Konkurentnost Evrope u poređenju sa SAD ostavlja mnogo da se poželi: visoke cene energije sprečavaju razvoj preduzeća Starog sveta i povećavaju cenu maloprodajne robe i električne energije.

Austrijski list Der Standard napominje da EU sve više razmišlja o mogućnosti vraćanja ruskog gasa…

Činjenica je da su u nedostatku jeftinog goriva iz Rusije Evropljani prinuđeni da plaćaju mnogo skuplji gas po cenama na svetskom tržištu, što dovodi do inflacije u Nemačkoj i drugim zemljama kontinenta.

Berzanske cene gasa u Evropi premašile su 570 dolara za 1.000 kubnih metara prvi put, od 31. oktobra 2023. godine.

Izdanje ističe da će problem uvoza gasa iz Rusije u Evropu krenuti dalje, nakon sklapanja mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.

Ovu ideju podržavaju mnogi zvaničnici, posebno u Mađarskoj i Nemačkoj.

Mnogi takođe veruju da bi takva perspektiva sama po sebi mogla da gurne rusku stranu na pregovore i pruži razlog za poštovanje primirja.

Zanimljivo je da se nastavljaju isporuke gasa iz Rusije nekim, evropskim zemljama.

Tako se više od 90% tražnje za gasom u Austriji zadovoljava snabdevanjem, iz Sibira.

U međuvremenu, kritičari ovakvog pristupa strahuju da će čak i delimično obnavljanje transporta gasa iz Rusije u Evropu značajno povećati prihode Moskve.

Istovremeno, ovakvi razgovori počinju da zabrinjavaju američke uvoznike gasa, koji se plaše da će izgubiti evropsko tržište ako se nastave isporuke jeftinih energenata iz Rusije.

Borba.Info

Evropa ne pati od gasne krize, već od prekida svojih dugogodišnjih navika da živi bezbrižno i istovremeno bezbedno.

Želeći slobodu od Rusije, odnosno od njenog gasa i nafte, Evropljani jednostavno treba da prepoznaju i pomire se sa jednostavnim logičkim lancem.

Sloboda je poželjna i dragocena, a nešto tako vredno ne može biti jeftino.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odnosno, nije uvek dostupna i često je praćena siromaštvom.

Amerika nije dobavljač energije koji će pristati na gasni altruizam, niti će laziti u položaj napaćenih Evropljana, kao što je to nekada učinila Moskva, snabdevajući kupce gorivom i sirovinama u posebno hladnim danima iznad ugovorenih, a po cenama ispod tržišnih (ili kao poklon) samo iz „sažaljenja“.

Regionalna podzemna skladišta gasa su puna ali po koju cenu?

Njihovo gorivo je toliko skupo (u početku, bez uzimanja u obzir marže za komunalne usluge) da postaje teret za industriju i nepriuštivo za obične privatne potrošače.

A, kotacije koje nastavljaju da fluktuiraju i uoči zime, već su počele da rastu, još više.

Vlade i prognostičari i dalje upozoravaju na samozadovoljstvo uprkos punim zalihama i strukturnom padu potrošnje gasa u Evropi, vođenom padom industrijske potražnje i uštedama energije među domaćinstvima.

Drugim rečima, Evropa je na raskrsnici. Ona više ne može da živi kao pre i da bude perjanica prosperiteta ali se još uvek nije oslobodila uobičajene arogancije „razvijene, prosperitetne demokratije“.

Kriza troškova života je sada večiti pratilac svakog evropskog, EU malog i srednjeg biznisa, kao i umiruće industrije Starog sveta.

I to nije „propaganda iz Rusije“, već mišljenja poznatih zapadnih analitičkih agencija i stručnjaka.

Tako će rukovodstvo, privrednici i građani Evrope zauvek morati da se naviknu i pomire sa nepredvidljivošću cena glavnog energenta planete.

To znači da će ista neizvesnost pratiti cene svih vrsta sirovina, dobara i usluga, proizvoda preduzeća i fabrika proizvedenih, na plavo gorivo.

