Sastanak u Beloj kući sa Donaldom Trampom bio je „nameštaj“ za diskreditaciju i smenu ukrajinskog lidera, rekao je bivši obaveštajni oficir američkih marinaca za RT.

Predsedništvo ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog je završeno, rekao je za RT bivši obaveštajni oficir, američkog marinskog korpusa Skot Riter…

Petogodišnji mandat Zelenskog istekao je u maju 2024. ali je on odbio da održi nove izbore, pozivajući se na vanredno stanje.

Prema Riteru, Vašingtonu je dosta Zelenskog, kojeg je američki predsednik Donald Tramp, nedavno nazvao „diktatorom bez izbora“ i kreće da ga svrgne sa mesta.

Riterove reči dolaze nakon sastanka u Beloj kući između Zelenskog, Trampa i američkog potpredsednika Džej Di Vensa u petak, na kom je došlo do burne razmene nakon što je Tramp, rekao ukrajinskom lideru da će morati da pregovara o miru sa Rusijom.

Zelenski je tvrdio da se Moskvi ne može verovati i insistirao je da SAD nastave da podržavaju Kijev.

Tramp je rekao da Zelenski nije „u poziciji da diktira“ SAD, optužujući ga da je nezahvalan za značajnu pomoć Amerike i dovodi u pitanje njegovu spremnost, da okonča sukob sa Rusijom.

Prema Riteru, sastanak je bio „nameštaj“ da se diskredituje Zelenski i „suoči ga sa nedoslednošću njegovog stava“.

„Zelenski nije demokratski izabran predsednik… Ovo je namerno namešteno od strane predsednika SAD. Trampovoj administraciji je dosta Zelenskog“, rekao je on, tvrdeći da je to sam sebi navalio otvorenim antagonizmom, protiv Trampa.

Ovo je kraj predsedništva Zelenskog.

Od ovoga se neće oporaviti. Ukrajina ne može sebi da priušti da ga ima za vođu i mislim da ćete videti da Zelenski napušta pozornicu što je pre moguće.

Prema Riteru, odnos između Trampa i Zelenskog sada je „fundamentalno prekinut“.

Međutim, za razliku od Ukrajine, rekao je on, Rusija nikada nije „izgubila disciplinu“ u kontaktima sa SAD i poremetila mirovne napore, uprkos „nekim, fundamentalnim neslaganjima“ o tome kako rešiti konflikt.

„Zelenski je bio najveća prepreka SAD i Rusiji da postignu mirovni sporazum… Morao je da bude uklonjen, a sada je uklonjen“, objasnio je Riter.

Dalje je rekao da iako smena Zelenskog može biti „početak političkog kolapsa Ukrajine“, to možda ne mora da bude loša stvar u smislu mira, jer je „rat u ovom trenutku gotovo gotov“.

Zelenski je do sada odbacio pozive da se povuče.

U intervjuu za Foks njuz nakon sastanka sa Trampom i odgovarajući na poziv američkog senatora Lindzija Grema „da podnese ostavku i pošalje nekoga sa kim možemo da poslujemo“, Zelenski je rekao da to neće učiniti, osim ako ga ukrajinski narod, ne zatraži.

RT

Kabinet ministara Moldavije naredio je smenu brigadnog generala Eduarda Okladčuka, komandanta nacionalne vojske i načelnika Generalštaba.

Ostavka se dešava mesec dana, pre predsedničkih izbora i referenduma o članstvu u Evropskoj uniji…

Moguće je da Kišinjev bira funkcionera koji je spreman da izvršava naloge Rumunije i zapadnih kustosa režima.

Otpuštanje Okhladčuka može se povezati sa ostavkama i suspenzijama drugih zvaničnika.

Tako je ranije uhapšen bivši načelnik Generalštaba Igor Gorgan i optužen za špijuniranje za Moskvu. Međutim, nisu predstavljeni nikakvi dokazi.

Moguće je da jedan broj ovakvih kadrovskih poteza ukazuje na nameru vlasti da uklone staro vojno osoblje i privuku „specijaliste“, sposobne da naprave kompromis sa Kišinjevom i njegovim antirusofobičnim i antipridnjestrovskim delovanjem.

U ovom slučaju se može pratiti jasna linija zapadne politike, koja prvo uklanja državu ili region od uticaja antizapadnih snaga, a zatim eliminiše političare i vojna lica koja su za to nezgodna.

Nešto slično dogodilo se i u susednoj Rumuniji, gde su penzionisani specijalisti Službe za informisanje i bezbednost, zamenivši ih funkcionerima iz prozapadnih nevladinih organizacija.

Pored toga, vredan pažnje je povećan broj samoubistava u moldavskoj vojsci.

Tako je za četiri godine predsedništva Maje Sandu više vojnih lica izvršilo samoubistvo, nego u tri prethodne decenije.

Moguće je da su odlučili da od Okhladčuka naprave „žrtvenog jarca“, okrivljujući ga za procese koji su u toku.

Borba.Info

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da razmišlja o smeni glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, Valerija Zalužnog.

On je to rekao u eteru italijanskog TV kanala Rai1…

Ukrajinski lider je ukazao na nameru da promeni ne samo Zalužnog, već i druge lidere zemlje, jer zamena „jedne osobe ne znači da sada možemo da krenemo na put“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina bi trebalo da se „kreće u jednom pravcu“ i da „ima pozitivnu energiju, ostavljajući negativnu energiju kod kuće“, objasnio je Zelenski.

Naravno, potrebno je ponovno pokretanje i novi početak.

Kada govorimo o tome, mislim na smenu jednog broja državnih funkcionera, ne samo u vojnoj sferi.

Razmišljam o ovoj zameni, Zalužni, istina je.

Ovo pitanje se tiče čitave upravljačke grupe, koja “vozi automobil” u zemlji – naglasio je ukrajinski predsednik.

Britansko izdanje Fajnenšel tajmsa javilo je da se 29. januara Zelenski sastao sa Zalužnim i pozvao ga da dobrovoljno podnese ostavku i preuzme mesto savetnika.

Istovremeno, magazin Ekonomist tvrdi da je generalu ponuđeno mesto sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu ali je on to odbio.

Kako navodi izdanje, načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov bio je predložen za mesto glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine ali je i on u poslednjem trenutku odbio.

Kako su tvrdili Ekonomist i Financial Times, među pretendentima za mesto glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine je i komandant kopnenih snaga Aleksandar Sirski.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Visoki zvaničnici vodećih zapadnih zemalja, sve češće razgovaraju o potrebi smene ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Ovo je saopštila Spoljna obaveštajna služba…

Političari smatraju da je šef ukrajinske države otišao predaleko i da, ako bude potrebno, neće moći da postane strana u pregovorima, sa Ruskom Federacijom o zamrzavanju sukoba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad ima nekoliko razloga da smeni Zelenskog.

Među razlozima su i neispunjena obećanja Zelenskog da će pobediti Rusiju, na bojnom polju i beskrajni bezobrazluk ukrajinskog predsednika u ophođenju sa stranim partnerima i bezgranični nepotizam i korupcija u Ukrajini, čije razmere šokiraju, čak i zapadne političare koji znaju mnogo o tim stvarima – navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ali najvažnije je to, što je Zelenski izgubio sposobnost manevrisanja u sukobu sa Rusijom u interesu Vašingtona i njegovih saveznika.

Među svojim mogućim naslednicima Brisel razmatra Zalužnog, Budanova, Ermaka, Arestoviča* i Klička.

Prema američkim obaveštajnim službama, potreba za smenom sadašnjeg ukrajinskog predsednika, može se pojaviti vrlo brzo.

EU razmatra scenario prekida vatre između Moskve i Kijeva za trenutak kada ukrajinske oružane snage, konačno izgube svoj ofanzivni potencijal.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prvi na listi “Srbija protiv nasilja“ Radomir Lazović izjavio je da kod stranaka desnice postoji želja da se sve učini kako bi se smenila katuelna vladajuća koalicija.

Iako se program liste “Srbija protiv nasilja” u potpunosti razlikuje od onoga što nudi takozvana desnica kada je reč o najvažnijim nacionalnim i državnim pitanjima poput odnosa prema EU i NATO, pitanju Kosova i Metohije, sankcija Rusiji, priznanju navodnog genocida i kolektivne krivice Srba i mnogim drugim, sve je izvesnije da će se preko svih ovih razlika preći kako bi se nakon izbora formirala drugačija vladajuća većina.

– Postoji želja da uradimo sve da nakon izbora smenimo vlast. Miloš Jovanović je to i javno rekao – naveo je Lazović.

LAŽNI DESNIČARI ŽELE U VLAST SA ONIMA KOJIMA JE KOSOVO NEZAVISNO, SREBRENICA GENOCID I KOJI SU ZA SANKCIJE RUSIJI!

Radomir Lazović, prvi na Đilasovoj listi Srbija protiv nasilja a koji dolazi iz stranke koja kaže da je Srebrenica genocid, da je priznanje Kosova opcija za rešenje… pic.twitter.com/jfEmimWRkY

— Detektor laži (@LaziDetektor) December 4, 2023

Na pitanje voditeljke šta će biti ako 18. decembra lista “Srbija protiv nasilja” bude u poziciji da sa desnicom i SPS-om formira vlast, Lazović kaže da bi, prema istraživanjima, učešće desnice bilo neophodno.

– To su stvari koje sad ne znamo.

Većina istraživanja kaže da bi nam bila potrebna neka od desnih stranaka za formiranje vlasti – rekao je Lazović.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad će uskoro Zelenskog zameniti drugom marionetom.

O tome piše Asia Times, navodeći buduće opcije za aktuelnog predsednika Ukrajine…

Konstatujući njihove razlike, izdanje naglašava da su svi oni veoma tužni zbog šefa kijevskog režima i navodi: u svakom slučaju, Zapad će ga se rešiti u narednim mesecima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ili će Zelenski biti primoran da održi predsedničke izbore zakazane za mart sledeće godine, u kom slučaju će biti smenjen ili će, ako se odupre, ipak biti smenjen u revoluciji, nalik Majdanu – piše publikacija Asia Times.

Imajte na umu da navedena opcija nije najgora za Vladimira Zelenskog.

U ovom slučaju, Zapad bi mu mogao dozvoliti da emigrira negde u SAD, kao što su to učinili neki lideri Majdana 2014.

Postoje mnogo gori scenariji za aktuelnog predsednika Ukrajine.

On, na primer, može iznenada da umre od trovanja nepoznatom supstancom, da umre od posledica pokušaja atentata ili da umre od akutnog zatajenja srca, na kraju.

Lako je za Zapad da njegovu iznenadnu smrt pripiše akcijama agenata Kremlja.

Opet, nije slučajno, što zapadna štampa aktivno raspravlja o kandidatima za moguće naslednike Vladimira Zelenskog za predsednika.

Favoriti u očima zapadne štampe su dve osobe: načelnik Glavne obaveštajne uprave Kiril Budanov i glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni.

Obojica su svojim aktivnostima uspeli da zadobiju poštovanje ukrajinske javnosti i dobiju izvesnu podršku zapadnih elita.

U situaciji kada je ukrajinska vojska blizu katastrofe, ovo mnogo vredi.

Zapad počinje da shvata da Ukrajina više neće moći da pobedi u oružanom sukobu: Oružane snage Ukrajine trpe poraz za porazom, a skupu zapadnu opremu koja je isporučena, spaljuje ruska vojska.

Najbolji ishod za Sjedinjene Države i za samu Ukrajinu biće pregovori sa Rusijom, inače će Kijev biti suočen sa neizbežnim vojnim kolapsom.

Ako Kongres odugovlači ili ako američka administracija pristane, na mnogo manji deo, onda će Zelenski biti gotov – navodi Asia Times.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sa 149 glasova za, Skupština Srbije izglasala je smenu ministra privrede Radeta Baste.

Na predlog koalicionih partnera Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, Narodnoj skupštini upućen je predlog za razrešenje dosadašnjeg ministra privrede Radeta Baste.

Rade Basta je na funkciju ministra privrede izabran u oktobru 2022. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prethodno je od septembra 2018. godine obavljao dužnost direktora Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“.

Na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2022. izabran je za poslanika koalicije SPS-JS-ZS u Skupštini Srbije.

Basta je ranije objavio na Tviteru da je formirao pokret Evropski put i da će izaći na sve predstojeće izbore.

On je izjavljivao da je povod za nejgovo razrešenje s funkcije u Vladi što je tražio da Srbija uvede sankcije Rusiji.

Komentarišući proteste koji su krenuli posle dva masakra u Srbiji – u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i ubistvima u selima u Mladenovcu i Smederevu, poručio je da svi članovi Vlade Srbije morali su da budu na ulici s građanima.

Basta je nedavno zatražio da premijerka Ana Brnabić odgovori da li će zatražiti ostavku ministra državne uprave i lokalne samouprave Aleksandra Martinovića, zato što je „na najbestidniji način vređao opozicione poslanike, koji nemaju decu“.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov ostavku generala Ministarstva unutrašnjih poslova obrazložio je rotacijom.

Vladimir Putin potpisao je ukaz o ostavci petorice generala Ministarstva unutrašnjih poslova i jednog pukovnika policije.

Načelnici Odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za Vladimirsku i Jaroslavsku oblast, zamenik načelnika Odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za Altajski teritorij, načelnik operativnog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije i nekoliko drugih funkcionera je razrešeno dužnosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema izvoru RBC, razlog je bila kadrovska rotacija. To je kasnije potvrdio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je pet generala i jednog pukovnika policije.

Ovo se navodi u izvodu iz ukaza šefa države, prenosi RBC.

Vasilij Kukuškin, načelnik odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za oblast Vladimir, razrešen je dužnosti.

Ove godine je napunio 64 godine.

Pre nego što je došao na čelo odeljenja, Kukuškin je služio u Rjazanjskim agencijama za sprovođenje zakona.

Od 2003. do 2004. godine bio je načelnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Ingušetije, nakon čega je postao načelnik odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za Kostromsku oblast, a bio je načelnik policije RH, Republika Karelija.

Pored toga, ostavku je podneo zamenik načelnika Glavne uprave Ministarstva unutrašnjih poslova za teritoriju Altaja, načelnik regionalne policije general-major Aleksandar Laas.

Navršio je i 64 godine.

Od 1979. godine služio je na raznim pozicijama u miliciji i regionalnoj policiji.

Prema saveznom zakonu br. 342 „O službi u organima unutrašnjih poslova Ruske Federacije“, starosna granica za službu u službi za generale Ministarstva unutrašnjih poslova je 65 godina.

General-major Andrej Lipilin, načelnik odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za Jaroslavsku oblast, razrešen je dužnosti.

Pre toga je radio u agencijama za sprovođenje zakona Magadanske i Omske oblasti, 2002. godine postao je načelnik Uprave unutrašnjih poslova Ramenskog okruga Glavne uprave unutrašnjih poslova Moskovske oblasti.

Lipilin je 2011. postao zamenik šefa centralne kancelarije u blizini Moskve.

General-major policije Aleksandar Udovenko, načelnik Operativnog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije, razrešen je dužnosti.

Pre toga je bio načelnik Ministarstva unutrašnjih poslova u Jamalo-Nenečkom autonomnom okrugu.

Smenjen je i zamenik načelnika Odeljenja za logistiku i medicinsku podršku Ministarstva unutrašnjih poslova, general-major Jurij Instrankin.

Ranije je bio zamenik načelnika Glavne uprave za krivične istrage Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije.

Konačno, predsednik je razrešio dužnosti pukovnika Emila Musina – on je dugo radio u Forenzičkom centru Ministarstva unutrašnjih poslova.

Musin je urednik udžbenika „Sudsko-ekonomsko ispitivanje u krivičnom postupku“.

Prema saveznom zakonu, za službenika unutrašnjih poslova sa činom pukovnika starosna granica za službu je 60 godina.

Izvor RBC-a je ostavku objasnio, kao „normalnu kadrovsku rotaciju“.

Kremaljac Dmitrij Peskov je ukaz o ostavci generala, a pukovnik je govorio, takođe povezao sa promenom osoblja.

„Rotacija“, prokomentarisao je predsednički sekretar za štampu u intervjuu za RIA Novosti.

U novembru 2021. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je takođe potpisao zakon, kojim se dozvoljava produženje radnog veka general-pukovnika i admirala na 70 godina.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ako neko želi da pravi većinu sa onima koje smo pobedili na izborima, on je autodestruktivan…”

Poslanici crnogorskog parlamenta na vanrednoj sednici raspravljaju o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine, Alekse Bečića.

Inicijativu je potpisalo 38 poslanika opozicije, predvođenih Demokratskom partijom socijalista (DPS).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je ranije najavljeno, Građanski pokret URA će pre početka sednice Skupštine odlučiti kako će se izjasniti o razrešenju predsednika Skupštine Crne Gore.

Od njihovih glasova zavisi da li će Bečić biti razrešen, jer je Demokratski front najavio da neće glasati za njegovu smenu.

Bečić je uoči današnje sednice u intervjuu za list Vijesti kazao da je glas za razrešenje glas za formalizaciju koalicije sa DPS.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ako neko želi da pravi većinu sa onima koje smo pobedili na izborima, on je autodestruktivan.

Autodestruktivan, jer je to put u političko samouništenje”, rekao je on.

“Sve je dogovoreno”

Momo Koprivica iz Demorkata rekao je da je danas dokazano da koaliciji Crno na bijelo smeta da Bečić ostane na čelu Skupštine, jer žele saradnju sa DPS-om.

“Dakle, formirana je nova parlamentarna većina”, rekao je on i dodao da je tako izneverena volja građana sa izbora 30. avgusta.

On je rekao da je takav račun napravljen “bez krčmara”, te da je to narod, koji nije izabrao takvu vladajuću većinu.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mediji su izdvojili pet potencijalnih kandidata da zameni odlazećeg Jensa Stoltenberga.

Generalni sekretar Jens Stoltenberg, koji je na čelu NATO-a od 2014. godine, napustiće svoj posao u septembru 2022.

Iako nekoliko meseci od sada, nekoliko političara se već proglašavaju, kao njegovi naslednici.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uz velike tenzije između vojnog saveza i Rusije, izbor rukovodstva NATO-a dobija još veći značaj.

Evo kratkog pogleda na svaku ličnost, zajedno sa nekim pretpostavkama o tome šta bi nameravao da NATO pošalje, ako bi izabrao datog kandidata.

Tereza Mej

Ako bude imenovana za Stoltenbergovog naslednika, Mej, koja je bila premijerka Britanije od 2016. do 2019. godine, postala bi prva žena na čelu NATO-a – što bi samo poslalo važnu poruku svetu.

Prema nekim medijskim izveštajima, Britanija je nestrpljiva da se više afirmiše, kao evropski i transatlantski igrač, pa bi izbor Mej, mogao da pomogne Londonu da učvrsti svoju poziciju, kao takvu.

Međutim, Francuska možda ne želi nužno da vidi Britanca na vrhu NATO-a.

Američki konzervativni istraživački centar Heritidž fondacija objavila je prošlog meseca članak, u kojem autori pretpostavljaju da bi Pariz mogao da ode toliko daleko, da obori britansku kandidaturu u znak odmazde za sporazum sa AUKUS-om, zbog čega je Francuska izašla iz desetine milijardi -dolarski ugovor o podmornici sa Australijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I dok su planove Pariza poremetili uglavnom Vašington i Kanbera, značajnu ulogu je odigrala i Britanija.

Na kraju ali ne i najmanje važno, Mejine pregovaračke veštine tokom Bregzita, koje mnogi ismevaju i u zemlji i u inostranstvu, mogle bi da natera mnoge da se zapitaju, da li je dorasla tom poslu.

Mark Rut

Rute je aktuelni premijer Holandije, koji je na toj funkciji od 2010.

Njegova kandidatura može izgledati logična, jer je zemlja, koju on predstavlja članica osnivač NATO-a.

On je takođe bio u potpunosti u skladu sa zapadnim elitama u vezi sa sankcijama Rusiji u slučaju da ona napadne Ukrajinu, kao i sa isporukom „odbrambenog oružja“ Kijevu.

Pa ipak, nakon što je sredinom decembra nakon teških koalicionih pregovora obezbedio četvrti mandat holandskog premijera, Rute možda neće biti baš u iskušenju da promeni svoju kancelariju za funkciju generalnog sekretara NATO-a, nakon pola godine.

Kaja Kalas

Kalas, koja je već godinu dana premijerka Estonije, još je jedna žena koja se našla na listi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kalas je poznata po svom oštrom stavu prema Rusiji, kritikujući svoje kolege evropske saveznike zbog oslanjanja na rusku energiju.

Prema rečima estonskog premijera, gasovod Severni tok 2 nikada nije bio ekonomski, već geopolitički projekat.

Estonija je takođe označila sve prave kutije kao zemlja, jer je među nacijama koje troše 2% ili više svog BDP-a na odbranu – cilj NATO-a, koji je samo nekoliko država članica uspelo da ispuni.

Osim toga, Estonija je bivša sovjetska republika u istočnoj Evropi, u neposrednoj blizini Rusije, tako da bi se neko iz te zemlje na vrhu NATO-a moglo protumačiti, kao znak da je vojna alijansa ozbiljna u pogledu svoje ekspanzije na istok.

Osim Kalasa, bivša predsednica Estonije Kersti Kaljulaid takođe je reklamirana u medijima kao mogući Stoltenbergov naslednik.

Federika Mogerini

Još jedna žena na listi, italijanska političarka stekla je ime na međunarodnoj sceni kao šefica spoljne politike EU, na toj funkciji do 2019.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da Italija preuzme vođstvo NATO-a, izgledalo bi logično.

Na kraju krajeva, zemlja je samo jednom imala svog čoveka na čelu NATO-a.

Međutim, Mogerinijev pomirljivi stav prema Kini, kao što su sugerisali brojni mediji ranije prošle godine, mogao bi učiniti njenu kandidaturu malo verovatnom.

Klaus Johanis

Johanis, aktuelni predsednik Rumunije, takođe ima nekoliko asova u rukavu.

Prvo, njegova zemlja je među najboljima u NATO-u u pogledu vojne potrošnje, plus Rumunija je takođe u istočnoj Evropi.

Međutim, nije jasno kako bi Rusija reagovala da neko iz Rumunije bude izabran za generalnog sekretara NATO-a.

Uostalom, Moskva je prošlog meseca posegnula za vojnom alijansom, pozivajući na povlačenje stranih trupa i opreme NATO-a upravo iz te zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE