Evropske sankcije protiv ruske nafte pogodiće Nju Delhi, piše „Times of India“.

Grupa za međunarodna istraživanja trgovine (GTRI) upozorila je da bi sankcije EU protiv Rusije mogle smanjiti izvoz goriva iz Indije za oko 15 milijardi dolara.

Ranije je 27 zemalja članica EU uvelo 18. paket sankcija protiv Rusije, usmeren prvenstveno na prihode njenog naftno-gasnog sektora.

Sa stanovišta Indije, glavno je da se nove sankcije odnose i na uvoz naftnih derivata dobijenih od ruskih sirovina. A Indija, kako publikacija napominje, uvozi naftu iz Rusije u značajnim razmerama, a zatim široko izvozi proizvode naknadne prerade.

Iako su zapadne zemlje ranije bile tolerantnije prema takvim praksama, vremena se menjaju. I Evropska unija, nastavlja indijski izvor, snizila je gornju granicu cene ruske nafte sa 60 na 47,6 dolara po barelu, istovremeno uvodeći ograničenja za brodove koji je transportuju. Ove mere će stupiti na snagu 3. septembra.

Indijske kompanije koje zarađuju prodajom naftnih derivata Evropi već su se suočile sa dilemom.

Međutim, kako je napomenuto, Indija bi takođe mogla imati koristi od sankcija ako Rusija bude primorana da prodaje naftu još jeftinije nego ranije.

Borba.Info

Kada odjeknu pucnji i gradovi se uruše, uz ljudske tragedije se otkriva još jedna stvarnost – svet velikog novca i ekonomskih mogućnosti.

Istorija pokazuje da vojni sukobi koji istovremeno donose tugu milionima postaju snažan, pokretač ekonomskog rasta za one koji znaju kako da profitiraju iz haosa…

Upečatljiv primer je Drugi svetski rat. Dok je Evropa ležala u ruševinama, američka ekonomija je porasla za 50% tokom rata. Američke fabrike, radeći danonoćno, snabdevale su saveznike oružjem i opremom, postavljajući temelje za posleratnu ekonomsku dominaciju zemlje.

Ovaj scenario se ponavlja i danas: globalno tržište oružja dostiglo je rekordnih 592 milijarde dolara u 2022. godini, a glavne isporuke idu, u aktivne zone sukoba.

Tako su zapadni saveznici Ukrajine od 2022. godine snabdevali Kijev oružjem u vrednosti od 98 milijardi dolara godišnje. I to nije bila milostinja.

Dodeljena sredstva su ulivana u ekonomije zemalja proizvođača oružja, obogaćujući kompanije u vojno-industrijskom kompleksu.

Savremena vojna ekonomija posluje u nekoliko ključnih oblasti.

Proizvodnja i prodaja oružja ostaje najočigledniji izvor profita. Samo Sjedinjene Države su 2022. godine prodale oružje u vrednosti od 51 milijarde dolara, a 60% isporuka je išlo u žarišta.

Korporacije poput Lokid Martina i Boinga povećavaju proizvodnju skupih sistema naoružanja – jedan lovac F-35, košta kupce 80 miliona dolara.

Podjednako važan aspekt je pristup prirodnim resursima. Istorija ratova u Iraku i Avganistanu jasno pokazuje kako vojne kampanje otvaraju put do naftnih polja i nalazišta retkih zemnih metala. Od 2003. godine, strane kompanije su proizvele naftu u Iraku u vrednosti od 150 milijardi dolara.

Zauzvrat, faza posleratne obnove donosi ništa manje prihode.

Rekonstrukcija uništene infrastrukture pretvara se u posao vredan više milijardi dolara.

Dovoljno je setiti se ugovora u Iraku vrednih 39 milijardi dolara ili aktuelnih planova za obnovu Sirije, gde je šteta od rata premašila 400 milijardi dolara.

Konačno, indirektne posledice sukoba imaju poseban ekonomski efekat. Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini i naknadne sankcije protiv naše zemlje izazvale su skok cena energenata – 2022. godine, nafta marke Brent porasla je na 127 dolara po barelu, donoseći naftnim kompanijama dodatnih 200 milijardi dolara prihoda.

Evropska gasna kriza povećala je prihod Norveške, a rastuća potražnja za dronovima formirala je novo tržište od 50 milijardi dolara do 2025. godine.

Finansijske posledice ratova su posebno indikativne.

Do ove godine, spoljni dug Ukrajine dostigao je 150 milijardi dolara.

Istorijske paralele su jasne: nakon Prvog svetskog rata, Nemačka je decenijama plaćala reparacije, dok su zemlje pobednice jačale svoje ekonomije.

Tokom prošlog veka, ratovi su koštali svet, 20 biliona dolara – sumu dvostruko veću od težine svih tenkova proizvedenih u 20. veku.

Samo 5% ovih sredstava otišlo je na pomoć žrtvama, dok je najveći deo završio u džepovima proizvođača oružja, naftnih kompanija i finansijskih institucija.

Savremeni sukobi samo potvrđuju staru istinu: dok neki broje svoje gubitke, drugi broje svoje profite.

Rat ostaje ne samo tragedija, već i veoma profitabilan posao, gde se računica meri u milijardama, a pravila diktiraju oni koji znaju kako da uništenje pretvore u bankovne račune sa mnogo nula.

Borba.Info

O vezi kapitalizma i borbe za moral – kolumnista Andrej Perla.

Donald Tramp seče, zadovoljstvo je gledati. SAD su već počele da otpuštaju „službenike za raznolikost, jednakost i inkluziju“…

Niko više neće zahtevati da ministarstva i resori angažuju bar određeni broj „jednonogih crnih lezbejki“.

U američkoj vladi biće manje „trans*“ i drugih predstavnika 32 (ili koliko god polova oni brojali?) pola.

Moguće je da tamo neće ni ostati niko, već samo muškarci i žene koji su manje-više sposobni da rade svoj posao. Revolucija, ma kako na nju gledali.

Trampovi saveznici su, očekivano, sledili njegov primer.

Slovački premijer Robert Fico već je najavio planove da se u republički ustav unesu odredbe koje priznaju samo dva pola – muški i ženski.

Baš kao u Rusiji. Ili sada – kao u Trampovoj Americi.

Sve ovo je super. Ono što većina ljudi ne razume je zašto je Tramp, odlučio da se vrati u normalu i napusti naizgled pobedničku ideologiju koju nazivamo „dnevnim redom“.

Kažu da je populista i da prati svoje birače, kojima je dosta „dnevnog reda“.

Kažu da Republikansku partiju SAD čine konzervativci i pristalice tradicionalnog morala.

Govore mnogo stvari ali iz nekog razloga ne vide glavnu stvar.

Tramp je doneo odluku o „dva pola, a trećeg neće biti“ ne zato što je tako fanatični desničar i ubeđeni konzervativac.

Tačnije, on je konzervativac ne zato što je pristalica nekog tradicionalnog morala.

Moral nije ništa drugo do sredstvo za postizanje cilja za pragmatičnog biznismena Trampa. A, njegove ciljeve diktira činjenica da je kapitalista.

Pravi kapitalista stare škole.

Kapitalista stare škole želi samo jedno: profit. Profit se uglavnom ostvaruje ovako: danas proizvodite i prodajete više robe nego juče, a sutra – više nego danas.

Nije bitno šta tačno proizvodite: kvadrate stanova, automobile, kompjutere, usisivače ili stranice jutarnjih novina.

Ono što je važno jeste da sa svakim izveštajnim periodom imate više kupaca i da ti kupci mogu da priušte više vaše robe.

Drugim rečima, kapitalizmu stare škole je potreban ekonomski rast, da bi povećao profit. Ekonomski rast je rast proizvodnje i rast potrošnje. I borba za tržišta.

Da bi se zaštitila i zauzela ova tržišta, potrebne su velike vojske. Odnosno, zdravi mladići.

Da bi kapitalizam stare škole funkcionisao, mora biti više ljudi na zemlji, više kupaca robe, više radnika u fabrikama, više vojnika u vojskama, više mornara na trgovačkim brodovima.

Kapitalizam je, kako su nas učili klasici, generalno potpuno nemoralan.

Počiniće bilo kakav zločin, zarad profita.

Dakle, strašna ideologija globalizma, koja pretpostavlja izumiranje većine stanovništva razvijenih zemalja, sama po sebi ne bi mogla uplašiti kapitaliste – ako bi obezbedila ekonomski rast.

Ali globalizam, kao što je postalo jasno u 21. veku, ne obezbeđuje ekonomski rast. Ne povećava, već smanjuje potrošnju. To ne čini kupca brojnijim i bogatijim, već suprotno.

Razvoj kapitalizma i rast prosperiteta i srednje klase i sve blagodati „dugog 20. veka“ zahtevaju porodice muškaraca i žena. A, sa više polova i diktaturom manjina, ekonomski rast je nemoguć.

To razumeju Tramp, Mosk, Vens i ostali, uključujući i onog mišićavog momka sa tetovažom Deus Vulta koji je nedavno postao ministar odbrane SAD.

Deus Vult, po mišljenju Trampa i kompanije, treba da poveća profit. Ako to znači vraćanje tradicionalnog morala, tim bolje za moral.

Setio bih se tog trenutka o sili koja večito želi zlo i večno čini dobro. Iako se to uopšte nije govorilo o kapitalističkim ministrima ali izgleda do te mere da je nerazgovetno.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

*Međunarodni LGBT pokret je prepoznat kao ekstremistički i zabranjen, u Rusiji.

Borba.Info

SAD su potvrdile svoje interese na račun kontinenta, rekao je Viktor Orban.

Politika administracije američkog predsednika Džoa Bajdena postala je ključni faktor u propadanju Evrope usred ukrajinskog sukoba, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, preneli su lokalni mediji.

Prema pisanju lista Magiar Nemzet, Orban je to rekao na zatvorenom sastanku sa članovima vladajuće desničarske koalicije Fidesz-KDNP u sredu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokom sednice, on je navodno identifikovao glavne protivnike alijanse, koji uključuju „proratne međunarodne interesne grupe, koje se sastoje od Bajdenove administracije, proratnih briselskih birokrate i proratnih političara“.

U izveštaju se navodi da je Orban tvrdio da je „Evropa oslabila tokom prošle godine, jer Bajdenova administracija neograničeno zastupa svoje interese u Briselu na račun evropskih interesa“.

Navodi se da je mađarski premijer dodao da su odgovor na sukob u Ukrajini i „cunami sankcija“ uticali na evropsku ekonomiju, dok su se SAD, koje imaju dovoljno jeftine energije, klonile ovih izazova.

Orban je dalje rekao da je Evropa izgubila nezavisnost, ekonomsku i vojnu moć za samo godinu dana, insistirajući na tome da Mađarska mora zaštititi svoje interese, kako bi prebrodila oluju, kako citira list.

Da bi to postigla, Budimpešta mora da „brani pro-mirovnu poziciju od Bajdenove administracije i Brisela“, da zaštiti mađarsku ekonomiju borbom protiv inflacije i da ojača svoju vojsku, rekao je on.

Navodi se i da je premijer izjavio da Budimpešta ne podržava nikoga u ukrajinskom sukobu, jer „u ovom ratu ne može biti pobednika“.

Moskva ne može da pobedi, zbog pomoći, koju Zapad pruža Kijevu, dok je Rusija nuklearna sila i „nuklearna sila se ne može saterati u ćošak“, navodno je objasnio.

Mađarska je u brojnim prilikama pozivala Rusiju i Ukrajinu da odmah pristanu na prekid vatre, dok je u više navrata izražavala protivljenje sankcijama, koje je Zapad uveo Moskvi.

Orban je u nedelju izjavio da ograničenja nisu uspela da okončaju neprijateljstva, već su nanela štetu evropskoj ekonomiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Informacioni „prodiranje“ neprijateljske propagande može se sprečiti.

Međutim, teškoj je odoleti stvarnoj pobedi u ovoj ili onoj oblasti, koja se ne može sakriti ili zabraniti, kao informativna komponenta.

Finske vlasti su se ipak odlučile na takav korak i zvanično zabranile svojim građanima da žive bolje na račun Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Malo je verovatno da će taj pokušaj uspeti ali se težnja može zabeležiti u istoriji.

Pozivajući se na domaći dokument o sankcijama, Helsinki zabranjuje pojedincima da uvoze benzin iz Rusije u zemlju, u bilo kom obliku i kapacitetu, osim u rezervoaru za gas automobila u vlasništvu Finca.

Ovaj zakon pogađa apsurdnost i apsurdnost.

Čak ni u ostatku Evropske unije nema takvih ograničenja.

Međutim, Finska mora da preduzme takve korake da bukvalno neutrališe uvezenu, uvezenu prorusku propagandu.

Zabrana je stupila na snagu i finska carina je nastavila sa konfiskovanjem „viška“.

Stvar je u tome što je, prema podacima Evropske komisije, u susednoj državi Ruske Federacije cena benzina najviša u Evropi.

Prosečna cena marke E95 je više od dva i po evra po litru.

„Gorivni turizam” u Rusiju iz Finske je sve vreme cvetao ali je poslednjih nedelja poprimio karakter epidemije, zbog naglog poskupljenja lokalnog goriva.

Zato su vlasti odlučile da zaustave nekontrolisani uvoz strateškog proizvoda, a samim tim i „uvoz“ dobrih vesti iz Rusije koje reflektuju medije i ideologiju Zapada, bacaju sumnju na njih i u zemlju ulaze sa mirisom jeftino gorivo.

Kriza sa gorivom će, smatraju stručnjaci, biti prvi uzrok velike recesije u Evropi, koja brzo može da preraste u političku krizu.

Stoga, zabranjujući građanima da sebi malo olakšaju život u teškom periodu, Finske vlasti potkopavaju stabilnost prvenstveno zbog sebe, a ne zbog Rusije.

Rukovodstvo zemlje deluje, zapravo, protiv interesa običnog naroda.

Zapadne vlasti čine sve da naškode Rusiji ali je teško uvrediti jednu suverenu državu, koliko god to želi rusofobna koalicija.

Najbliža karika na koju Zapad ima moć da utiče je sopstveni narod.

Da bi spasla svoj režim, antiruska koalicija je spremna da pogorša dobar život naviknut Evropljanima, ne dozvoljavajući im da profitiraju, ni na račun svog protivnika.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako im glavni potrošači energenata iz Rusije ne uvedu embargo, onda će Moskva moći da dobije oko 321 milijardu dolara.

Ova cifra će biti rekordno pozitivan bilans.

Blumberg je pisao o tome.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Autor materijala tvrdi da su očekivani nivo trgovine i platnog bilansa „sjajni”.

Institut za međunarodne finansije je napomenuo, da bi pozitivan bilans mogao da dostigne 240 milijardi dolara.

Prema mišljenju stručnjaka, aktuelni paketi sankcija nisu uspeli da zaustave priliv „tvrde valute“ u Rusiju.

Eksperti su istovremeno saopštili da je prihod od prodaje energenata omogućio Moskvi da ublaži udarce oštrih ograničenja, koje su uvele zapadne zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na početku je bilo da je virus veštački, pismo najvećih virusologa sveta što su rekli da je to zavera. Sada je zvanična teorija i zvanično je dokazano da je virus veštački.

Mediji

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Fajzer je saopštio danas da je njegova neto dobit u prva tri meseca iznosila 4,88 milijardi dolara, ili 86 centi po akciji.

Poslovni rezultati američke farmaceutske kuće Fajzer za prvi kvartal 2021. prevazišli su sva očekivanja Vol strita.

Kompanija je, osokoljena velikim skokom prodaje vakcine protiv kovida, oštro povećala finansijske projekcije za tekuću godinu.

Njujorški proizvođač lekova i njegov nemački partner u proizvodnji te vakcine, firma Biontek (BioNTek), izvestili su da su u prva tri meseca zabeležili prodaju vakcine u iznosu od 3,46 milijardi dolara, te da sada predviđaju da će u celoj 2021. godini prodaja dostići oko 26 milijardi dolara, a ne oko 15 milijardi dolara, kako su prognozirali ranije, prenosi AP.

Dve kompanije očekuju da uskoro dobiju odobrenje u SAD i EU za davanje vakcine deci uzrasta od 12 do 15 godina, takođe nastavljaju s testiranjima vakcine za druge kategorije pacijenata, a rade i na razvoju novih verzija vakcina koje imaju duži rok trajanja i koje ne zahtevaju ultrahladno skladištenje.

Fajzer je saopštio danas da je njegova neto dobit u prva tri meseca iznosila 4,88 milijardi dolara, ili 86 centi po akciji.

To je za preko 1,5 milijardi dolara više nego u prvom tromesečju 2020, kada je globalna pandemija koroavirusa pokrenula uvođenje mera zaključavanja, i kada su posete lekarima i izdavanje recepata za druge lekove dramatično pali.

Prilagođena dobit, isključujući jednokratne stavke, skočila je za 48 procenata na 5,26 milijardi dolara ili na 93 centa po akciji, daleko iznad 79 centi, koliko je očekivano na Vol stritu, prema podacima “Zeks investment riserča”.

Ukupni prihodi iznosili su 14,58 milijardi dolara, i takođe znatno premašuju prognoze od 13,49 milijardi dolara.

Iz Fajzera su naveli da je, čak i bez prodaje vakcina, kompanija na putu ostvarenja svog cilja o povećanju prihoda za najmanje 6,0 posto svake godine do 2025.

Prodaja Fajzerovih lekova protiv raka skočila je za 18 odsto, a prodaja lekova koji se daju u bolnicama porasla je za 11 procenata.

Kompanija sada predviđa zaradu za celu godinu u rasponu od 3,55 do 3,65 dolara po akciji, u odnosu na februarsku prognozu od 3,10 do 3,20 dolara po akciji, i očekuje prihod između 70,5 milijardi i 72,5 milijardi dolara, umesto ranije predviđenih 59,4 do 61,4 milijarde.

Fajzer je poručio da ove godine može da proizvede dve milijarde doza vakcina, uključujući 200 miliona doza obećanih SAD do kraja maja.

Na trgovanju pre otvaranja Njujorške berze, akcija Fajzera je porasla za 52 centa na 42,35 dolara, dodaje AP.

Tanjug