da je sadržaj Temeljnog ugovora usaglašen i da je preostalo samo njegovo potpisivanje.

Joanikije je u intervjuu za Radio Svetigora istakao da za njega i Crkvu nijedan dokument ne postoji u pravnom smislu dok ga ne potpišu obe strane i ne overe pečatom.

Prema njegovim rečima, u ugovoru ne sme da bude ništa što je u nesaglasnosti sa Ustavom Crne Gore i sa njenim zakonodavostvom.

– Mi smo sve vrijeme govorili, i to smo posvjedočili u našoj borbi za izmjenu prvobitnog diskriminatornog zakona, da ne tražimo ništa više, ali i ništa manje nego što su dobile ostale istorijske vjere u Crnoj Gori”, naglasio je on.

Premijer Zdravko Krivokapić je saopštio 29. aprila da je nacrt ugovora predat Vladi.

Mediji su objavili da je tekst ugovora, navodno još 11. aprila, predat premijeru Krivokapiću, nakon što je Sinod Srpske pravoslavne crkve izmenio prvobitnu verziju teksta koju je uradila Vlada Crne Gore.

Crnogorska opozicija zahteva da javnost bude upoznata sa sadržajem dokumenta pre potpisivanja, sumnjajući da bi njime mogli biti ugroženi nacionalni i državni interesi.

I partija URA, potpredsednika vlade Dritana Abazovića, zatražila je da taj dokument pre potpisivanja bude predstavljen javnosti.

Nezadovoljna Zakonom o slobodi veroispovesti, koji je Skupština Crne Gore usvojila krajem 2019, SPC je pokrenula višemesečne masovne protestne litije, koje je podržavala većina stranaka sadašnje vlasti.

Nakon formiranja Vlade, nove vlasti su promenile sporni zakon.

Beta