U Bačkom Petrovcu hmelj se bere, tokom leta i to je jedina lokacija na kojoj se može gajiti ova poljoprivredna kultura.

Prošle godine njome je, međutim, zasejano svega deset hektara.

Svojevremeno je pod ovom biljkom na petrovačkim oranicama bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimala čak 1.500 hektara i imala je tradiciju dugu 250 godina.

Jedan od hmeljara je skrenuo pažnju na to da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgoj ovog proizvoda, ali i dalje nema zainteresovanih, iako za to nije potrebno mnogo truda.

Kada se koren – rizom – posadi u jesen, narednih 15 godina više nije potrebno saditi, već samo preseći koren iznad zemlje i tako ponovo pokrenuti proizvodnju.

Istakao je i da je pre nekoliko godina dobio novčanu stimulaciju za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dug i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i da bude isto toliko širok, pošto se obavija .

„Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i zainteresovao sam se za restauraciju hmelja.

Iako se iz godine u godinu sve više malih privrednika odlučuje za proizvodnju zanatskog piva, a ovde posluju velike industrijske pivare“, napominje jedan uzgajivač.

Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koje prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.

Srpske njive idealne za obradu

Hmelj ne voli visoke terene, odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, a najbolje uspeva, kada se sadi u blizini vode.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri, do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se cvet prodaje u šišarki ili u peletu, što je skuplje, jer predstavlja veći stepen prerade.

U proseku se može zaraditi oko 15.000 evra bruto ali treba imati u vidu da troškovi proizvodnje nisu mali, tim pre što hmeljarstvo zahteva dosta ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.

Postoji sigurno inostrano tržište za hmelj, dobra cena i državni podsticaji.

To nije berzanska roba, a kada se gleda zarada, uzima se desetogodišnji prosek, prenose beogradski mediji.

S druge strane, ono što verovatno sprečava poljoprivrednike da započnu sopstveni uzgoj hmelja, su velika ulaganja.

Na početku proizvodnje potrebno vam je čak 30.000 do 35.000 evra, po hektaru.

Međutim, posle te investicije nema novih, već samo svake godine treba održavati novi koren.

Mediji

Od ovih iznosa treba oduzeti troškove koje Merlin ima kada je reč o opremi i bini, kao i članovima benda i svog tima.

Dino Merlin rasprodao je Štark arenu za datume 18, 19. i 21. novembar 2023. godine, a 4. koncert zakazan je za 22. novembar.

Zakup Štark arene košta 25.000 evra, saznaje Telegraf.rs, što znači da Merlin samo za to ima fiksni trošak od 100.000 evra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve cifre tiču se 4 koncerta, jer eventualni peti ili šesti još uvek nisu zvanično zakazani.

Cena najniže karte je 3.000 dinara, dok su cene skupljih 6.500 (za fan pit), te 15.000 dinara za barske stolove. Cena za lože je znatno viša.

Ako za računicu uzmemo samo najnižu cenu od 3.000 dinara i pomnožimo to sa 24.000 ljudi dolazimo do neverovatne cifre od 72 miliona dinara! U evrima, to je oko 615.380 evra.

Kada se ta cifra pomnoži sa 4 koncerta, dolazi se do iznosa od 2.461.000 evra.

Ovaj iznos je daleko veći, jer ne koštaju sve karte 3.000 dinara, već duplo ili mnogo više.

Ako bismo uzeli prosek od recimo 7.000 dinara i pomnožili sa brojem ljudi koji prima Arena, došli bismo do cifre od 5.743.000 evra za 4 koncerta.

Od ovih iznosa treba oduzeti troškove koje Merlin ima kada je reč o opremi i bini, kao i članovima benda i svog tima.

Kada se sve to oduzme, proizvoljno se dolazi do zaključka da Dino Merlin iz Beograda neće otići bez bar 3 miliona evra i to pod uslovom da ne bude ni petog, ni šestog koncerta.

Telegraf.rs

Tramp u obračunu sa političkom mafijom: Preti mi 561 godina zatvora!https://t.co/vqpCHywEkh

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 3, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovoj eri nekretnina na visokom nivou, parcela zemljišta, koja se prodaje za 2,48 miliona dolara nije međunarodna vest.

Kada ta zemlja fizički ne postoji, ni na koji način izvan digitalnog sveta, to je istorijska prodaja, koja potencijalno menja tržište.

Video igra „Akie Infiniti“ postavila je rekord u novom svetu NFT igara krajem prošle godine, kada je „izuzetno retka“ parcela u igrici, prodata za 2,48 miliona dolara.

Prodaja je potresla svet blokčejna i otvorila vrata za sličnu prodaju za sve, od drugih mapa igara do karakteristika u igrici, kao što su likovi, oružje, kostimi ili vozila.

NFT koreni u umetnosti

NFT pokret je eksplodirao 2021. godine, pošto je umetnost proizvedena u onlajn svetu postala nešto što je kripto okruženje moglo da markira, kao originalno i da se prodaje kao roba.

Bez obzira da li se umetnost, fotografija ili druga vrsta slike proizvodi virtuelno ili u stvarnom svetu pre transformacije u digitalni format, ona može postati Nezamenljivi token.

Čak i kada je iskovana kao NFT, to umetničko delo može da se širi širom interneta i završi samo jednostavnim snimanjem ekrana, daleko od vašeg računara.

Međutim, digitalni pečat, jednom kršten od strane prihvaćene blokčejn klirinške kuće, trajno se vezuje za digitalno umetničko delo i označava NFT kao originalnu, zvaničnu i jedinstvenu stavku.

Taj NFT omogućava svakom kupcu da poseduje originalno umetničko delo, čak i ako njegove kopije postoje na čvrstim diskovima i serverima negde drugde.

U smislu fizičke umetnosti, možda postoji milion postera Van Gogove Zvezdane noći na zidovima studentskih soba širom sveta ali original visi u MOMA na Menhetnu.

Ako je slika bila NFT, ona bi sadržala šifru koja potvrđuje njen originalni status artikla.

U poslednjih godinu dana, prodaja NFT kriptovaluta je procvetala širom sveta umetnosti.

Prema sajtu za rangiranje CriptoSlam, prvih pet NFT-ova prodatih u januaru i februaru 2021. godine donelo je više od 366 miliona dolara.

Sada, ta ludost za kupovinom pronalazi svoj put u svet video igara.

Kripto Divlji Zapad

Mark Krejg, uspešan londonski umetnik i NFT umetnički guru, prodao je više od 12 svojih originalnih dela kao NFT za manje od dve nedelje, kada je originalna pomama nastala.

Otkrio je ovo kripto tržište kroz članke vesti na mreži, shvativši potencijal za stvaranje pojedinačnih digitalnih umetničkih dela označenih, kao ekskluzivni entiteti.

Tokom narednih meseci, postao je stručnjak za različite kripto valute i tržišta veb lokacija za prodaju NFT-a.

Sada mu u pomoć dolaze umetnici željni da saznaju tajne ovog mladog tržišta.

„Čak i godinu dana od početka NFT pokreta i dalje se oseća, kao Divlji zapad“, kaže Kreg.

„U početku su umetnici aktivno tražili načine da ne samo zarade novac, već i da se povežu u onlajn svetu. NFT umetnička zajednica sada raste i učvršćava se.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kreg često opisuje NFT svet neobične sinhronosti u kome umetnici kupuju i prodaju NFT od drugih stvaralaca.

U međuvremenu, kolekcionari se takmiče jedni sa drugima u nadmetanju za vruću NFT umetnost svuda, od rubnih lokacija do Sothebi’s aukcija.

„Sasvim je prirodno da (NFT umetnički pokret) preraste u druge oblasti kao što su video igre“, dodaje Kreg.

„Ako se slika može iskovati, nema razloga da predmeti u igri ili metaverzumi kao što su virtuelne nekretnine ne postanu jednako popularni.“

Virtuelna ekonomija, pravi balon

U slučaju prodaje „Akie Infiniti“, igra koja je bila domaćin velike prodaje potiče od vijetnamskog programera, Ski Mavisa.

Video igre kompanije koriste kriptovalutu Ethereum da podstaknu ekonomije u igri koje kupuju i prodaju elemente igranja dok se takmiče za dodatna kripto sredstva.

Dok neki kritičari opisuju igru kao oblik onlajn kockanja, žurba ka kupovini svega, od virtuelne NFT zemlje do NFT oružja u igrici, se nastavlja.

Daniel Iurcho, blokčejn preduzetnik i konsultant za NFT, potvrđuje da je bum virtuelnih nekretnina već u toku, bez znakova jenjavanja.

„Svakako smo doživeli neverovatnih nekoliko meseci otkako je Fejsbuk objavio da su promenili ime u Meta“, kaže Iurcho.

„Virtuelna prodaja zemljišta za milione dolara je u ovom trenutku divlja špekulacija.

To je svojevrsna zlatna groznica, a kompanije ne žele da budu izostavljene u ovim iskustvima i mogućnostima metaverzuma.”

Iurcho potvrđuje da je svaki paket jedinstveni NFT u igri. „Akie Infiniti“, na primer, ima samo 220 „genesis“ zemljišnih parcela (vrsta koja je prodata za 2,48 miliona dolara).

Ipak, za razliku od fizičkih nekretnina, tehnički ne postoje ograničenja koliko virtuelnog zemljišta (ili bilo čega virtuelnog) programeri igara mogu da stvore.

„Revolucionarno je razmišljati o tome kako virtuelno zemljište može da se koristi i monetizuje u budućnosti“, kaže on.

„S obzirom na to, cene su izašle u dodir sa realnošću mnogih od ovih igara u ovom trenutku.

Iskustva u igri, grafika i korisnička baza trenutnih opcija metaverzuma svakako ne opravdavaju trenutne cene virtuelnih nekretnina.”

Jurcho veruje da vidimo prve znake kako će izgledati potpuno virtuelna ekonomija, jer je veći deo naše trenutne ekonomije već virtuelni i funkcioniše skoro potpuno onlajn.

„Ono što ćemo na kraju videti iz metaverzuma je da će svaka igra imati sopstvenu jedinstvenu ekonomiju“, dodaje Iurcho.

„Već možete videti okvir za ekonomiju u igricama u igrama, kao što su „Grand Theft Auto“ i „Fortnite“.

Igrači koriste virtuelne valute jedinstvene za te igre za kupovinu željenih artikala u igri.

Kada su ovi predmeti u igri ili virtuelna zemlja takođe jedinstveni i retki NFT, to će dodati još jedan sloj ovim virtuelnim ekonomijama.

Iurcho upozorava da će predmeti u igri i u SIM-u biti podložni istoj vrsti volatilnosti, koju vidimo na tržištu NFT-a, kada se na njih gleda kao na naplatu: „Sumnjam da će cene dostići nivoe, koji se vide u virtuelnim nekretninama, jer te cene odražavaju potencijal budućeg profita od tih zemljišnih parcela.

Ne verujem da je ovo prolazna moda, već pojava nove tehnologije, koja ljude veoma uzbuđuje.

Slično dotcom balonu, investitori su željni da uskoče, sa potencijalom unosnog profita u budućnosti.

Cene će se na ovaj ili onaj način vratiti u realnost ali osnovna tehnologija i korisničko iskustvo su tu da ostanu.”

Veze u stvarnom svetu

U svetu trkačkih video igara, Supremaci Games, programer kripto igara sa sedištem u Helsinkiju, najavio je svoj novi naslov, „Apek Kings“ – trkački naslov, koji uključuje virtuelne NFT automobile, koji verno rekreiraju svoje kolege iz stvarnog sveta.

Prema izjavi generalnog direktora Supremaci Games Jarija Paune, razvojni tim ‘Apek Kings’ ima iskustvo u automobilima i igrama.

Kompanija se nada da će igrači pronaći vrednost u posedovanju automobila pravih marki u formatu igraj da zaradiš.

Kompanija je potvrdila da je već obezbedila interesovanje brojnih svetskih proizvođača automobila i da će ugovore objaviti tokom proleća ove godine.

Kompanija će izdati ograničene setove NFT automobila sa maksimalnim brojem ponuđenih virtuelnih automobila, koji odražava broj vozila proizvedenih u stvarnom životu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predloženi cilj je da se igračima pruži veza sa stvarnim svetom i od koristi onim igračima, koji znaju o automobilima, njihovoj vrednosti i njihovoj mogućnosti prikupljanja.

Ljubitelji automobila bi mogli da imaju prednost da uoče retka vozila po niskim cenama u igri, pre nego što porastu u vrednosti u okruženju, preprodaje NFT-a.

„Naš cilj je da stvorimo definitivnu igru i zaradimo trkačku igru za metaverzum“, kaže Pauna. „Ovo je mnogo više od vaše obične igre automobila.

Igrači „Apek Kings NFT Racing“ mogu da kupuju, trkaju se i razmenjuju superautomobile, klasične automobile, reli automobile i sve vrste običnih automobila.

Ovo stvara značajan podsticaj za povećanje garaže igrača sa zanimljivim automobilima.”

U istoj izjavi, Pauna i Supremaci Games su otkrili da planiraju nekoliko NFT igara i ograničeno izdanje NFT kolekcija, koje su povezane sa globalnim brendovima, kao što su proizvođači automobila i druge korporacije: „Rad sa ogromnim globalnim brendovima je uzbudljiv i jedva čekamo da objavimo sve naslove, koje imamo u pripremi“, dodaje Pauna.

„Cilj nam je da kreiramo igre u kojima NFT funkcionalnost daje pravu vrednost igračima i savršeno se uklapa u brendove.

Podstaknut pohlepom

Rolf Illenberger, generalni direktor kompanije za razvoj virtuelne realnosti VRdirect, veruje da će ove nove ekonomije nastaviti da cvetaju, blede i ponovo se pojavljuju u godinama koje dolaze: „Postoji apsolutno nova i održiva ekonomija, koja se pojavljuje oko metaverzuma.

Zašto ljudi kupuju velike kuće, fensi automobile ili ulažu u vrhunske modne brendove u stvarnom svetu?

Jer u svojoj srži, svaki čovek ima želju da pokaže svoju individualnost i karakter, kroz ove luksuzne predmete.”

Illenberger insistira da se svet virtuelnih nekretnina i NFT ekonomije hrane veoma stvarnim svetom pohlepe i želje za posedovanjem.

On veruje da će digitalni Rolek, koji obezbeđuje NFT, imati isti status kao i Roleks iz stvarnog života.

„Vi ste ono što posedujete“, kaže on. „Ti si ono što nosiš. Kako možete da se izdvojite u virtuelnom svetu, sa sve onim što je teoretski lako kopirati?

Pojedinačna digitalna roba, ona koja pomaže da se istakne među masama, ima značajan vek trajanja.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To znači i da ta firma ima uvid u sve te osećajne i lične zdravstvene podatke građana Srbije.

Beogradski ogranak češke firme Nites, u kojoj je jedan od izvršnih direktora brat ministarke za rad i član Kriznog štaba Darije Kisić, u prošloj godini samo od Ministarstva zdravlja dobilo je sedam miliona evra gotovo.

Nites je na tenderima nastupio u konzorcijumu sa privatnom firmom Medit i državnim Telekomom i bili su jedini ponudič.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Platforme za elektronske recepte, bolovanje, prevenciju i dijagnostiku, između ostale baze svih rezultata testiranja na kovid 19…

Sve to u Srbiji i održavanja beogradskog ogranka češke firme NITES, u kojoj je izvršni direktor iz Kine.

To znači i da ta firma ima uvid u sve te osećajne i lične zdravstvene podatke građana Srbije.

Dostupni su im podaci od čega boluje neko, koje lekove koriste, kada su bili na bolovanju, kada su testirani na kovid, kakvi su rezultati…

Ko garantuje tajnost

Zbog činjenice da je jedan od direktora brat ministarke Darije Kisić postavlja se pitanje šta je garancija da ti podaci neće biti zloupotrebljeni.

Ono što u svemu dodatno budi sumnje je i podatak da je konzorcijum Nitesa, Medita i Telekoma bio jedini ponudi. Konkurencije nije bilo pa samim tim ni mogućnosti da se ostvari najpovoljnija cena.

Ovaj konzorcijum je samo u 2021. sa Ministarstvom zdravlja je razgovarao pet poslova vrednih 6,7 miliona evra.

U maju su u jednom danu napisali čak dva ugovora.

Jedan posao vredan nešto više od 160 miliona dinara odnosio se na održavanje nacionalne medicinske platforme za prevenciju i dijagnostiku, a drugi za proširenje iste te platforme.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je građeno koštalo dodatnih 160.200.000 dinara.

I tu saradnja nije završena.

U jednom mesecu tri posla

Samo danas kasnije isti konzocijum dobija još jedan posao i to za održavanje sistema elektronskog recepta.

Samo od tog ugovora Nites je inkasirao oko 113 miliona dinara.

Već sledeći ugovor potpisan je u julu za postavku platforme za elektronsko bolovanje.

Vrednost posla bila je 197.100.000 dinara.

Poslednji ugovor je potpisan u novembru 2021. i to za „proširenje elektronskog recepta za lekare i specijaliste“.

I to je koštalo dodatnih 161.650.000 dinara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo nisu jedini poslovi firme „Nites” sa državom i njenim kompanijama.

Više miliona evra zarađivali su od ugovora sklopljenih i sa EPS-om.

Istraživanje BIRN-a objavljeno u maju 2020. godine, pokazalo je da su od 2013. godine firme Nites grupe, čiji je jedan od direktora Bojana Kisića, samo u spisima Srbije 27 miliona ugovora, samo u spisku Srbije od 27 miliona dogovora, samo 28 dogovora. drugim firmama.

U međuvremenu je Nites nastavio sa „uspešnim“ nastupima na tenderima, pa se broj ugovora i vrednost poslova značajno uvećala.

Laž ministarke Kisić

Ministarka Darija Kisić Tepavčević je u aprilu prošle godine negirala da joj je brat direktor Nites grupe i odgovorno lice u toj kompaniji.

„Moj brat nije ni vlasnik, niti suvlasnik, ni direktor, niti odgovorno lice nije u jednoj od firmi koje se spominju, on je jedan od zaposlenih, jedan od inženjera koji radi u firmi”, rekla je tada.

Da to nije tačno može se proveriti „jednim klikom“.

Ime, na zvaničnom sajtu „Nitesa” i dalje se navodi da je Bojan Kisić glavni izvršni direktor u toj kompaniji.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Akcije Netflik-a i Pelotona spremne su da izgube dobitke ostvarene u poslednje dve godine.

Cene akcija favorita Netflik-a i Pelotona iz ere izolacije su u četvrtak skočile, u poslednjem znaku da izgleda, da bum akcija, ostajanju kod kuće, nestaje.

Akcije Pelotona su pale za 24%, izbrisavši tržišnu vrednost od skoro 2,5 milijardi dolara, nakon što je izvršni direktor proizvođača bicikla za vežbanje rekao, da preispituje veličinu svoje radne snage i „resetuje“ nivoe proizvodnje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci kompanije S3 Partners pokazuju da su šort prodavci udvostručili svoj profit klađenjem protiv Pelotona 2021. godine, trećeg najboljeg prinosa u SAD.

Akcije giganta za strimovanje Netflik-a takođe su pale za skoro 20%, pošto je kompanija prognozirala rast broja novih pretplatnika u prvom kvartalu, koji će biti manji od polovine predviđanja analitičara.

Takođe očekuje da će dodati samo 2,5 miliona korisnika u tekućem kvartalu, što je znatno manje od procena.

Izvršni direktor Netflik-a Reed Hastings rekao je da postoji bezbroj razloga za niske smernice kompanije, ukazujući na povećanu konkurenciju, kao uzrok.

Dve kompanije su poslednje omiljene kompanije u 2020., koje su potonule na nivoe, koji nisu viđeni od prvih dana izbijanja Covid-a 19.

Drugi, poput softvera za video konferencije Zoom i kompanije za e-potpis Docusign, takođe su pretrpeli revalorizaciju svojih akcija, naniže.

„Povratkom u kancelariju i otvaranjem putnih traka, miljenici teme VFH (rad od kuće), odražavaju rastuću stvarnost, da se svet kreće polako ali sa sigurnošću ka “novoj normalnosti”“, Džastin Tang, šef azijskog istraživanja u United First Partners u Singapuru, citira Rojters.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Navedene kompanije prodale su većinu doza vakcina protiv kovida bogatim zemljama, ostavljajući siromašne države na milost i nemilost ovom virusu, tvrde iz Alijanse.

Kompanije koje trenutno proizvode najuspešnije vakcine protiv koronavirusa svake sekunde zarade 1.000 dolara, objavila je “Narodna alijansa za vakcine” (People’s Vaccine Aliance).

65.000 dolara u minutu

Prema navodima ove organizacije kompanije Fajzer, Moderna i Biotehn ostvaruju kombinovani profit od 65.000 dolara svekog minuta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci zasnovani na najnovijim izveštajima kompanija objavljeni su u momentu kada se izvršni direktori farmaceutske industrije sastaju na samitu STAT koji okuplja ugledne ličnosti i firme iz sveta farmacije i medicine.

Navedene kompanije prodale su većinu doza vakcina protiv kovida bogatim zemljama, ostavljajući siromašne države na milost i nemilost ovom virusu, tvrde iz Alijanse.

Fajzer i Biotehn su isporučile manje od jedan odsto svojih ukupnih zaliha vakcina zemljama sa niskim prihodima, dok je Moderna isporučila samo 0,2 odsto, te tako 98 odsto stanovništva u siromašnim zemljama nije vakcinisano.

Afrička alijansa: Kompanije koriste monopol

Maza Sejoum iz Afričke alijanse za vakcine rekao je da su kompanije iskoristile svoje monopole da daju prioritet najprofitabilnijim ugovorima sa najbogatijim vladama, dok su zemlje sa niskim prihodima ostavile po strani.

U objavi se tvrdi da uprkos tome što su dobile javno finasiranje od preko osam milijardi dolara, tri korporacije su odbile pozive da hitno prenesu tehnologiju proizvodnje vakcina, znanja i stručnjaka u siromašne zemlje.

Dok je izvršni direktor Fajzera Albert Burla, opisao poziv da se podele recepti za vakcine kao “opasne gluposti”, odobrenje Svetske zdravstvene organizacije za hitnu upotrebu indijske vakcine Covaxin govori da su i zemlje u razvoju sposobne da proizvode vakcine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema procenama Fajzer, Biotehn i Moderna će ove godine ostvariti profit od oko 34 milijarde dolara, a monopoli, koje ove kompanije imaju proizveli su pet novih milijardera tokom pandemije.

Suspendovati prava intelektualne svojine

Narodna alijansa za vakcine koja broji 80 članica, uključujući i Afričku alijansu pozvala je farmaceutske kompanije da odmah suspenduju prava intelektualne svojine na vakcine, testove i druge medicinske alate protiv koronavirusa .

Oni takođe zahtevaju od Vlade, uključujući i SAD-a da iskoriste svoje pravne i političke mehanizme i da zahtevaju od korporacija da dele podatke, znanja i tehnologiju o koronavirusu.

BIZLife

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Najnižu prosečnu zaradu u glavnom gradu beleže meštani Sopota, dok su “najbogatiji” oni na Vračaru.”

Republički zavod za statistiku objavio je podatke za jun.

Prema njima, najveću prosečnu zaradu u Srbiji imaju zaposleni u IT industriji (informisanje i komunikacije), a za njima idu oni iz oblasti finansija, snabdevanja energijom, rudarstva…

Najnižu platu u proseku beleže zaposleni u ugostiteljstvu, a ona je u junu ove godine iznosila 39.379 dinara.

Prosečne plate radnika (izražene u dinarima) u ostalim delatnostima, prema najnovijim podacima, stoje ovako:

– Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – 55.830;

– Rudarstvo – 95.419;

– Prerađivačka industrija – 57.965;

– Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – 96.649;

– Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti – 58.527;

– Građevinarstvo – 56.811;

– Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala – 53.521;

– Saobraćaj i skladištenje – 55.013;

– Usluge smeštaja i ishrane – 39.379;

– Informisanje i komunikacije – 134.622;

– Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja – 107.085;

– Poslovanje nekretninama – 60.676;

– Stručne, naučne i tehničke delatnosti – 82.452;

– Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti – 60.216;

– Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje – 74.734;

– Obrazovanje – 63.974;

– Zdravstvena i socijalna zaštita – 71.103;

– Umetnost; zabava i rekreacija – 52.893;

– Ostale uslužne delatnosti – 47.410.

Inače, prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2021. godine iznosila je na državnom nivou 89.793 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 65.070 dinara.

Kako navode na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto zarada u periodu januar–jun 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,4% nominalno, odnosno 6,0% realno.

Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,6% nominalno i za 6,2% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2021. godine nominalno je veća za 8,7%, a realno za 5,2%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 8,9%, odnosno za 5,4% realno.

Medijalna neto zarada za jun 2021. godine iznosila je 49.999 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Grubišic: Beograđani rade u dobrim firmama

To što je prosečna plata u Beogradu za jul iznosila 80.000 dinara ili oko 700 evra, što je više od republičkog proseka, prema oceni profesora Beogradske bankarske akademije – fakulteta za bankarstvo osiguranje i finansije Zorana Grubišića, znači da glavni grad ima najveću ekonomsku aktivnosti i da najveći broj Beograđana radi u dobrim firmama.

Grubišić za Tanjug televiziju navodi da ove činjenice utiču na prosek plata i doprinose tome da prosečna primanja ljudi u Beogradu budu veća u odnosu na republički prosek.

Iznos prosečne republičke julske plate se još ne zna, a prema poslednjem zvaničnom podatku Republičkog zavoda za statistiku, prosečna junska plata iznosila je oko 65.000 dinara, dakle oko 15.000 manje od beogradskog julskog proseka.

Grubišić ističe da bi razlika između Beograda i republičkog proseka bila i veća, kada bi se gledale samo neke opštine u Beogradu, kao što su, primera radi, Stari Grad, Vračar ili Novi Beograd.

Prema njegovim rečima, kada se posmatra kretanje potrošačke korpe i kretanje plata u Srbiji, vidi se da je rast plata brži.

“Rast potrošačke korpe je ono što se u statističkom zavodu meri kao inflacija, znači rast cena na malo i iznosi po nekih par procenata godišnje. Za razliku od korpe, dinamika rasta plata, nominalno gledano je dosta brža, što znači da realne plate ipak rastu brže”, rekao je Grubišć, dodajući da se ovo odnosi na prosečne plate.

Kako je B92.net već pisao, najnižu prosečnu zaradu u glavnom gradu beleže meštani Sopota, dok su “najbogatiji” oni na Vračaru.

B92

“Približavamo se toj granici od 300 evra za minimalnu zaradu.”

Poveća se neoporezivi deo zarade sa 18.300 na 19.300 dinara i smanjuju se doprinosi za PIO fond na teret poslodavca za dodatnih 0,5 odsto.

Ovo je nakon sastanka rekao Socioekonomskog saveta koji je održan danas saopštio ministar finansija Siniša Mali, pišu Novosti.

Ministar je rekao da je ovo samo nastavak produktivnih razgovora koje Ministarstvo finansija vodi sa predstavnicima poslodavaca i sindikata i da je cilj tih sastanaka uspostavljanje socijalnog dijaloga i što veće minimalne zarade.

On je novinarima posle sastanka kazao i da Ministarstvo predlaže olakšice poslodavcima koje podrazumevaju da neoporezivi deo zarada iznosi 19.300 dinara, umesto dosadašnjih 18.300 dinara.

Pored te olakšice, Ministarstvo finansija predložilo da se doprinosi za PIO smanje za 0,5 odsto.

Mali je rekao da je na današnjem sastanku Ministarstvo izašlo sa predlogom da se minimalna cena rada za 2022. godinu poveća za 9,4 odsto, što znači da se sa postojećih 32.000 dinara poveća na 35.012 dinara.

“Približavamo se toj granici od 300 evra za minimalnu zaradu.

Podsećanja radi, 2010. godine minimalna zarada je bila 15.700 dinara, a danas smo za više od duplo od tog nivoa”, rekao je Mali.

To je, kaže, pokazatelj da Vlada Srbije iz godine u godinu minimalnu cenu rada povećava brže i više nego što je rast BDP-a.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Naveo je da je od 2017. godine, kada je završen proces fiskalne konsolidacije, minimalna zarada porasla za 52 odsto.

“Za samo četiri godine za 52 odsto je porasla minimlana zarada, rast BDP kumulativni je bio 17,3 odsto, dok je potrošačka korpa u tom periodu porasla za 10,3 odsto”, rekao je Mali.

Istakao je da je za poslednje četiri godine minimalna zarada pet puta brže rasla nego minimalna potrošačka korpa.

Mali je naglasio da pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom u 2021. godini iznosi 81 odsto.

“Jasna je namera Vlade Srbije da u što kraćem periodu izjednači minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom”, istakao je Mali.

S druge strane, dodaje, nastavlja se sa politikom smanjenja opterećenja na zarade i naveo da je Ministarstvo danas izašlo sa predlogm da se neoporezivi deo dohotka na zarade poveća sa postojećih 18.300 dinara na 19.300 dinara, kao i da se umanje doprinosi za PIO za 0,5 odsto.

Naglasio je da to govori i da je Vlada Srbije posvećana daljem rasterećenju za poslodavce kada su porezi i doprinosi na zarade u pitanju.

To je rečeno na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta, kojem su pored ministra finansija Siniše Malog prisustvovali i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković i predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić rekao je novinarima da su poslodavci zadovoljni predlogom Ministarstva finansija.

“Svako od socijalnih partnera gleda da dobije za svoju stranu što više, dogovor je da svi socijalni partneri imaju puno razumevanje jedni za druge, a ono što je bitno jeste da svi socijalni partneri priznaju da je došlo do napretka i da vlada razume i radnike i poslodavce”, rekao je Nenezić.

Ističe da svi znaju daje minimalna cena rada na nižem nivou nego što bi trebalo da bude i podsetio da socijalni partneri imaju dogovor da u narednih tri do pet godina izjednače minimalnu cenu rada sa minimalnom potrošačkom korpom.

“Ide se ka tome, već smo prebacili 80 odsto minimalne potoršačke korpe i nadamo se da ćemo se još više približiti tome”, naveo je Nenezić i dodao da je bitno da se privreda ne uruši i da minimalac ne bude na teret poslodavaca.

Istakao je da se pregovori oko minimalne cene rada nastavljaju na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2. septembra.

“Danas smo došli do nekog približavanja, nijedna strana nije potpuno zadovoljna, ali nijedna strana nije ni nezadovoljna”, zaključio je Nenezić.

Predlog Ministarstva finansija na današnjem sastanja kolegijuma Socilajno-ekonomskog saveta je da minimalna zarada za iduću godinu iznosi 35.012 dinara, rekao je ministar Siniša Mali.

B92, TANJUG

Nije trebalo dugo da Talibani preuzmu kontrolu nad čitavom državom.

Ovo se navodi u publikaciji britanskog izdanja Daili Ekpress -a.

Autorka publikacije Eliss Haem napominje da je talibanima * (terorističkoj organizaciji zabranjenoj u Ruskoj Federaciji), trebalo manje od dve nedelje, da preuzmu kontrolu nad Avganistanom – pita kolumnista britanskih novina.

Talibani su zauzeli ogromnu vatrenu moć, koju su ostavile avganistanske snage bezbednosti, koje finansiraju SAD i koje podržavaju.

Amerika je potrošila milijarde na naoružavanje, obuku i podršku avganistanskim snagama u proteklih 20 godina ali su u roku od dve kratke nedelje, talibani postali krajnji korisnik ove investicije.

U intervjuu za BBC 2018, general Džon Nikolson rekao je da se oružje krijumčari u Avganistan iz susednog Tadžikistana.

Većina novca talibana dolazi od kriminalnih aktivnosti, poput proizvodnje opijuma, dilovanja droga, iznuda i otmica radi otkupnine, prema izveštaju UN iz juna 2021. na osnovu obaveštajnih podataka država članica.

Kolumnista britanskog izdanja napominje da su na kraju fiskalne 2020. godine talibani zaradili 600 miliona dolara od trgovine opijumom.

Hanif Sufizada, finansijski stručnjak sa Univerziteta Nebraska u Omahi, rekao je da je Avganistan činio približno 84 odsto globalne proizvodnje opijuma od 2015. do 2020. godine.

Vađenje rude gvožđa, mermera, bakra, zlata, cinka i drugih metala i retkih zemalja u bogatim avganistanskim planinama donosi talibanima oko 460 miliona dolara, prema podacima NATO -a.

Stručnjaci kažu da će talibani verovatno zaraditi više, ako budu sarađivali sa Kinom u vezi ovih minerala i metala.

Dr. Charles Miller, viši predavač međunarodnih odnosa na Australijskom nacionalnom univerzitetu, predviđa da će se prihod talibana povećati kroz partnerstva.

On je napomenuo da bilo kakvo partnerstvo sa Kinom neće biti trenutno, jer će talibani morati da izgrade sopstvenu infrastrukturu za rudarstvo, kao i da ulože u transport kako bi vratili robu u Kinu.

Borba.Info

“Što se tiče solarnih panela, to je prvi put da smo napravili uslov za tako nešto i u zakonu…”

Tokom avgusta će građani u 67 lokalnih samouprava u Srbiji biti u prilici da potpišu ugovore i od septembra uđu u posao povećanja energetske efikasnosti stanova i kuća u kojima žive.

Kako je najavila ministarka energetike i rudarstva dr Zorana Mihajlović, do kraja godine očekuje se i raspisivanje javnog poziva građanima za subvencije za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije.

“Što se tiče solarnih panela, to je prvi put da smo napravili uslov za tako nešto i u zakonu.

Ono što je važno za solarne panele – smanjili smo sve moguće procedure postavljanja solarnih panela i njihovog vezivanja na mrežu, Javni poziv za subvencije, koji će biti raspisan do kraja godine, omogućiće da građani smanje troškove postavljanja samih solarnih panela, jer koliko god cene bile niže u odnosu na pre par godina, sigurno je da je potrebna pomoć da građani da masovnije krenu u postavljanje solarnih panela na svoje krovove”, objašnjava ministarka Mihajlović.

Podseća i da će biti vrlo jednostavno da domaćinstva priključe svoje panele na mrežu.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, omogućio je, navodi ona, da procedura za građane bude maksimalno jednostavna.

Između ostalog, za postavljanje solarnih panela neće biti potrebno prethodno pribaviti građevinsku dozvolu, a sav višak struje koji preostane od onoga što je potrebno samom domaćinstvu moći se da se plasira na tržište električne energije, preko Elektroprivrede Srbije.

MONDO/Tanjug