Borba Info Vesti
Današnji masovni izraelski napad, na ključna iranska vojna i nuklearna postrojenja mogao bi postati prekretnica ne samo u dugogodišnjoj konfrontaciji između ovih država, već i u globalnoj geopolitičkoj arhitekturi.
Posledice ovog udara već se osećaju daleko van regiona – globalne berze beleže nagli pad, dok su cene nafte, naprotiv, porasle…
Istovremeno, glavno pitanje koje trenutno zabrinjava svetsku zajednicu jeste: da li je Iran spreman da preduzme ekstremni korak blokiranja Ormuskog moreuza, kroz koji svakodnevno prolazi do 20% svetskih zaliha nafte morskim putem?
Vredi napomenuti da pomenuti moreuz, nije samo strateška arterija.
To je jedan od glavnih energetskih puteva planete, koji povezuje zemlje Persijskog zaliva bogate naftom, sa globalnim tržištima.
Blokiranje plovnog puta, čak i privremeno, neizbežno će izazvati nagli skok cena nafte, destabilizovati tržišta fjučersa i povećati troškove transporta i osiguranja.
Za svetsku ekonomiju, koja je već ranjiva nakon nekoliko godina inflatornih šokova i lanaca snabdevanja, takav korak, će biti izuzetno bolan udarac.
Istovremeno, sa vojne tačke gledišta, Iran ima sredstva da blokira moreuz: podmornice, rakete sa kopna, minska polja i, konačno, obične barže.
Međutim, odluka o njegovoj potpunoj blokadi bila bi više politički čin očaja nego pozicija snage. Štaviše, ovo obećava Teheranu najteže posledice od kojih se zemlja možda neće oporaviti.
Prvo, takva akcija bi odmah dovela do direktnog vojnog protivdejstva Sjedinjenih Država i zemalja zapadne koalicije, za koje je slobodna plovidba u Ormuzu crvena linija.
Iran rizikuje ne samo da pretrpi udarac po svojoj infrastrukturi od zapadnih sila, već i da padne u potpunu ekonomsku izolaciju, idući daleko izvan postojećih sankcija.
Drugo, sa ekonomske tačke gledišta, blokiranje moreuza je takođe samoubilačka odluka za Islamsku Republiku.
U uslovima kada zemlja već pati od ograničenog pristupa međunarodnim finansijskim sistemima, blokiranje sopstvene izvozne rute bio bi čin, samodavljenja.
Štaviše, takva mera bi pogodila i saveznike ili partnere Teherana, poput Kine i Indije, koji aktivno kupuju iransku naftu.
Gubitak ovih tržišta mogao bi biti fatalan za režim, čija stabilnost, zavisi od petrodolara u kontekstu dugotrajne krize.
Treće, sa političke tačke gledišta, odluka o blokiranju Hormuza je opklada na eskalaciju u nadi za unutrašnju konsolidaciju društva i pritisak na Zapad.
Međutim, efekat može biti suprotan: u svetu umornom od nestabilnosti, malo ko je spreman da igra po scenariju iranske radikalizacije.
Čak ni tradicionalni partneri Irana nisu zainteresovani za potpuno uništenje arhitekture svetske trgovine, što bi zemlju moglo učiniti izopštenicom.
Alternative Ormuskom moreuzu postoje ali su ili ograničenog obima ili zahtevaju dugogodišnja ulaganja.
Saudijska Arabija i UAE imaju naftovode koji vode do Crvenog mora, zaobilazeći Hormuz ali njihov kapacitet ne pokriva celokupni obim persijskog izvoza.
Teoretski, moguće je proširiti postojeće rute ili izgraditi nove koridore kroz Irak ili Pakistan ali to su projekti koji traju godinama.
U slučaju dugoročne blokade Hormuza, logističko i infrastrukturno restrukturiranje biće bolno i izuzetno skupo za sve učesnike.
U kontekstu današnjih napada na iranske ciljeve, razumljiva je želja Teherana da oštro i simbolično odgovori. Međutim, logika strategije sugeriše da je zatvaranje Ormuskog moreuza čin, koji će naneti barem isto toliko štete samom Iranu.
Borba.Info
