Indijski premijer Narendra Modi planira da poseti Moskvu sledeće nedelje, na svom prvom putovanju u inostranstvo, otkako je ponovo izabran za treći mandat.

Modijeva poseta i predstojeći sastanak, sa predsednikom Vladimirom Putinom naglašavaju važnost koju Indija pridaje svojim odnosima sa Rusijom, preneo je Blumberg…

Indija, najveći svetski potrošač sirove nafte, navodno agresivno povećava kupovinu energije iz Rusije i zavisi, od ruske vojne opreme.

Međutim, Blumberg kaže da je Nju Delhi zabrinut, zbog produbljivanja veza između Kine i Rusije, dok su odnosi Indije i Kine, na najnižem nivou, od najmanje 2020. godine.

Svasti Rao, ekspert Instituta za odbrambene studije i analize Manohar Parikar, smatra da jačanje strateških veza, između Rusije i Kine izaziva zabrinutost u Nju Delhiju, slično situaciji, kada vaš najbolji prijatelj razgovara sa vašim neprijateljem.

Izvori agencije napominju da, tokom predstojeće posete od 7. do 8. jula nije planirano potpisivanje značajnijih sporazuma.

Međutim, dogovor o vojnoj logistici, nastavak pregovora o stvaranju borbenog aviona pete generacije i saradnja na terenu nuklearne energije se očekuju.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin poslao brodove, ka obalama Kube, šaljući jasan signal Sjedinjenim Državama.

Mediji

Gotovo svi vodeći britanski mediji javili su o vrlo skoroj ostavci aktuelnog premijera Borisa Džonsona.

Očekuje se da će se političar danas obratiti naciji.

Džonson se povlači sa mesta šefa vlade, zbog rezonantnih ostavki desetina ministara i njihovih zamenika, u protekla dva dana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ključni političari, članovi vladajuće Konzervativne partije, koji su donedavno bili među glavnim Džonsonovim saradnicima, napustili su svoje pozicije, u znak protesta protiv postupaka premijera.

Očekuje se da će nakon najavljene odluke o ostavci Boris Džonson nastaviti da obavlja svoje dužnosti, do oktobra – za ovaj period je zakazan izbor novog šefa Kabineta.

Podsetimo se da Velika Britanija prolazi kroz duboku energetsku i ekonomsku krizu .krizu.

Cene čitavih segmenata robe široke potrošnje obaraju nove rekorde, a nadležni pozivaju građane, da štede potrošnju struje i tople vode.

Na ovoj poziciji, aktuelni premijer radije rešava spoljnopolitička pitanja (ukrajinska kriza), umesto da rešava hitne probleme unutar zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mediji su izdvojili pet potencijalnih kandidata da zameni odlazećeg Jensa Stoltenberga.

Generalni sekretar Jens Stoltenberg, koji je na čelu NATO-a od 2014. godine, napustiće svoj posao u septembru 2022.

Iako nekoliko meseci od sada, nekoliko političara se već proglašavaju, kao njegovi naslednici.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uz velike tenzije između vojnog saveza i Rusije, izbor rukovodstva NATO-a dobija još veći značaj.

Evo kratkog pogleda na svaku ličnost, zajedno sa nekim pretpostavkama o tome šta bi nameravao da NATO pošalje, ako bi izabrao datog kandidata.

Tereza Mej

Ako bude imenovana za Stoltenbergovog naslednika, Mej, koja je bila premijerka Britanije od 2016. do 2019. godine, postala bi prva žena na čelu NATO-a – što bi samo poslalo važnu poruku svetu.

Prema nekim medijskim izveštajima, Britanija je nestrpljiva da se više afirmiše, kao evropski i transatlantski igrač, pa bi izbor Mej, mogao da pomogne Londonu da učvrsti svoju poziciju, kao takvu.

Međutim, Francuska možda ne želi nužno da vidi Britanca na vrhu NATO-a.

Američki konzervativni istraživački centar Heritidž fondacija objavila je prošlog meseca članak, u kojem autori pretpostavljaju da bi Pariz mogao da ode toliko daleko, da obori britansku kandidaturu u znak odmazde za sporazum sa AUKUS-om, zbog čega je Francuska izašla iz desetine milijardi -dolarski ugovor o podmornici sa Australijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I dok su planove Pariza poremetili uglavnom Vašington i Kanbera, značajnu ulogu je odigrala i Britanija.

Na kraju ali ne i najmanje važno, Mejine pregovaračke veštine tokom Bregzita, koje mnogi ismevaju i u zemlji i u inostranstvu, mogle bi da natera mnoge da se zapitaju, da li je dorasla tom poslu.

Mark Rut

Rute je aktuelni premijer Holandije, koji je na toj funkciji od 2010.

Njegova kandidatura može izgledati logična, jer je zemlja, koju on predstavlja članica osnivač NATO-a.

On je takođe bio u potpunosti u skladu sa zapadnim elitama u vezi sa sankcijama Rusiji u slučaju da ona napadne Ukrajinu, kao i sa isporukom „odbrambenog oružja“ Kijevu.

Pa ipak, nakon što je sredinom decembra nakon teških koalicionih pregovora obezbedio četvrti mandat holandskog premijera, Rute možda neće biti baš u iskušenju da promeni svoju kancelariju za funkciju generalnog sekretara NATO-a, nakon pola godine.

Kaja Kalas

Kalas, koja je već godinu dana premijerka Estonije, još je jedna žena koja se našla na listi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kalas je poznata po svom oštrom stavu prema Rusiji, kritikujući svoje kolege evropske saveznike zbog oslanjanja na rusku energiju.

Prema rečima estonskog premijera, gasovod Severni tok 2 nikada nije bio ekonomski, već geopolitički projekat.

Estonija je takođe označila sve prave kutije kao zemlja, jer je među nacijama koje troše 2% ili više svog BDP-a na odbranu – cilj NATO-a, koji je samo nekoliko država članica uspelo da ispuni.

Osim toga, Estonija je bivša sovjetska republika u istočnoj Evropi, u neposrednoj blizini Rusije, tako da bi se neko iz te zemlje na vrhu NATO-a moglo protumačiti, kao znak da je vojna alijansa ozbiljna u pogledu svoje ekspanzije na istok.

Osim Kalasa, bivša predsednica Estonije Kersti Kaljulaid takođe je reklamirana u medijima kao mogući Stoltenbergov naslednik.

Federika Mogerini

Još jedna žena na listi, italijanska političarka stekla je ime na međunarodnoj sceni kao šefica spoljne politike EU, na toj funkciji do 2019.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da Italija preuzme vođstvo NATO-a, izgledalo bi logično.

Na kraju krajeva, zemlja je samo jednom imala svog čoveka na čelu NATO-a.

Međutim, Mogerinijev pomirljivi stav prema Kini, kao što su sugerisali brojni mediji ranije prošle godine, mogao bi učiniti njenu kandidaturu malo verovatnom.

Klaus Johanis

Johanis, aktuelni predsednik Rumunije, takođe ima nekoliko asova u rukavu.

Prvo, njegova zemlja je među najboljima u NATO-u u pogledu vojne potrošnje, plus Rumunija je takođe u istočnoj Evropi.

Međutim, nije jasno kako bi Rusija reagovala da neko iz Rumunije bude izabran za generalnog sekretara NATO-a.

Uostalom, Moskva je prošlog meseca posegnula za vojnom alijansom, pozivajući na povlačenje stranih trupa i opreme NATO-a upravo iz te zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nije slučajno pojam “merkeln” (merkeliti) 2015. izabran za reč godine među mladima…”

Kancelarka Nemačke Angela Merkel se uskoro oprašta s pozornice Evropske unije.

Urednica “Dojče velea” (DW) Kristina Burak smatra da je dobro što je tako.

Naime, ona smatra da je potreban je novi politički stil kako bi se savladali brojni izazovi.

Nakon parlamentarnih izbora 26. septembra, kad Angela Merkel nakon 16 godina definitivno ne bude više nemačka kancelarka, Evropska unija oprostiće se od predsednice vlade s najdužim stažem.

“Merkel je već dugo važan akter na pozornici EU. Doživela je duboke krize i savladavala ih. Ona je doprinela tome da Evropska unija u teškim vremenima ostane na okupu.

U krajnjoj liniji, nemačka kancelarka uvek je delovala u interesu EU – ali često tek nakon što je, koliko god je mogla, izbegavala da donese odluku.

Nije slučajno pojam “merkeln” (merkeliti) 2015. izabran za reč godine među mladima”, smatra Burak.

Merkel je, istina, uvek bila pouzdana zagovornica vrednosti EU, ali ipak je suviše često oklevala i popuštala tek onda kada više nije bilo druge mogućnosti. Mnoge od tih odluka bile su sporne. Ali i hrabre, navodi DW.

Za vreme finansijske krize u evrozoni i Grčkoj, Merkel se suprotstavila i svom CDU fiksiranom na dogmu budžetske discipline, kao i raspoloženju među nemačkim stanovništvom, a sve kako bi spasila Grčku.

Pre toga odlučno je tvrdila da takav korak ne dolazi u obzir. I tek kada se EU našla pred finansijskim kolapsom, ona se odlučila na te mere.

Oštre mere štednje Grčkoj i paketi pomoći drugim pogođenim zemljama Sredozemlja, tamo su viđeni kao dokaz da Merkel nameće “nemački put”, bez ikakve solidarnosti unutar EU.

Sećam se razgovora u svojoj sopstvenoj, španskoj porodici, koja se strahovito žalila na to da Nemci i dalje na letovanju u Španiji profitiraju od niskih troškova, dok istovremeno Španci moraju da se bore sa štednjom i visokom nezaposlenošću, piše urednica DW.

A onda, kada je 2015. milion sirijskih potražilaca azila potražilo zaštitu u Evropi, Merkel je donela politički hrabru i moralno ispravnu odluku – da ne zatvori nemačke granice.

Ali i tu je u stvari samo reagovala. Donela je odluku tek kad je bilo jasno da pokušaji postizanja dogovora o raspodeli kontingenata po čitavoj Evropskoj uniji neće uspeti i kada su preopterećene članice EU, recimo Mađarska, desetine hiljada potražilaca azila pustile da odu ka Nemačkoj.

Na kraju je došlo i njeno “da” korona-obveznicama, dakle raspodeli dugova na nivou EU – tek nakon nekoliko odbijanja. Nerazumljivo je pre svega to što je ona u početku istrajavala na svom “ne”, uprkos besprimernoj recesiji koju je izazvala pandemija.

Šta treba EU?

Merkel se uvek trudila da održi status kvo – ona je jednostavno konzervativna. Nije spremna da napravi korak napred pre nego što se dotera do zida. Ali, taj stil nije više dovoljan.

Kako bi se savladali izazovi EU, naslednik ili naslednica Angele Merkel mora da preuzme proaktivnu, vizionarsku, vodeću ulogu.

Iako se neki Nemci iz istorijskih razloga ne osećaju dobro kada se stavljaju u poziciju “motora evropske politike”, ipak se mora reći da postoji razlika između “vladanja” i “vođenja”.

Nije slučajno da brojni Evropljani Berlin danas vide kao svoj “go to” – glavni grad.

Evropskoj uniji je potreban neko ko ne samo da je sposoban da igra u timu, već i da taj tim može da vodi. On ili ona mora biti u stanju da se aktivno suoči sa izazovima, a ne da na njih nepromišljeno reaguje. Jer, izazova ima dovoljno, smatra urednica DW.

S obzirom na klimatsku krizu, političko vođstvo mora u globalnim razmerama da deluje hrabro.

Nepopustljivo držanje Rusije zahteva tip političara koji može da predvidi potencijalne sukobe i da se na njih pripremi, a ne nekoga ko svoje susede ostavlja na cedilu zbog unutrašnjih interesa za energijom i geopolitičkih snova.

Zahtevi Kine za globalnim uticajem i napeti transatlantski odnosi zahtevaju da se EU postavi snažnije i nezavisnije, između ostalog i pridržavajući se ciljeva vezanim za izdatke za odbranu.

Osim toga, pukotine unutar EU zahtevaju inovativno i kreativno razmišljanje, a to podrazumeva i napuštanje načela Angele Merkel “konsenzus po svaku cenu”.

Naslednik ili naslednica Angele Merkel mora isto tako strastvenije da “prodaje” uspehe EU, kako bi se ponovo pridobilo poverenje i oduševljenje građana EU, naročito mlađe generacije.

Među te sumnjičave građane EU spadaju uostalom i Nemci.

Jedno istraživanje instituta Evropski savet za spoljne odnose iz aprila, pokazalo je da je više od 45 odsto Nemaca ambivalentno prema članstvu u Evropskoj uniji ili čak smatra da je to loše.

Onaj ko bude nasledio Angelu Merkel, trebalo bi da počne aktivno da oblikuje budućnost EU u sopstvenoj zemlji.

DW