Predsednik Francuske najavljuje da će da zabrani pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina.

Predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je da će da zabrani pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina ako se uskoro ne postigne napredak po tom pitanju na nivou Evropske unije…

Ta odluka usledila je nakon jučerašnjeg smrtonosnog napada učenika na 31-godišnju školsku nadzornicu ispred osnovne škole u gradu Nožanu.

“Ne možemo više da čekamo”, rekao je Makron u televizijskom obraćanju na kanalu “France 2”, piše briselski Politiko.

On je istakao da je prekomerno korišćenje društvenih mreža među decom faktor rizika i da bi uvodjenje kontrole starosne granice moglo da pomogne u zaštiti mladih.

Grčka, uz podršku Francuske i Španije, već vodi inicijativu unutar EU da se ograniči vreme koje tinejdžeri provode na Internetu, ali Makron želi da Francuska preduzme mere i pre eventualne zajedničke evropske odluke.

Makron je najavio i dodatne mere bezbednosti, uključujući proveru godina korisnika na sajtovima koji prodaju noževe putem interneta.

On je najavio velike novčane kazne i zabrane za sajtove koji to ne poštuju.

“Petnaestogodišnjak više neće moći da kupi nož preko interneta”, rekao je predsednik.

Premijer Francuske Fransoa Bajru prethodno je rekao da želi da zabrani prodaju bilo kakvih noževa maloletnicima.

Francuske vlasti već preduzimaju korake kako bi obavezale platforme kao što su X, Reddit i Bluesky da primenjuju provere godina starosti, tretirajući ih kao sajtove sa sadržajem za odrasle.

U Francuskoj su 7. juna stupile na snagu mere koje obavezuju pornografske sajtove na proveru godina korisnika.

Kao rezultat, sajt “Pornhub” je prekinuo rad u zemlji, što je izazvalo nagli porast korišćenja VPN servisa koji zaobilaze geolokaciju.

B92

Jokić je bez dileme postao najveći košarkaš današnjice. Popularnost na parketu i skromnost van terena i daleko od reflektora kamera, Jokića čine idolom mnogih.

Trostruki MVP NBA lige hita ka novom plej-ofu gde ga čeka okršaj sa Los Anđeles Klipersima.

Srpski as je 2023. godine osvojio NBA prsten pobedom u finalu nad Majamijem (4:1), a njegov Denver je nedavno ostao bez trenera Majkla Melona, a na njegovo mesto došao je Dejvid Adelman.

PROTECT THIS KID AT ALL COSTS!!! 🥲🥹😭pic.twitter.com/T63p5h7sqg

— Jokicism 🃏 (@jokicgoatic15) April 15, 2025

Mondo

Nezamisliva tragedija dogodila se na utakmici mladih timova nemačkog Berlina i francuskog Meca, kada je 16-godišnjak francuskog tima ubio godinu dana mlađeg igrača nemačke ekipe.

Kako je potvrdila nemačka policija, tokom utakmice u okviru „German cup“ turnira u Frankfurtu došlo je do tuče igrača dva tima malo po završetku utakmice.

Tom prilikom 16-godišnjak iz Meca je godinu dana mlađeg fudbalera protivničke ekipe nekoliko puta udario u glavu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mladi Nemac je ostao bez svesti, da bi potom preminuo u bolnici od posledica teških povreda na mozgu.

🚨 A 15-year old JFC Berlin player has died shortly after being hit by an FC Metz player when a fight broke out during a tournament in Frankfurt. 😔

The Metz youth team player is currently in pre-trial detention.

✍️ @RMCsport pic.twitter.com/VCrPnJjR5g

— Football Tweet ⚽ (@Football__Tweet) May 31, 2023

Kako je navedeno u sudskim spisima do kojih je došao Frankfurter Cajtung, napadač je prvo jednog mladića sa dve pesnice istovremeno udario u glavu, nakon čega je prešao na nesrećnog rivala.

Prvo ga je uhvatio za vrat i par puta ga udario u stomak, a nakon što je žrtva uspela da se oslobodi i pokušala da se skloni, napadač je potrčao i svom snagom ga sa leđa udario u glavu, nakon čega je 15-godišnji Nemac pao.

Mladić iz Francuske je priveden i očekuje ga suđenje.

Nova sport

Čudan par: Mađarska dobila neočekivanog saveznika, u suprotnosti sa antiruskim sankcijama!https://t.co/LbjBq7owaj

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 1, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evo kako psihički poremećaji, poput anksioznosti i depresije utiču na sveopšte zdravlje mladih!

Takođe, ovi psihički poremećaji povezani su sa 58 odsto većim rizikom od srčanog udara i 42 odsto većim rizikom od moždanog udara, u poređenju sa ljudima sa dobrim mentalnim zdravljem.

Osim toga, istraživanja su pokazala da je rizik bio mnogo veći – čak tri puta – kod onih koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja.

Profesor Ju-Kein Čoi, koji je koristio podatke od 6,6 miliona Južnokorejanaca, rekao je da su psihološki problemi bili su česti kod mladihu dvadesetim i tridesetim godinama i povezani sa zdravljem srca.

“Naši nalazi pokazuju da ovi pojedinci treba da prolaze redovne zdravstvene preglede i adekvatnu terapiju, ako je potrebno”, rekao je on.

Drugi istraživač ove studije, dr Čan Sun Park, dodao je: “Znatan broj mladih osoba ima barem jedan problem mentalnog zdravlja koji može da ih predisponira za srčani i moždani udar.

Buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju prednosti upravljanja psihološkim problemima.”

Inače, posttraumatski stresni poremećaj uzrokovan je intenzivnim stresnim, zastrašujućim ili uznemirujućim događajima.

Ljudi pogođeni ovim stanjem često su primorani da ponovo prožive traumatičan događaj iz svoje prošlosti, kao što je niz noćnih mora i flešbekova.

Ukoliko se borite sa nekim od njih, savet je da se odmah obratite stručnim licima koji će da vam pomognu da se lakše izboroite sa istim.

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je otvorio dve telefonske linije za psihološku pomoć i podršku porodicama stradalih u OŠ “Vladislav Ribnikar”, nastavnicima i učenicima: 063 868-17-57 i 063 868-22-17.

Takođe, na Klinici za psihijatriju UKCS formiran je tim stručnjaka koji će biti dostupan za podršku svima kojima je potrebno.

Telefoni koji su dostupni na Klinici za psihijatriju: 011 268-50-50, 011 366-21-24 i 063 310-723.

Mondo

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najbogatijih jedan odsto Nemaca drži trećinu, a elita od 0,1 procenat čak petinu ukupne imovine.

Stara ideja koja bi mogla značajno smanjiti nejednakost i olakšati mladima “ulazak u svet odraslih” opet je postala aktuelna zahvaljujući jednom nemačkom ekonomskom think-tanku.

Kako piše Dojče Vele, Nemački institut za ekonomska istraživanja predložio je da se svakom građaninu Nemačke nakon navršenih 18 godina dodeli 20.000 evra, u sklopu univerzanog osnovnog nasledstva (Grunderbe).

Novac se ne bi mogao uludo potrošiti, već iskoristiti isključivo za školarinu, otplatu stambenog kredita ili osnivanje preduzeća.

Ideja je slična univerzalnom osnovnom dohotku koji je u praksi testiralo nekoliko država u svetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ako istinski želimo da stvorimo prosperitet za svakog u bliskoj budućnosti, moramo smanjiti visok stepen imovinske nejednakosti kroz redistribuciju”, napisao je u predlogu Stefan Bach, poreski stručnjak tog think-tanka.

S obzirom na to da svake godine oko 750.000 građana postane punoletno, osnovno nasledstvo koštalo bi nemački budžet oko 22,6 milijardi evra godišnje.

Taj novac se može naći kroz povećanje poreza na nasledstvo, uvođenjem oporezivanja vrlo bogatih građana, te reformom poreza na nekretnine, predlažu ekonomisti.

10 odsto najbogatijih Nemaca “drži” dve trećine ukupne privatne imovine

U poređenju s drugim zemljama sa sličnom distribucijom dohotka,imovina u Nemačkoj visoko koncentrisana, tumače iz tog think-tanka. Najbogatijih 10 odsto građana poseduje dve trećine ukupne privatne imovine vredne 12 biliona evra.

Najbogatijih jedan odsto Nemaca drži trećinu, a elita od 0,1 procenat čak petinu ukupne imovine.

Ipak, bogati učestvuju sa samo 1,1 odsto u poreskim prihodima države.

S druge strane, polovina stanovništva poseduje tek 1,3 odsto imovine, što znači da u pravilu ne nasleđuju ništa, procenjuje Forum New Economy.

Stefan Bach tvrdi da su simulacije pokazale da bi univerzalno osnovno nasledstvo snizilo Gini koeficijent – meru nejednakosti dohotka i imovine – za 5 do 7 procenata.

Šta više, vrednost imovine najsiromašnije polovine nemačkog stanovništva skočila bi između 59 i 94 odsto.

Bach kaže da se nova koalicijska vlada kancelara Olafa Scholza, ako zaista želi da se pozabavi smanjenjem nejednakosti, mora fokusirati na povećanje imovine srednje klase.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Više od 42 odsto ispitanika smatra da pripadnicima gej zajednice treba zabraniti usvajanje dece, što je Boris Jokić sa Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu, koji je predstavio rezultate, ocenio kao poražavajuće podatke.

“Međutim, ako poredimo ista istraživanja od pre deset godina, vidimo da su stavovi mladih u Hrvatskoj, ipak, postali liberalniji, kao i stavovi prema drugim nacijama i pripadnicima drugih vera.

Oko deset odsto njih smatra da ljudi koji dođu da žive u Hrvatskoj treba da odustanu od svojih običaja i prilagode sa hrvatskim običajima.

Više od 90 odsto maturanata može se videti u prijateljskom i emotivnom odnosu sa predstavnicima drugih nacija i vera”, rekao je Jokić.

Što se tiče pandemije, dodao je da je 52,4 odsto maturanata odgovorilo da je pojava korona virusa negativno uticalo na njihovo mentalno zdravlje, a 43 odsto negativno na fizičke aktivnosti i bavljenje sportom.

Skoro 60 odsto maturanata i 37 odsto učenika šestog razreda osnovne škole ocenilo da je pandemija negativno uticala na njihov život, a da je jedino pozitivno uticala na ljudske odnose, pogotovo odnose sa porodicom.

Većina smatra da su “zakinuta generacija”, a nedostaje im sve osim zaljubljivanja.

Danas

“Želimo da nam ljudi sa Kosova i Metohije, iz južne Srbije, Medveđe, Crne Trave, ne odlaze za Beograd i dalje, nego da taj put ide u obrnutom smeru, da pokušamo da ih zadržimo”

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je danas će 28. juna, na Vidovdan, biti raspisan konkurs za dodelu seoskih kuća mladim bračnim parovima i naveo da će država za otkup kuća davati i do 1,2 miliona dinara.

Krkobabić je rekao da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih kuća sa okućnicom koje su na raspolaganju poljoprivrednicima i mladima koji žele da ostanu da žive na selu.

”Vlada treba da usvoji program o dodeli sredstava, a očekujem da javni poziv bude na Vidovdan, biće to lepa simbolika.

Želimo da nam ljudi sa Kosova i Metohije, iz južne Srbije, Medveđe, Crne Trave, ne odlaze za Beograd i dalje, nego da taj put ide u obrnutom smeru, da pokušamo da ih zadržimo”, rekao je Krkobabić za TV Pink.

Naveo je da je veliko interesovanje za otkup seoskih kuća i da je jedini uslov da bračni parovi imaju do 45 godina.

Krkobabić je rekao da očekuje da se prijave poljoprivrednici koji žive u zajedničkim domaćinstvima i žele da se osamostale, ali i mladi ljudi koji sa porodicama žive kao podstanari u okolini velikih gradova žive kao podstanari i koji ne mogu da reše stambeno pitanje bankarskim kreditima.

”Želimo da kuće dobiju oni koji zaista žele da žive u njima.

Neka se poljoprivrednici raspitaju ima li praznih kuća u njihovom kraju, a lokalne samouprave treba da izvrše procenu”, objasnio je Krkobabić.

Ponovio je da je investicioni plan Srbija 2020-2025 preduslov za opstanak sela u Srbiji i da bi bez tog plana napori Odbora za selo, SANU i Ministarstva za brigu o selu ostali bez realizacije.

”To su kapitalne stvari koje koštaju, a opštine nemaju mnogo novca. Bez pomoći Republike i izdvajanja velikih sredstava nema pomaka”, rekao je Krkobabić.

Krkobabić: Znamo šta je sledilo posle Vidovdana i Kosovskog boja 1389.

Realno je očekivati da će javni konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicama biti raspisan na Vidovdan, 28. juna, najavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

On je rekao da očekuje da će prethodno Vlada Srbije usvojiti taj program, koji prema njegovim rečima nosi mnogo lepe simbolike.

“Znamo šta je sledilo posle Vidovdana i Kosovskog boja 1389. a mi sada krećemo u suprotnom smeru.

Hajde da vidimo da više ne praznimo kuće i da nam ljudi sa Kosova i Metohije, iz južne Srbije, Medveđe, Crne Trave ne beže za Beograd nego da put bude u obrnutom smeru”, rekao je Krkobabić za TV Pink.

Objasnio je da su za ostanak na selu osnovni uslovi zarada, odnosno siguran posao i krov nad glavom, saopštilo je Ministarstvo za brigu o deci.

“Država Srbija prvi put jasno kaže: imaš pravo da dobiješ milion i 200.000 za otkup seoske kuće sa okućnicom i ne duguješ nikom ništa, osim što imaš obavezu prema državi da ostaneš tamo da živiš”, naveo je Krkobabić.

Istakao je da postoji veliko interesovanje za dodelu praznih kuća, kojih prema nekim procenama u Srbiji ima oko 200.000.

Naglasio je da je na mladima do 45 godina da se interesuju ima li slobodnih kuća, gde se nalaze i da li su njihovi vlasnici spremni da ih prodaju a na lokalnim samoupravama da procene vrednost praznih kuća na svojoj teritoriji.

Krkobabić je posebno istakao da se danas, kada se u Skupštini Srbije raspravlja o Kosovu i Metohiji, moramo više baviti uzrocima kako ne bismo ubuduće morali i u drugim krajevima da se bavimo posledicama.

Kurir.rs/Tanjug/TV Pink

“Srpske vlasti u leto i jesen 1991. godine pozivaju rezerviste da brane nevine srpske žene i decu koje su klale ustaše…”

U zapadnim medijima, pa i u naučnim krugovima, preovladavalo je stanovište – na stranu sad aspekt priče o srpskom izgubljenom medijskom ratu o kom su govorili i neki od evropskih pregovarača (poput Stoltenberga u memoarima) – da je rat na Balkanu posledica duboko ukorenjene mržnje među balkanskim narodima koju je Tito uspešno decenijama držao pod tepihom.

Nije da nema argumenata za ove tvrdnje i to jeste najočigledniji i najjednostavniji odgovor – imajući u vidu istoriju ovih prostora, a posebno istoriju Drugog svetskog rata koja jeste forsirana u srpskim krajevima krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Ali, da li je to odgovor koji daje suštinu?

Profesor sa američkog koledža Itaka, V. P. Genjon, autor je zanimljive knjige “The Myth of Ethnic War: Serbia and Croatia in the 1990s”, u kojoj upravo opovrgava ovu tezu, dokazujući da istraživanja i “iskustva sa terena”, ako se dobro analiziraju, daju upravo suprotan odgovor – da izvor sukoba nije ukorenjena mržnja među narodima, nego manipulacija od strane elita kojima je rat bio u interesu.

Reč je inače o autoru koji je izučavao politiku Jugoslavije i pre nego što Jugoslavije više nije bilo.

Ovo je jedna ilustracija koju daje:

“Srpske vlasti u leto i jesen 1991. godine pozivaju rezerviste da brane nevine srpske žene i decu koje su klale ustaše.

Ipak, uprkos tim srceparajućim i prilično ubedljivim predstavama, rezultat mobilizacije je bio jedan od najvećih otpora regrutaciji u modernoj istoriji.

Velika većina mladih muškaraca se sakrivala, svako veče bi spavali na drugom mestu kako bi izbegli vojnoj policiji koja je jurila dezertere.

Drugi su, prema nekim procenama i do 200.000 njih je radije napustilo zemlju nego da idu u rat – zapadna Evropa, Severna Amerika, Australija – bilo gde, samo da izbegnu da idu na front.

Podaci za Beograd su više nego upečatljivi: prema Centru za mir u Beogradu, 85 do 90 odsto mladih muškaraca je odbilo da ide u vojsku.

Na nivou cele Srbije ti brojevi su varirali od 50 do 80 odsto. Čak i među onima koji su služili vojsku, zabeležen je značajan broj slučajeva dezertiranja.”

Nedeljnik