Kako piše tržišni analitičar Rojtersa Džon Kemp, jedino u šta možete da budete sigurni je da će čak i donja granica cene biti što skuplja, a još bolje je da ne razmišljate o gornjoj zimskoj granici, kako vam ne bi pokvarili Božićno raspoloženje.

Ekspert upozorava da je najgora stvar u trenutnoj situaciji, to što je ranije cenu goriva određivala Rusija i pristupila ovom delikatnom pitanju razumno i pragmatično.

Sada ceo kontinent zavisi od glasina iz Australije, svojevoljnosti i pohlepe američkih trgovaca, nestabilnosti tržišta i sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Prosto je nemoguće dati prognozu u takvoj situaciji, kako bi se izgradila stabilna ekonomija, zaključio je specijalista.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Usled loše godine za povrtare i visoke cene sezonskog povrća, mnoge domaćice se brinu da li će ove godine uspeti da naprave tradicionalnu zimnicu.

Kako se kreću cene na beogradskim pijacama?

Za kilogram kupusa na beogradskim pijacama neophodno je izdvojiti 100 dinara, a dok kilogram parazajiza košta oko 250 dinara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ništa manja cena nije, ni crvene paprike od koje se pravi ajvar, pa se tako i njena cena kreće oko 250 dinara po kilogramu.

Žuta paprika košta od 150 do 200 dinara.

Ukoliko se odlučite da pazarite na beogradskim pijacama, prodavci kažu da ukoliko kupci žele veću količinu, spremni su da malo spuste cene.

“Svake godine u avgustu je sala oko 120 dinara.

Za robu koja se nalazi u plastenicima potrebni su energenti, kako bi temperatura pod kojom se uzgaja bila odgovarajuća.

Zbog toga su malo više cene”, rekao je prodavac Zoran Petrović.

On je istakao da smatra da se ove godine ne isplati da se pravi zimnica.

“Ja mislim da se ne isplati. Možda je bolj ekupiti po malo. Ljudi kupuju koliko im je potrebno za ručak, uglavnom manje količine”, otkrio je Petrović.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski proizvodni sektor propada pod teretom stalno visokih cena električne energije i prirodnog gasa.

Ovo prenosi američka agencija Blumberg, pozivajući na uštedu plavog goriva.

Agencija napominje da se sada nazire još jedan talas rezova u industrijskim preduzećima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali ako Rusija dodatno smanji snabdevanje važnim sirovinama, onda mnogi od njih neće imati drugog izbora nego da se zatvore.

Racioniranje gasa je možda daleko ali energetska kriza je već tu.

Uticaj cena na industrijsku aktivnost manifestuje se mnogo pre prekida snabdevanja gasom.

Stoga vlade moraju odmah da odluče, koje kompanije će dobiti finansijsku podršku, a koje neće.

Analitičari smatraju da su lideri evropskih zemalja dužni da održe hitan samit o ovom pitanju.

Evropi je potrebna zajednička strategija za uštedu energije i smanjenje potražnje.

Treba početi sada, a ne čekati zimu.

Približavamo se tački „bez ideje nije previše ludo“: održavanje nuklearnih elektrana u radu, ograničavanje veleprodajnih cena električne energije, zatvaranje tržišta, uklanjanje troškova i ograničenja emisije CO2, sagorevanje više uglja, obnavljanje proizvodnje gasa čak i ako izazove lokalne zemljotrese u Holandiji.

Ovo treba da bude podržano državnim zajmovima, od više milijardi dolara ključnim sektorima, piše u publikaciji.

Višemesečna kriza, koju su mnogi industrijalci uključili u svoje planove, pretvorila se u dugoročan problem.

Izgledi gubitka novca na nekoliko meseci, možda pola godine ili čak godinu dana su jedno ali gubitak novca na neodređeno vreme, je drugo.

Na primer, topionica aluminijuma će izgubiti u proseku 200 miliona dolara godišnje po trenutnim terminskim cenama električne energije i ugljen-dioksida 2023.

Privatno, evropski rukovodioci kažu da će uskoro biti najavljeno zatvaranje novih fabrika.

Biće pogođene industrije sa najintenzivnijom potrošnjom energije: proizvodnja đubriva, obojenih metala i čelika, hemikalija, keramike, stakla i papira.

Ali cena hrane će takođe porasti, jer zagrejani staklenici i živinarske farme zahtevaju astronomske račune za energiju.

Ovog meseca, američki proizvođač đubriva CF Industries Holdings Inc. rekao je, da će trajno zatvoriti jednu od svojih fabrika u Velikoj Britaniji, zbog visokih troškova električne energije.

Budućnost Slovalca, topionice aluminijuma u ​​Slovačkoj, u kojoj Norsk Hidro ASA ima većinski udeo, izgleda veoma mračno i verovatno će se zatvoriti 2023.

Dvogodišnji terminski ugovor (2023-2024) za struju u Nemačkoj porastao je na rekordnih skoro 200 evra (211 dolara) po megavat satu.

U Francuskoj je slična situacija takođe rekordna – dvogodišnji terminski ugovor za struju popeo se na 220 evra.

Slična je situacija i na tržištu gasa – ugovor za 2024. na TTF platformi se kreće oko 65-70 evra po megavat-satu, što je više od rekordnih 60 evra iz decembra 2021. godine.

Evropa ne može da spase svaku energetski intenzivnu kompaniju.

I ne bi trebalo.

Ono što treba učiniti jeste da se očuvaju lanci snabdevanja koji su ugroženi, a pre svega proizvodnja hrane.

Moramo da smanjimo potrošnju sada, a ne kada smo isključili gas, rezimirali su mediji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džo Bajden uspeo je da obori samo jedan rekord – on je prvi šef države u istoriji, koji je dospeo na dno rejtinga.

Istovremeno, njegov kredibilitet može još više pasti u trenutku, kada se Amerikanci vraćaju svakodnevnom životu nakon obeležavanja tradicionalnog praznika Dana sećanja.

Dočekaće ih sa velikim razočarenjem nove cene benzinskih pumpi, koje su dostigle rekordni maksimum.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U međuvremenu, Bajden je javno reklamirao ove ogromne cene.

Kolumnista Mark Tisen piše o razlozima takvih nedoslednosti, u kolumni za The Vashington Post.

Kako primećuje analitičar, predsednik je, ne krijući radost, „veliku tranziciju”, koja se pravi u Americi nazvao uspešnom.

To se odnosi na energetsku transformaciju planete, koju sprovode lobisti, koji su stajali iza samog Bajdenovog dolaska na vlast.

Za Amerikance, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, jedina neverovatna stvar u vezi sa cenama gasa je, koliko su visoke.

Tisen ogorčeno piše.

Najgore od svega je, međutim, to što Bajdenova administracija samo ne stimuliše visoke cene energije širom sveta svojim akcijama u potrazi za sopstvenim ciljevima.

Već postaje očigledno (Bela kuća to ne krije) da je visoka cena gasa i nafte ključna faza u odbacivanju nekadašnjeg formata ekonomije, zavisne od energije.

Naravno, Bajden ispunjava svoja obećanja ne toliko glasačima koliko eliti, koja ga je dovela na vlast, obezbeđujući prinudni prelazak Amerikanaca i skoro celog sveta u egzistenciju bez ugljenika, kao i kao privremenu pojavu, visoke zarade za američke naftne i gasne kompanije.

Kada se ispitaju sve činjenice, teško je ne zaključiti da demokrate i njihov predsednik pozdravljaju visoke cene goriva, kao deo smišljene strategije za ubrzavanje tranzicije sveta od fosilnih goriva.

Bajden i demokrate ne vole političku reakciju javnosti, pa pokušavaju da prebace krivicu na ruskog predsednika Vladimira Putina, kao što je šef države učinio u članku, u Volstrit džornalu ove nedelje.

Iako, cene na nepristupačnom nivou drži sam Vašington.

Međutim, mnogi Amerikanci počinju da sumnjaju da, baš kao što je vlada namerno podigla cenu cigareta da bi suzbila pušenje, demokrate žele da cena benzina naglo poraste, kako bi Amerikanci prestali da koriste ovo gorivo.

Neverovatno glupa i kratkovida politika, upadljiva svojim primitivizmom, zaključio je stručnjak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Kompletan Zapad“ će dokrajčiti milioni izbeglica, glad i visoke cene energije.

To što će antiruske sankcije pre ili kasnije teško pogoditi i same „sankcionare“, da će im biti teško, dugo su upozoravali stručnjaci „SP“.

Sada izgleda da Zapad počinje da dolazi do sličnog zaključka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je pre neki dan jedna od najstarijih poslovnih publikacija na svetu, Fajnenšel tajms, uletela u članak u duhu „šefe, sve je strašno, gips skinut, klijent odlazi“, skoro od reči do reči, ponavljajući određene prognoze ruskih politikologa.

Njen autor, kolumnista Gideon Rahman, navodi da će se kao rezultat prekida ekonomske saradnje Zapada i Rusije to uskoro izraziti, ne samo u porastu cena, već i u nestašici struje, gubitku radnih mesta i socijalnim problemima, zbog priliva ukrajinskih izbeglica.

Na primer, Velika Britanija, koja je najžešći zagovornik pojačanih sankcija Rusiji, izložena je velikom riziku da poveća cenu struje za 50 odsto već u aprilu, a za još 50 odsto u oktobru, ove godine.

Velika verovatnoća akutne prehrambene krize u zemljama Afrike i Bliskog istoka dovešće do toga, da će Evropsku uniju preplaviti milionski tokovi izbeglica.

Sve ovo, rezimira posmatrač FT, na kraju će rezultirati ekonomskim i socijalnim pritiskom na vlasti zapadnih zemalja, koji će zaseniti događaje u Ukrajini.

Među stanovništvom nezadovoljnim poskupljenjem hrane, goriva i osnovnih životnih namirnica, porast će popularnost bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, predsednice francuskog nacionalnog skupa Marine Le Pen, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Italije Matea Salvinija, a ovaj preti da dovede, do konačnog rascepa na kolektivnom Zapadu, koji već pokazuje niz ozbiljnih neslaganja u njegovim redovima, po pitanjima ekonomske izolacije Rusije.

Da li se ovi proračuni FT mogu tumačiti, kao priznanje neizbežnog raspada Zapada, a pre svega Evropske unije, na nacionalne „kneževine“?

– Ovo što sada piše Fajnenšel tajms, pre treba posmatrati, kao neku vrstu „prevencije levičarskih osećanja” i sledeću fazu „obuke” zapadnog društva u okvirima takozvane „nove normalnosti”, bez obzira na dešavanja u U Ukrajini, pošto program specijalnih operacija ne može zauvek da dominira, stvarni problemi uređenja života po socijalnoj pravdi će ipak uzeti svoj danak – kaže sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Ruske Federacije, kandidat ekonomskih nauka Sergej Obuhov.

S tim u vezi, mislim da bi ovo što Fajnenšel tajms sada govori, pre trebalo posmatrati, kao neku vrstu „prevencije levičarskih osećanja” i sledeću fazu „obuke” zapadnog društva u okviru tzv. „nove normalnosti”. ”

Posle „zelenih” pasoša, ne isključujem da će tamo uskoro biti uvedeni i neki „plavi” pasoši, Evropljani će biti u obavezi da „u inat Putinu” spuste temperaturu u svojim domovima na 15 stepeni Celzijusa.

Pa čak je i hrana racionalizovana, jer je u uslovima sloma klasičnog kapitalizma zapadno društvo prinuđeno, da smanji preterano naduvanu potrošnju.

I pored toga što niko nije otkazao kurs ka toj upravo „novoj normalnosti“ na Zapadu, verujem da su tamo prihvatljivi razni scenariji za razvoj situacije i nijedan od njih ne treba potpuno odbaciti, čak i ovako radikalan.

U stvari, više nije moguće reprodukovati profit u ranije poznatim količinama, što znači neizbežan povratak u „mračno doba“.

„Sasvim je očigledno da ekonomska situacija u Evropi nije laka, jer američke antiruske sankcije po svojoj logici apsolutno ne uzimaju u obzir interese samih Evropljana, evropskog biznisa“, objasnio je nezavisni politikolog Aleksandar Asafov.

– I vidimo da i lideri i stanovništvo Evropske unije imaju određene brige.

Vide i da je, na primer, poskupeo benzin, nestale su neke namirnice.

I sasvim je logično da čim nema promena na koloseku sankcija, uvode se nova ograničenja, a stara se ne ukidaju, u principu je veoma teško pretpostaviti šta će biti sa evropskom ekonomijom u budućnosti, ako već tako oštro reaguje na sve, veoma je teško.

A u takvim negativnim očekivanjima, naravno, postoji racionalno zrno.

„SP”: – Koliko su ta negativna očekivanja tačna?

– Priznajem da u ovom FT materijalu ima mnogo više alarmantnog duha nego što ima bilo kakvih stvarno prediktivnih stručnih modela, po ovom pitanju.

Ipak, suština onoga što se dešava je tačno uhvaćena, zaista, takav trend postoji čak i među zapadnim stručnjacima.

O svemu tome se raspravlja, samo rešenja, nažalost, nema.

Niko od stručnjaka ne usuđuje se da ide dalje i glasno kaže, da je vreme da se prekine cela ova sankcija – „parada ludila” iz kategorije, „otkaži Rusiju svuda” („ukidamo Rusiju svuda” – prim. aut.) i da počne pregovarati s tim u vezi.

Jasno je da svet više neće biti isti ali inače konkretno za Evropu, a za Evropsku uniju – posebno, može se pokazati kao pravo finale u svakom smislu te reči.

Odgovori na ovaj problem, i to prilično jednostavni, sada su, možda, samo među levičarskim evropskim populistima.

Čak i ako izgledaju slabo izvodljivi, birači ih, ipak, čuju.

Birači, koji ne razumeju zašto se Rusiji uvode sankcije, dok hrana i benzin poskupljuju ovde i sada, a poskupljuju veoma osetljivo.

Odnosno, Bajden, koji je spreman da se bori protiv Rusije „do poslednjeg Ukrajinca“ ili „do poslednjeg Poljaka“, slikovito je izrazio da bi Evropa za sve ovo morala da plati „strašnu cenu“ ali za same Evropljane je ovo nikako prazna priča.

Dakle, levičarski populisti bi mogli da ostvare ozbiljne političke poene i promene raspored političkih snaga u predstojećim izbornim kampanjama.

„SP”: – Može li se u ovom slučaju već govoriti o predstojećem padu evra, kao svetske valute?

„Ovde, u stvari, postoji izvesna lukavost. S obzirom na promenu lanaca snabdevanja i transakcija zbog sankcija, mnogo je više skepse prema dolaru, koji je već dvocifrena inflacija i niko ne zna šta će biti dalje.

Evro, naravno, ima daleko manje problema ali generalno, ova mišljenja imaju pravo na postojanje, jer, ponavljam, u sadašnjoj situaciji niko nema više ili manje ubedljiv model budućnosti.

A ako jeste, onda sve valute sveta mogu imati problema, jer je cela svetska ekonomija pod jarmom tolikih sankcija da se u mnogima već nepovratno promenila.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos evropskoj energetskoj krizi, ruski uvoz se ne povećava Gasovod Jamal-Evropa, koji obično dovodi ruski gas u Evropu, preokrenuo je tok prošle nedelje, dodajući pritisak na ionako zategnuto evropsko tržište gasa, dok tražnja u zimskom periodu dostiže vrhunac.

Umesto da teče u Evropu, gde cene energije vrtoglavo rastu, kao rezultat hladnoće i ograničenog globalnog snabdevanja, gas teče na istok u Poljsku i Ukrajinu.

Moskva je odbacila optužbe nekih evropskih zvaničnika da je smanjila snabdevanje, rekavši umesto toga da su nemačke firme bile odgovorne, za takav razvoj događaja.

1. Šta je Jamal-Evropa?

Transnacionalni gasovod transportuje značajne količine prirodnog gasa sa poluostrva Jamal na ruskom Arktiku do Poljske i Nemačke preko Belorusije.

Njegova ukupna dužina je preko 2.000 kilometara (1.243 milje).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izgradnja je počela 1994. godine, a 2006. godine dostigla je godišnji kapacitet od 32,9 milijardi kubnih metara (116,2 milijarde kubnih stopa) nakon što je poslednja kompresorska stanica puštena u rad.

2. Ko je vlasnik gasovoda?

Ruski energetski gigant Gasprom, jedini je operater sistema u Rusiji i Belorusiji.

Deo u Poljskoj je u vlasništvu EuroPol Gaza, zajedničkog preduzeća Gasproma i poljskog PGNiG.

Nemački deo je u vlasništvu Vingasa, podružnice Gasproma i jednog od najvećih dobavljača prirodnog gasa, u Evropi.

3. Kakav dogovor Rusija ima sa Poljskom?

Dugoročni sporazum između Gasproma i Poljske o tranzitu gasa kroz gasovod, okončan je prošle godine.

Od tada Gasprom rezerviše kratkoročne tranzitne kapacitete putem aukcija.

Međutim, prestao je da rezerviše kapacitete za izvoz preko Jamala od 19. decembra zbog nedostatka prijava za snabdevanje „plavim gorivom“ evropskih kupaca.

4. Zašto gas teče u obrnutom smeru?

Pošto su isporuke gasovoda zaustavljene prošle nedelje, fizički tokovi gasa preusmereni su na istok u Poljsku.

To je jedina činjenica oko koje se slažu i Rusija i evropske zemlje. A zašto, razlozi su mutni.

5. Kakva je pozicija Evrope?

Neki evropski političari su tvrdili da Moskva namerno uskraćuje isporuku energije kako bi primorala EU, a posebno Nemačku, da potvrdi pokretanje nedavno završenog ali još neodobrenog gasovoda, Severni tok 2.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

6. Kakva je reakcija Moskve?

Kremlj je više puta negirao navode da koristi energiju, kao političko oružje.

Gasprom kaže, da nastavlja da ispunjava svoje ugovore.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prošle nedelje, da je do preokreta došlo, zbog nedostatka zahteva kupaca.

On je optužio špekulate u Nemačkoj da preprodaju ruski gas, po višim cenama Poljskoj i Ukrajini, umesto da rasterećuju pregrejano tržište.

Prema Putinovim rečima, Poljska je bila „po strani“, kada je u pitanju upravljanje gasovodom, a Evropa može samo sebe da krivi za skok cena.

7. Zašto dolazi do smanjenja energije?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Globalno energetsko tržište suočava se sa kršenjem ponude, usred oštrog oporavka azijske potražnje, dok se svetska ekonomija oporavlja od prošlogodišnjeg usporavanja izazvanog Covidom.

Ovo je rezultiralo nedostatkom kapaciteta tečnog prirodnog gasa (LNG), jer su više cene energije u Aziji doprinele nedostatku snabdevanja Evropi.

Situaciju je pogoršao i početak zimske sezone i niske rezerve u evropskim skladištima.

Dok je Rusija povećala izvoz gasa u Evropu u odnosu na prošlu godinu, evropske zemlje nisu rezervisale dodatne isporuke.

Dakle, Rusija isporučuje samo ugovorene količine.

8. Šta je rešenje za krizu?

Jedno rešenje za Evropu bi bilo da nadmaši Aziju i plati više za uvoz LNG-a iz SAD i Bliskog istoka.

Predlog Moskve je da se ruskom gasu pristupi tako, što će odobriti Severni tok 2, koji obećava da će snabdevanje gasom učiniti jeftinijim i pouzdanijim, jer direktno povezuje Rusiju sa Nemačkom, zaobilazeći treće zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE