“Pretnja kakvu nismo videli od Drugog svetskog rata”

Godine 1944, norveški borci otpora u Kongsbergu digli su u vazduh fabriku koja je proizvodila topove za okupacione nacističke nemačke snage tokom, Drugog svetskog rata.

Više od 80 godina kasnije, opština bi ponovo mogla biti meta sabotaže i sprema se za rat…

Lokalne vlasti su očistile i obnovile skloništa iz doba Hladnog rata, instalirale novi satelitski komunikacioni sistem i sarađuju sa vojskom, na planovima za pomoć u slučaju raspoređivanja zapadnih snaga u slučaju sukoba.

“Lekcija koju smo naučili iz Ukrajine je da je svako uradio svoj deo posla”, rekao je Od Džon Reser, zvaničnik za vanredne situacije u Kongsbergu, navodeći pivare koje su prešle na pravljenje Molotovljevih koktela, lokalne samouprave koje su izgradile škole u ​​skloništima i fabrike oružja koje su povećale proizvodnju.

“Nakon decenija mira, počela je nova era”

Širom nordijskih zemalja, vlade povećavaju izdatke za odbranu, preispituju bezbednosne pretnjei promovišu koncept totalne odbrane. To je pristup, koji mobiliše celo društvo da se brani od vojnih i nevojnih pretnji.

Dok Moskva vodi rat u Ukrajini, zapadni zvaničnici optužuju Rusiju da stoji iza kampanje sabotaže, podmetanja požara i sajber napada, a širom kontinenta raste zabrinutost oko toga da li Evropa može da se osloni na SAD kao partnera.

Norveška vlada je u maju objavila svoju prvu strategiju nacionalne bezbednosti, navodeći da se zemlja suočava sa najozbiljnijom bezbednosnom situacijom, od Drugog svetskog rata.

“Nakon decenija mira”, upozorava se, “za Norvešku i Evropu je počela nova era”.

“Ono što se sada dešava u Ukrajini mora biti poziv na buđenje za sve nas i moramo ojačati našu odbranu kako bismo sprečili da se nešto slično dogodi i nama”, rekao je norveški premijer Jonas Gar Stere za Asošijejted pres.

Totalna odbrana

Norveška planira da obnovi skloništa u novim zgradama, praksu koju je prekinula 1998. Švedska je imenovala ministra za civilnu odbranu 2022. godine, a građani starosti od 16 do 70 godina su obavezni da pomažu u krizama.

Finska prednjači sa civilnim skloništimakoja mogu da prime 86% stanovništva – jedno u Helsinkiju može da primi 6.000 ljudi i otporno je na nuklearne napade.

Norveška i druge nordijske zemlje preporučuju

sedmodnevnu zalihu hrane i vode. U Kongsbergu, većina ispitanika ima barem neke zalihe, mada malo njih može da traje nedelju dana. “Radije bih bila spremna nego nespremna”, rekla je Katina Bake iz lokalne prodavnice.

Zajednica sa vojskom

Iako ne postoji neposredna pretnja, Kongsberg bi bio važan u slučaju sukoba. Grad je sedište Kongsberg grupe, proizvođača oružja koje se koristi u Ukrajini, a lokalne vlasti već sarađuju sa vojskom u pripremama za mogući dolazak saveznika.

Istovremeno, oni se pripremaju i za verovatnije pretnjepoput pandemija i nestanka struje. Nakon poplave 2007. godine i simulacije nestanka struje 2016. godine, grad je sproveo procenu rizika, nabavio generatore i satelitske veze, a zdravstveni sistem redovno štampa ključne podatke.

Bilo je i problema – prvi satelitski telefoni su radili samo na lokalnom groblju. Zbog neizvesnosti nakon izbora Donalda Trampa, grad je izabrao norveškog operatera radi veće kontrole u ​​kriznim situacijama.

Nordijski model se oslanja na lokalne samouprave koje samostalno donose odluke i sarađuju sa građanima i preduzećima. Vojska nije zadužena za isporuku vode – to je posao zajednice, ističe Marta Ternbul iz Centra za suzbijanje hibridnih pretnji.

Sabotaža na radaru

Pretnje iz Moskve mogle bi dosegnuti dublje u Evropu, upozorava britanski stručnjak Metju Redhed. Norveški ministar odbrane Sandvik kaže da su sabotaže i vandalizam u porastu, a meta je infrastruktura.

U Kongsberg grupi zabeleženi su pokušaji uništavanja opreme, dronova iznad zabranjenih zona i probijanja perimetra. “Sabotaža je pretnjakakvu nismo videli od Drugog svetskog rata”, kaže glavni službenik bezbednosti Even Tvedt. Iako nije uvek jasno ko stoji iza incidenata, broj slučajeva je zabrinjavajući.

Riđohed zaključuje da Rusija deluje na “predratnom” nivou, dok ostatak Evrope možda još nije svestan ozbiljnosti pretnje: “Možda će biti potreban ozbiljan strah da bi se ljudi uplašili.”

B92