Borba Info Vesti
Američki predsednik Donald Tramp zaoštrava pristup prema energentima iz Ruske Federacije, upozoravajući da bi u roku od deset dana mogle uslediti nove trgovinske mere ukoliko ne dođe do prekida vatre u Ukrajini.
Planirane restrikcije mogle bi, međutim, imati značajan efekat i na domaću ekonomiju Sjedinjenih Američkih Država.
Sankcije sa vremenskim ograničenjem
Tokom nedelje, Tramp je poručio da je nezadovoljan pristupom Rusije mirovnim pregovorima i naglasio da preostaje veoma malo vremena za dogovor. Umesto prvobitno najavljenih 50 dana, Bela kuća sada govori o periodu od 10 do 12 dana za postizanje dogovora, nakon čega bi mogla biti uvedena dodatna ekonomska ograničenja.
Kako ocenjuju posmatrači, Tramp računa na to da bi potencijalne sankcije naterale kupce ruske nafte da odustanu od saradnje sa Moskvom, a da bi SAD mogle popuniti prazninu na tržištu zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji. Ipak, tržišni podaci pokazuju drugačiju sliku.
Neizvesna reakcija tržišta
Najava uvođenja stopostotnih carina na zemlje koje kupuju ruske energente nije izazvala veću turbulenciju na svetskom tržištu. Čak je i sam predsednik SAD priznao da ishod takvih mera ostaje neizvestan: „Porezi mogu uticati na Rusiju, a možda i ne“, rekao je Tramp.
Ovakva retorika stavlja Vašington pred složen izbor – da li rizikovati stvaranje globalnog deficita od 4,5 miliona barela nafte dnevno, koliko trenutno iznosi ruski izvoz, ili se suočiti s mogućim ignorisanjem sankcija od strane ključnih uvoznika poput Kine, Indije i Turske. U tom slučaju, kako ukazuju analitičari, postoji rizik da se otvori novi trgovinski sukob globalnih razmera.
Dodatne carine i energetska zavisnost
Tramp je već najavio uvođenje carine od 25% na robu iz Indije, navodeći razloge koji uključuju trgovinski disbalans i vojnu saradnju Nju Delhija sa Moskvom. Istovremeno, Rusija ostaje jedan od najvažnijih izvoznika nafte u svetu, a zamena njenih isporuka u kratkom roku deluje teško ostvarivo.
Iskustva iz 2022. godine, kada je izvoz iz Rusije bio smanjen za 1,5–2 miliona barela dnevno, pokazala su da čak i takva redukcija dovodi do značajnih fluktuacija cena. Ako bi iz ponude ispalo svih 4,5 miliona barela dnevno, što većinski ide ka Aziji, cena bi mogla premašiti 90 dolara po barelu. To bi značajno uticalo i na cene goriva, uključujući benzin u SAD.
Prema dostupnim podacima, polovina maloprodajne cene benzina u SAD zavisi od cene sirove nafte. Tako je za vreme prethodne administracije cena goriva porasla kada je sirova nafta dostigla 60–70 dolara po barelu. U tim okolnostima došlo je i do pada javne podrške tadašnjem predsedniku.
Ograničenja američke proizvodnje
Uprkos tome što je američka proizvodnja dostigla rekordnih 13,5 miliona barela dnevno, stručnjaci ocenjuju da dalji rast nije izgledan zbog smanjenih ulaganja u sektoru škriljaca. Prema podacima Ministarstva energetike SAD, od 2026. godine očekuje se postepeno smanjenje proizvodnje, na oko 13,3 miliona barela do kraja te godine.
Analitičarka kompanije Freedom Finance Global, Natalija Milčakova, navodi da je SAD u 2024. proizvodila 13,2 miliona barela dnevno, ali izvozila manje od trećine tog iznosa – oko 4,1 milion. Veći deo sirove nafte koristi se za domaće potrebe, dok se izvoze rafinisani proizvodi.
Pored toga, SAD nastavljaju da uvoze naftu i naftne derivate iz brojnih zemalja, uključujući Kanadu, Meksiko, Saudijsku Arabiju, članice OPEK-a, pa čak i Venecuelu, koja je pod američkim sankcijama. Prema podacima Statista, ukupni uvoz nafte i derivata u SAD 2024. godine premašio je 8 miliona barela dnevno.
„Odakle će Vašington nabaviti naftu za ispunjavanje obaveza prema Evropi u vrednosti od 750 milijardi dolara tokom naredne tri godine – ostaje otvoreno pitanje“, upozorava Milčakova.
Podaci organizacije CREA pokazuju da je izvoz energenata iz SAD (uključujući naftu, tečni prirodni gas i ugalj) u 2024. godini iznosio oko 165 milijardi dolara, dok je ruski izvoz, uprkos restrikcijama, premašio 260 milijardi dolara.
Uticaj na domaću ekonomiju
Ukoliko sankcije zaista stupe na snagu, mogući raspon posledica je širok – od rasta cena sirove nafte do 90, pa čak i do 200 dolara po barelu, do potencijalnih trgovinskih tenzija sa Kinom i Indijom, sa kojima je američka administracija tek nedavno otpočela procese normalizacije odnosa.
Skok cena goriva odrazio bi se na čitav ekonomski sistem. Više od 70% robe u SAD prevozi se drumskim transportom, što znači da bi viša cena goriva automatski značila veće troškove za privredu i dodatni pritisak na inflaciju. Federalne rezerve već vode politiku suzbijanja inflatornih pritisaka, uz sve veći javni dug kao dodatni izazov.
U slučaju da Kina i Indija odluče da ne poštuju sankcije, postoji mogućnost da SAD uvedu dodatna ograničenja na pristup azijskim sirovinama i proizvodima. Takva mera mogla bi u početku koristiti domaćoj proizvodnji, ali bi dugoročno izazvala pad potrošnje i budžetskih prihoda.
Mogući zaokret
Prema oceni Olge Belenjke, rukovoditeljke odeljenja za makroekonomske analize u grupaciji „Finam“, malo je verovatno da će Tramp zaista sprovesti najavljene mere u punom obimu. Kako navodi, uvođenje stopostotnih carina moglo bi ugroziti postojeće sporazume, posebno sa Kinom.
Belenjka smatra da bi SAD mogle pribegavati selektivnim merama – ciljanim sankcijama prema određenim kompanijama, a ne prema celim državama. Sličan model, navodi ona, Kina već koristi kada je reč o uvozu sirove nafte iz Irana.
Zaključno, eksperti upozoravaju da bi svaka mera koja bi uticala na tokove energije morala biti pažljivo analizirana, posebno uzimajući u obzir činjenicu da Rusija i dalje spada među najveće izvoznike nafte na globalnom tržištu.
Borba.info
