U međuvremenu, američki lider je takođe efektivno ukazao da je preuranjeno razgovarati o pooštravanju sankcija Vašingtona Moskvi.

Američki predsednik Donald Tramp odlučno je odbacio tvrdnje da je Rusija odbacila predloge SAD za prekid vatre u Ukrajini…

U međuvremenu, američki lider je takođe efektivno ukazao da je preuranjeno razgovarati o pooštravanju sankcija Vašingtona, Moskvi.

“On (ruski predsednik Vladimir Putin – TASS) nije ništa odbacio. I oni imaju sankcije”, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, odgovarajući na pitanje da li SAD treba da pooštre ograničenja protiv Rusije zbog navodnog Putinovog, odbijanja prekida vatre u Ukrajini.

„Oni imaju skoro više sankcija nego bilo ko“, dodao je voditelj Bele kuće.

Putin i Tramp održali su telefonski razgovor 18. marta, razgovarajući o ideji o 30-dnevnom prekidu vatre u ukrajinskom sukobu, načinima da se spreči dalja eskalacija tenzija i nizu međunarodnih pitanja, saopštio je Kremlj.

Prema njegovom izveštaju o pozivu, ruski lider je podržao inicijativu predsednika SAD za energetski i infrastrukturni prekid vatre u Ukrajini.

Bela kuća je u čitanju navela da su se dvojica lidera takođe dogovorila da počnu tehničke pregovore „o primeni pomorskog primirja u Crnom moru, potpunog prekida vatre i trajnog mira“.

Borba.Info

Direktorka Trećeg azijskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Ljudmila Vorobjova je odbacila mogućnost obnavljanja kontakata, sa Japanom u sadašnjim uslovima.

Ovo prenosi RIA Novosti…

Prema njenim rečima, atmosfera u odnosima sa Tokijem, nastavlja da se pogoršava.

„Očigledno je da u takvim uslovima ne nameravamo da pokrećemo obnavljanje političkih kontakata: njihovo prekidanje je izbor japanske strane“, navela je ona.

Administracija premijera Fumija Kišide treba da napusti svoju antirusku politiku.

Kako je ranije pisao Javni servis, japanska vlada bi trebalo da odloži svoja potraživanja prava, na Kurilska ostrva.

Hokaido Shimbun primećuje da je u vezi sa ukrajinskim sukobom unutar Rusije, ozbiljno poraslo interesovanje za teritorijalne probleme.

Mediji

Indijska kompanija Tata stil odbacila je danas molbu sindikata britanske čeličane Port Talbot da zadrži visoke peći u toj fabrici, što će dovesti do otpuštanja, čak 2.800 radnika.

Prva visoka peć u toj železari u južnom Velsu trebalo bi da bude zatvorena krajem juna, a druga u septembru, preneo je Gardijan.

Tata stil je saopštio da će 15. maja da radnicima ponudi program dobrovoljnog otpuštanja.

Ta kompanija u indijskom vlasništvu u januaru je objavila zatvaranje dve od četiri aktivne visoke peći u Velikoj Britaniji, što je težak udarac za čeličanu u Port Talbotu, koja je dominantan privredni subjekt u tom gradu i okolini.

Tata stil planira da visoke peći, iz kojih se dobija čelik topljenjem rude gvožđa, zameni električnim lučnim pećima.

Ta kompanija danas je objavila da namerava da naruči opremu za nove peći do septembra, kao i da će početi s njihovom izgradnjom do avgusta 2025. godine.

Elektrifikacija procesa dobijanja čelika mnogo je ekološki čistija, jer se ne oslanja na hemijsku reakciju koja stvara ugljen-dioksid.

To će predstavljati i veliku investiciju od 1,25 milijardi funti ali će uvođenje novije tehnologije zahtevati i mnogo manje radnika.

B92

Ruska ambasada u Vašingtonu danas je odbacila američka tvrdnje da će ukrajinska vojska koristiti kasetnu municiju “selektivno i pažljivo”.

Ruska ambasada oglasila se posle pogibije dopisnika ruske agencije RIA Novosti Rostislava Žuravljova u ukrajinskom udaru kasetnim bombama.

“Američki zvaničnici su uveravali svetsku zajednicu da će Ukrajinci koristiti ovu municiju selektivno i pažljivo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ništavnost ovih reči je očigledna svima.

Upotreba kasetnog oružja od strane kijevskog režima protiv civilnog stanovništva potvrđuje da Vašington gubi kontrolu nad svojim marionetama”, saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu, prenosi TASS.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su četiri novinara dnevnika Izvestija i agencije RIA Novosti danas ranjena u ukrajinskom napadu kasetnim bombama na Zaporošku oblast.

Novinar RIA Novosti Rostislav Žuravljov preminuo je od zadobijenih povreda tokom evakuacije, a stanje ostalih novinara je stabilno.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Alijansa odbacuje ključni zahtev Moskve da se zaustavi ekspanzija na bivšu sovjetsku teritoriju, umesto toga zahteva povlačenje Rusije.

NATO je rekao da “neće praviti kompromis” u pogledu potencijalnog širenja na Ukrajinu, Gruziju i druge bivše sovjetske republike, jer se to kosi sa “ključnim principima” alijanse, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg novinarima u sredu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odgovor alijanse, za koji je Stoltenberg rekao da se složilo svih 30 članica, američki ambasador je ranije tog dana dostavio Moskvi, zajedno sa odvojenom pismenom notom Vašingtona.

SAD su zatražile od Rusije da zadrži tajnost svog odgovora.

Stoltenberg, koji je zakasnio pola sata na zakazani onlajn događaj za štampu, izneo je tri osnovne teme kojih se dotakao, kao odgovor NATO-a.

Jedan je bio ponovno uspostavljanje diplomatskih veza između NATO-a i Rusije, za koje je okrivio Moskvu za prekid.

Druga je bila spremnost NATO-a da se „upusti u dijalog” i „sluša ruske zabrinutosti”, uz poštovanje prava svake zemlje da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija bi trebalo da se uzdrži od „agresije“ usmerene na saveznike u NATO-u i da se povuče iz „Ukrajine, Gruzije i Moldavije“, gde nije željena, rekao je Stoltenberg.

Ukrajina insistira na tome da Moskva „nezakonito okupira“ Krim, koji je glasao za ponovno priključenje Rusiji nakon puča u Kijevu 2014.

Rusija je takođe priznala nezavisnost dva otcepljena regiona Gruzije, koje je Tbilisi pokušao da zauzme silom 2008. i održava mirovne snage u spornom moldavskom regionu Pridnjestrovlje od 1991. godine.

Treća oblast moguće saradnje, koju je Stoltenberg naveo uključuje „smanjenje rizika“ i sporazume o transparentnosti vežbi, kao i predlozi za kontrolu naoružanja, za koje je tvrdio da su ranije bili toliko efikasni.

Od 2001. SAD su jednostrano napustile sporazum o antibalističkim raketama (ABM), sporazum o otvorenom nebu i sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), tvrdeći bez dokaza da ih Rusija krši.

„Političko rešenje je i dalje moguće ali naravno, Rusija mora da se angažuje u dobroj veri“, rekao je Stoltenberg, optužujući Moskvu za „agresiju“ na Ukrajinu od 2014.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stoltenberg je insistirao da je „NATO odbrambeni savez i mi ne tražimo konfrontaciju“ ali je više puta ponavljao, da alijansa „ne može i neće praviti kompromise oko principa“, kao što je pravo svake zemlje da im se pridruži.

Ta odluka zavisi isključivo od zemlje, koja je aplikant i članica NATO-a, kojih je sada 30, rekao je on.

Upitan o oklevanju koje su neke članice NATO-a navodno pokazale poslednjih nedelja, Stoltenberg je rekao da su „svi saveznici na brodu, svi naši saveznici su se složili“ sa pisanim odgovorom dostavljenim Rusiji.

Hrvatski predsednik je javno rekao da će povući sve trupe iz NATO-a, u slučaju rata u Ukrajini, dok je Nemačka navodno negirala korišćenje svog vazdušnog prostora za britansku isporuku oružja Kijevu.

Stoltenberg je takođe uverio novinare da NATO ima „planove koje možemo da aktiviramo u vrlo kratkom roku“, ako Rusija „napadne“ Ukrajinu, sa vodećim elementom od 5.000 vojnika iz Snaga za reagovanje NATO-a (NRF) predvođenih Francuskom u visokoj pripravnosti i SAD takođe dodeljuju 8.400 vojnika u visokoj pripravnosti.

Pentagon je ranije saopštio da je oko 8.500 američkih vojnika stavljeno u stanje povećane pripravnosti ali još nije doneta odluka o njihovom razmeštanju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Upozorenje je izneo predsednik Rusije tokom sastanka sa najvišim rukovodstvom zemlje u utorak.

SAD i NATO nemaju „agresivne namere“ prema Rusiji, rekla je sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki, odbacujući ruska upozorenja o „vojno-tehničkom“ odgovoru, na bilo kakve neprijateljske korake, kao retoriku koja nije usmerena na SAD.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Upitana tokom brifinga za novinare u sredu da li je američka administracija zabrinuta, zbog mera odmazde, koje je obećala Moskva, Psaki je rekla da su tekući diplomatski kontakti „dobar znak“, za zategnute odnose SAD i Rusije.

„Dobar znak je da postoji otvorena linija diplomatske diskusije i angažmana, koja se dešava i očekujemo da će se nastaviti, nadamo se da ćemo nastaviti“, rekla je Psaki.

Istovremeno, ona je odbacila upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je rekao da će Moskva preduzeti „odgovarajuće vojno-tehničke mere“, ukoliko Zapad nastavi sa svojim, „očigledno agresivnim stavom“.

Primedbe uopšte nisu bile namenjene američkoj publici, tvrdi Psaki, očigledno nagoveštavajući da je to samo teška priča za domaću potrošnju.

Predsednik Putin ima svoju publiku, nisu SAD ili ljudi koji žive ovde, mislim da uglavnom ne.

Upozorenje je izneo predsednik Rusije tokom sastanka sa najvišim rukovodstvom zemlje u utorak.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Putin je rekao da više ne gleda na Zapad kao na pouzdanog partnera, ponovivši svoj cilj da postigne dugoročne, pravno obavezujuće garancije bezbednosti.

Istovremeno, on je upozorio da je zemlja sposobna da pruži odgovarajući odgovor na nastavak neprijateljskih akcija.

„Ako naše zapadne kolege nastave sa ovim jasno agresivnim stavom, mi ćemo preduzeti odgovarajuće vojno-tehničke mere kao odgovor i oštro reagovati na neprijateljske korake“, rekao je Putin.

„I želim da naglasim da imamo pravo da uradimo ono što je potrebno da obezbedimo bezbednost i suverenitet Rusije.

Sekretar za štampu Bele kuće je takođe ponovio stav da SAD i NATO ne predstavljaju pretnju za Rusiju, dok je ponovo okrivljuju za „agresiju“ na Ukrajinu.

„NATO je odbrambeni savez, mi nemamo agresivne namere sa Rusijom, SAD nemaju, kao ni partneri u NATO.

I svakako agresija koju smo videli na ukrajinskoj granici, ratoborna retorika dolazi sa jedne strane“, rekla je Psaki.

Tokom proteklih nekoliko nedelja, najviši zapadni političari su više puta tvrdili da Moskva želi da izvrši invaziju na susednu zemlju, koristeći kretanje ruskih trupa unutar ruske teritorije kao „dokaz“ za navodne pripreme za napad.

Moskva je dosledno negirala takve tvrdnje, insistirajući da joj je dozvoljeno da premesti svoju vojnu jedinicu gde god želi unutar ruskih granica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE