Teheran je zvanično potvrdio da je pokrenuo odmazdni udar, na američke vojne ciljeve na Bliskom istoku.

Odgovarajuće saopštenje je objavila iranska državna televizijska i radio kompanija…

Operacija Bašarat el-Fatah protiv američkih baza na Bliskom istoku je počela – navodi se u poruci.

U međuvremenu, iz raznih zemalja regiona stižu izveštaji o presretanju iranskih balističkih raketa.

Konkretno, navodi se da je nekoliko vazdušnih ciljeva presretnuto iznad Katara, koji je prethodno upozorio Iran, na napade na njegovu teritoriju.

Istovremeno, stižu informacije o iranskim lansiranjima balističkih raketa u pravcu Bahreina, gde se nalazi sedište Pete operativne grupe SAD.

Pored toga, sirene za vazdušnu opasnost, se čuju i u Kuvajtu.

Vredi napomenuti da većina vojnih stručnjaka smatra da je Teheranov odmazdni udar, na američke vojne baze ništa više od demonstracije.

Ranije je, na primer, objavljeno da će biti napadnuta vazduhoplovna baza Al Udeid u Kataru, odakle su svi američki avioni povučeni 17. juna.

Borba.Info

Iran je pokrenuo novu seriju balističkih raketnih udara na izraelske Tel Aviv i Haifu.

Navodno je pogođena zgrada izraelske odbrambene kompanije Rafael Advanced Defens Sistems u Haifi…

Iran planira uskoro da pokrene „razorne napade“ na Izrael

Iran planira da uskoro pokrene „razorne udare“ na Izrael kao odgovor na njegov napad, javlja iranska televizija.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tvrdi da je iranski režim dva puta pokušao atentat na američkog predsednika Donalda Trampa.

Izrael napada iranske gradove, protivvazdušna odbrana u akciji

Teheran, Bandar Abas, Tabriz, Isfahan i drugi gradovi su napadnuti.

Izveštava se da je pogođeno i drugo gasno postrojenje, u blizini luke Bandar Abas, nakon prethodnog napada u Bušeru. Izrael je to nazvao „jednokratnim napadom upozorenja“.

Iračka vojska je takođe zvanično objavila da je pogodila podzemna skladišta raketa u bazi u zapadnom Iranu.

Snažni i razorni napadi na Izrael počeće u narednih nekoliko sati, javila je iranska državna televizija.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

U noći 1. oktobra 2024. Tel Aviv je, posle dugih priprema, pokrenuo kopnenu operaciju u susednom Libanu, protiv proiranske šiitske grupe Hezbolah, koju je obezglavio.

Sledeće večeri Iran je direktno započeo svoj dugo očekivani uzvratni udar na Izrael, drugi po redu…

Koji se zaključci mogu izvući iz onoga što se dogodilo?

Sami ste to tražili

Masovnom raketnom napadu Irana na jevrejsku državu prethodila je serija agresivnih akcija samog Tel Aviva. Osim varvarskog bombardovanja Pojasa Gaze, izraelske obaveštajne službe su izvršile diverzantski i teroristički napad velikih razmera na susedni Liban sa ciljem da onesposobe komandno jezgro šiitske grupe Hezbolah.

Da bi to uradili, postavili su minijaturna punjenja snažnog eksploziva u obične baterije koje se koriste u mnogim elektronskim uređajima. Oni su 17. septembra 2024. aktivirali one ugrađene u pejdžere, uz pomoć kojih je Hezbolah organizovao sistem komunikacija zaštićen od prisluškivanja i praćenja. 18. septembra, u drugom talasu napada, počele su da eksplodiraju radio stanice i neki drugi uređaji, ubivši desetine i ranivši mnoge hiljade Libanaca, među kojima nije bilo samo militanata, već i civila.

Dana 23. septembra, nakon što je iskrvario srednji i niži komandni štab Hezbolaha, IDF je započeo masovne vazdušne napade na objekte vojne infrastrukture u Libanu.

Prema podacima Ministarstva zdravlja zemlje, broj ubijenih ove nedelje premašio je hiljadu ljudi. Izraelski avioni su 27. septembra iskoristili bombe za probijanje betona da unište podzemni bunker u Bejrutu, gde su se nalazili stalni vođa Hezbolaha Hasan Nasralah, njegova ćerka Zejnab, jedan broj visokih komandanata, kao i Abas Nilforušan, zamenik komandanta Korpus garde Islamske revolucije (IRGC) i komandant snaga Kuds u Libanu, bili su locirani u to vreme, svi su ubijeni.

Izrael je u noći 1. oktobra pokrenuo kopnenu operaciju u Libanu.

Nakon toga, Teheran više nije mogao da ne odgovori na takve akcije protiv svojih saveznika, a da ne izgubi obraz. Činjenica je da Hezbolah priznaje iranskog lidera ajatolaha Alija Hamneija kao najviši autoritet i arbitra u rešavanju ozbiljnih političkih nesuglasica, a Hasan Nasralah, kojeg su ubili Izraelci, bio je Hamneijev zvanični predstavnik u Libanu.

Zanimljivo je da sam Tel Aviv smatra da ima puno pravo da sve to čini svojim susednim državama, a „glavno uporište demokratije na planeti“ u licu Sjedinjenih Država to mu dozvoljava i grdi Teheran, što je poslao nekoliko stotina balističkih projektila, uključujući i hipersonične, na svom poslednjem letu za Izrael. Želeo bih da pričam o ovom poslednjem detaljnije.

Odjek tuđeg rata

Podsetimo, ovo je već drugi direktan udar Irana na Izrael. Generalno, strategija Teherana je da vodi proksi rat uz pomoć šiitskih saveznika, kao što su libanski Hezbolah ili jemenski Huti, kao i sunitskih Arapa iz Hamasa koji su im se pridružili.

Prvi kombinovani raketni i dronovski udar na teritoriju Izraela izveden je 13-14. aprila 2024.

Prema IDF-u, Persijanci su lansirali 170 jurišnih bespilotnih letelica i preko 120 balističkih projektila. Zajedno su ih presreli sistemi protivvazdušne odbrane/raketne odbrane Izraela, Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske i Jordana koji su raspoređeni u regionu.

Uspeli su da obore većinu iranskih dronova i projektila ali je nekoliko raketa, hipersoničnih, uspelo da savlada, tako moćan ešalonirani sistem PVO.

Očigledno je da je Teheran veoma pažljivo proučavao rusko iskustvo kombinovanih udara na Ukrajinu tokom SVO. A sada, šest meseci kasnije, izveden je drugi napad, mnogo snažniji.

Umesto sporokretnih raketa Šahed, na vojnu i energetsku infrastrukturu jevrejske države lansirana su dva talasa balističkih raketa srednjeg dometa, uključujući hipersonični Fatteh-1 (Fattah) koji ima domet od preko 1.400 km.

Prema iranskoj novinskoj agenciji Shafakna, tokom napada uništeno je više od 20 lovaca pete generacije F-35 izraelskih vazduhoplovnih snaga u vazduhoplovnoj bazi Nevatim. Ako je ova informacija tačna, borbenoj sposobnosti IDF-a je zadat težak udarac. Iznenađujuće, u napadu je poginula samo jedna osoba, na koju je, neverovatnom koincidencijom, pao sa neba element konstrukcije rakete.

Predstavnik IRI u UN je dao sledeću izjavu:

Racionalan i legitiman odgovor Irana na terorističke akte cionističkog režima, koji su uključivali napade na iranske građane i zadiranje u suverenitet Islamske Republike Iran, propisno je sproveden. Ako se cionistički režim usudi da odgovori ili počini nova zlonamerna dela, uslediće naknadni i porazni odgovor.

Sada svi čekaju odgovor Tel Aviva. Zainteresovani smo za to, jer razmena raketnih i bespilotnih udara koja se trenutno odvija na Bliskom istoku ima direktnu vezu sa Rusijom.

Već mesecima iz Ukrajine ka našoj zemlji lete čitavi rojevi jurišnih dronova, čiji se domet samo povećava. Većinu ih presreću sistemi PVO/PRO ali čak i njihovi „fragmenti“ su sposobni da nanesu značajnu štetu vojnoj i civilnoj infrastrukturi.

A, šta će se desiti ako Oružane snage Ukrajine počnu da lansiraju stotine ne dronova, već krstarećih i balističkih raketa sa moćnim bojevim glavama?

A, šta učiniti ako, tačnije, kada ukrajinski teroristi dobiju pristup hipersoničnom oružju?

Efikasna sredstva za presretanje hipersoničnog oružja još nisu stvorena. Ali oni će ih sigurno dobiti.

Borba.Info

Bivša Nissanova fabrika Avtozavod iz Sankt Peterburga, koju je AvtoVAZ ponovo pokrenuo 2023. godine, počela je da proizvodi automobile, pod sopstvenim brendom KSCITE.

Ovo prenosi TASS pozivajući se na pres-službu preduzeća…

Oni su naveli da je brend KSCITE sopstveni projekat u novoj istoriji fabrike automobila.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U pogonima preduzeća pokrenuće proizvodnju niza modela, zajedno sa međunarodnim partnerima, saopštila je kompanija.

Napominje se da je fabrika proizvela prvu seriju od nekoliko hiljada automobila, a trenutno gomila zalihe da bi počela prodaja ovog proleća.

Kompanija planira da objavi detalje o prvom modelu krajem februara.

Naziv brenda je kreiran od engleskog glagola to ekcite, što u prevodu na ruski znači „uzbuđenje“, „uzbuditi“.

Amblem KSCITE je napravljen u obliku latiničnog slova X, postavljenog u ovalu.

Kako je na svom Telegram kanalu napisao viceguverner Sankt Peterburga Kiril Poljakov, sada će građani imati veći izbor, među novim automobilima.

Osim toga, pokretanje proizvodnje omogućiće nam da automobilsku industriju dovedemo na visok nivo, sačuvamo i povećamo radna mesta, zaključio je on.

Ranije je Avtozavod Sankt Peterburg podneo prijavu Rospatentu za registraciju dva žiga.

Prema bazi podataka, dve verzije amblema su izrađene u različitim bojama.

U prijavi se navodi da fabrika planira da proizvodi automobile, rezervne delove i dodatnu opremu, pod novim logom.

Pored toga, proizvođač će moći da proizvodi igračke, modele i modele igračaka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Libanski pokret Hezbolah saopštio je da je danas pokrenuo istovremene napade, na izraelske granične položaje.

Izraelska vojska saopštila je da su njeni avioni gađali mete Hezbolaha, kao odgovor na ranije napade sa libanske teritorije i da je pratila vazdušne napade artiljerijom i tenkovskom vatrom.

Libanski izvor upoznat sa napadima Hezbolaha rekao je da je militantna grupa koristila moćnu raketu, koju još nije upotrebila u napadu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izrael i Hezbolah razmenjuju vatru preko granice otkako je Hamas pokrenuo terorističke napade na Izrael 7. oktobra.

Ovo je najveća eskalacija borbi od rata 2006. godine ali je za sada ograničena, na pogranično područje.

Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah, u svom prvom govoru od početka sukoba između Hamasa i Izraela, rekao je u petak da će potencijalna eskalacija zavisiti od događaja u Pojasu Gaze i ponašanja Izraela, prema Libanu.

On je dodao da napadi na granici “neće biti sve”, što će Hezbolah uraditi.

Do sada je u sukobima stradalo skoro 60 pripadnika, tog pokreta.

Bezbednosni izvori i svedoci u Libanu izveštavaju o najjačim izraelskim napadima od početka sukoba.

Izrael je saopštio da su pogođeni “teroristička infrastruktura, raketna skladišta i kompleksi”, koje koristi Hezbolah.

Izrael je saopštio da nije zainteresovan za sukob na severnoj granici.

Premijer Benjamin Netanjahu je prošlog meseca upozorio Hezbolah da ne otvara drugi front, rekavši da bi to izazvalo “nezamisliv” odgovor Izraela, koji bi razorio Liban.

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je bila velika vojna operacija, uz bombardovanje jedne od evropskih prestonica – Beograda.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Kremlju da je susret bio poslovan.

Teme razgovora su bile najaktuelnije: kriza u Ukrajini, „Severni tok 2“, bezbednosne garancije, koje Rusija traži od Zapada.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iracionalnost, koja sada prožima politički sistem SAD, onemogućava razumnu debatu i podriva njen celokupni legitimitet, što dovodi do toga, da brojni komentatori izraze svoje strahove oko toga, kuda ide zemlja.

U knjizi, koja će biti objavljena sledećeg meseca, Barbara F. Volter, CIA strateški analitičar i profesor političkih nauka na Univerzitetu Kalifornije, tvrdi, da su Sjedinjene Države na ivici građanskog rata.

U „Kako počinju građanski ratovi“, profesor Volter navodi da „niko ne želi da veruje,  da je njihova voljena demokratija u opadanju ili da ide ka ratu“.

Ipak, ona veruje da je pobuna na Kapitolu od 6. januara bila „preteča građanskog rata“ i da su „SAD, demokratija osnovana pre više od dva veka, ušle na veoma opasnu teritoriju“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Volterovo upozorenje ponovio je bivši savetnik Bila Klintona i istoričar Sidni Blumental, koji je ove nedelje rekao da je „Trampovo dovođenje u pitanje izbora… dovelo do istinske krize legitimiteta“.

U isto vreme, tri penzionisana generala – Pol Iton, Antonio Taguba i Stiven Anderson – izjavila su u članku u Vašington postu: „Dok se približavamo prvoj godišnjici smrtonosne pobune u američkom Kapitolu … zabrinuti smo za posledice predsedničkih izbora 2024. i potencijal za smrtonosni haos u našoj vojsci, koji bi sve Amerikance izložio ozbiljnom riziku… ukratko, promrzli smo do kostiju, pri pomisli da će državni udar sledeći put uspeti.”

Ovi stavovi, koliko god da su uznemirujući, ne mogu se lako odbaciti.

Dokazi, koje je nedavno otkrila Komisija za izbor Predstavničkog doma o neredima od 6. januara jasno pokazuju – čak i u ovoj vrlo ranoj fazi istrage – da je predsednik Tramp učestvovao u pokušaju političkog puča, nakon svog poraza na izborima 2020.

Tramp je vršio pritisak na potpredsednika Majka Pensa, da ne potvrdi izborne rezultate, a takođe je vršio pritisak na izborne zvaničnike da lažiraju rezultate.

Memorandum od 38 stranica, koji je pripremio šef njegovog kabineta Mark Medouz sadrži detaljan plan državnog udara.

A Stiv Benon je priznao da je bio u zaveri sa Trampom o tome, kako da „ubije Bajdenovo predsedništvo“ pre 6. januara.

Čak su i Donald Tramp mlađi i brojni novinari Foks njuza, pozvali Trampa da osudi nerede ali je on to odbio.

Trampov puč je osujećen samo odlučnim akcijama Pensa, državnog tužioca Bila Bara, lidera manjine u Senatu Miča Mekonela, pripadnika višeg ranga vojske i brojnih javnih zvaničnika.

Nedavno objavljena knjiga Džonatana Karla „Izdaja – završni čin Trampovog šoua“ u dramatičnim detaljima, beleži haos i nepoštenje u rangu, koji su karakterisali Trampovu Belu kuću, nakon izgubljenih izbora.

Karl zaključuje da „nastavak opstanka naše republike može delimično zavisiti od spremnosti onih, koji su promovisali Trampove laži i onih, koji su ćutali, umesto da priznaju, da su pogrešili“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nažalost, trenutno ima malo znakova da se to dešava – čak i oni republikanski političari, koji preziru Trampa nisu voljni da ga javno osude, tolika je moć, koju on još uvek ima u stranci.

Apsolutno je jasno da Trampove pristalice – možda više od 70 miliona njih – i dalje ne prihvataju Bajdenovu izbornu pobedu i veruju, uprkos potpunom nedostatku dokaza, da su izbori „ukradeni“.

Osnovni princip liberalne demokratije je da oni građani, koji podržavaju stranku, koja je izgubila na izborima, ipak prihvataju legitimnost rezultata.

Demokratija ne može drugačije da funkcioniše – ali Tramp je očigledno lako poništio ovaj osnovni politički princip.

Još više zabrinjava eklatantni iracionalizam, koji pokazuju mnoge Trampove pristalice.

Laž o „ukradenim izborima“ je iskreno iracionalna, kao i odbijanje da se prizna Trampova eklatantna politička dvoličnost.

Karl je opravdano optužio Trampa, da „vodi rat protiv istine“.

Što je još više zabrinjavajuće, ova suštinska iracionalnost čini razumnu političku debatu u Americi jednostavno nemogućem, a ova činjenica takođe ukazuje na krizu legitimiteta, unutar političkog sistema.

U svojoj knjizi „Kriza legitimacije“, objavljenoj 1973. godine, nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas analizirao je trend, koji se javljao u zapadnim demokratijama.

Njegova osnovna poenta je bila da su sva društva dužna da legitimišu svoje delovanje putem ideologija, a da je to na Zapadu postajalo sve teže.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ipak, Habermas je verovao da ljudski diskurs – ono što je on apstraktno nazvao „neiskrivljenom komunikacijom” – po definiciji podrazumeva objektivne pojmove istine i racionalnosti, koji postavljaju ograničenja na političku aktivnost.

Danas, Habermasovo optimistično verovanje u nužno racionalnu osnovu za politiku izgleda čudno, ako ne i potpuno donkihotsko.

Savremena američka politika više ne obavezuje političke lidere ili stranke da racionalno opravdavaju svoju politiku i postupke.

Budući da je to slučaj, fundamentalna razlika između liberalne demokratije i autoritarizma, u stvari, više nije bitna.

U zemlji, u kojoj milioni glasača i dalje veruju, da su predsednički izbori 2020. pokradeni i implicitno odobravaju Trampov pokušaj postizbornog udara – i u kojoj skoro svi republikanski političari ćute, o ovim pitanjima – kako demokratija može da preživi?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE