Jeziv ritual star 5.000 godina u Adamimeu: Odsečena ruka otkriva poreklo egipatske religije

Među bezbrojnim grobovima Adaime, jedne od najstarijih i najproučavanijih nekropola u Egiptu (sahranjivali su od 3300. do 2700. godine pre nove ere) jedan od grobova je izazvao užas i divljenje među naučnicima istovremeno.

U njemu su pronađeni ostaci tinejdžerke…

Ali sahrana nije bila obična. Nimalo.

Tajna odsečene ruke

Nakon smrti, devojčicina desna ruka… je namerno odsečena. Najverovatnije su kosti udova u donjem delu ramena i podlaktice odsečene snažnim udarcem sekire. Zatim, pretpostavljaju istraživači, mišići su pažljivo isečeni oštrim kremenim sečivom, alatom koji je bio uobičajen u to doba.

Ali najšokantniji detalj nove studije nije sama amputacija ruke, već ono što je usledilo.

Ko god je pripremio pokojnicu za zagrobni život, pokazao je neverovatnu brigu prema njoj. Sveštenici su pažljivo rasporedili odsečenu podlakticu i šaku tako da je sa strane desna ruka izgledala cela i imala isti položaj kao i leva. A leva je, zauzvrat, bila oštro savijena pod uglom većim od pravog ugla i veoma čvrsto pritisnuta uz telo. Vandalizam? O ne, ovo je očigledno bio dobro osmišljen ritual!

I još jedna misterija je položaj tela. Arheolozi su primetili da je bilo orijentisano strogo u pravcu zalaska sunca na dan zimskog solsticija.

Poznato je da je za Egipćane, kao i za mnoge drevne narode, ovaj astronomski događaj bio jedan od ključnih u kalendaru i označio je prelazak godine u proleće.

Štaviše, njen kovčeg je bio okrenut, ka izlazećem Sirijusu (Sotisu) najsjajnijoj zvezdi na noćnom nebu Egipta. Ova zvezda nije bila samo svetilo. Njegov helijakalni izlazak (prva pojava pre izlaska sunca nakon perioda nevidljivosti) poklopio se sa početkom poplave Nila, životne arterije Egipta.

Tako precizna veza nije napravljena bez razloga. Ona ukazuje na to da su čak i u tako drevnim vremenima Egipćani imali duboko razumevanje nebeskih ciklusa i videli njihovu vezu sa životom, smrću i ponovnim rođenjem.

Veštačka inteligencija otključava zaboravljeno znanje

Da bi razumeli razmere fenomena, tim je koristio veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Istraživači su analizirali lokacije i orijentacije više od 900 grobnica širom prostranog lokaliteta Adaima.

Ono što su otkrili jeste da grobnice nisu bile slučajan, haotičan mozaik, već su pokazivale jasnu mapu dugoročnih kulturnih promena u običajima sahranjivanja običnih seljana u preddinastičkom periodu.

Postalo je jasno da rituali poput onog pronađenog sa devojčicom nisu bili izolovani slučajevi. U blizini je pronađena još jedna žena, sahranjena sa neobično bogatim ukrasom: nakitom i glinenim posuđem. Njen kovčeg je takođe postavljen preciznim proračunom, tako da su zraci zimskog sunca padali na njega.

Treći grob je sadržao ženu sa jasnim znacima visokog statusa: ceremonijalni štap i perika napravljena od biljnih vlakana. Njeno telo je bilo okrenuto ka tački letnjeg zalaska sunca.

Duboka analiza pomoću veštačke inteligencije otkrila je nešto neverovatno. Ispostavilo se da su kasniji sahranjivači često namerno postavljani pored ranijih grobova, koji su već bili orijentisani ka stranama sveta. Iz ovoga možemo zaključiti da su najstariji sahranjivači vremenom stekli poseban sveti status. Verovatno su postali porodične ili rodovske grobnice, mesta sećanja i obožavanja.

Arheolozi kažu da su na groblju otkrili značajan broj visokorangiranih grobova.

Sadržali su elegantne kovčege, pa čak i modele čamaca od slonovače, što je verovatno dodatno isticalo visok društveni status ili poseban duhovni značaj.

Primećeno je da su rituali tokom vekova postajali složeniji. Na primer, jedna dečja kost je pronađena kako leži na grudima odrasle osobe. Druga žena je sahranjena držeći fragment narukvice u ruci. Arheološki nalazi omogućavaju naučnicima da tvrde da su takvi rituali odražavali duboko ukorenjena verska verovanja drevnih Egipćana. Artefakti su simbolizovali vezu sa precima i ideje o zagrobnom životu. Istovremeno, ovaj kult se razvio mnogo pre perioda kada su Egiptom počeli da vladaju faraoni.

Suze Izide, Sirijusa i rođenje glavnog mita

Šta je značio jezivi ritual sa odsecanjem ruke devojčice i tako preciznom orijentacijom, ka Sirijusu? Stručnjaci veruju da je ovo jedan od najranijih oblika verovanja u Ozirisa i Izidu.

Dozvolite mi da vas podsetim na ključne događaje mita. Ozirisa, dobrog kralja, podmuklo je ubio i raskomadao njegov ljubomorni brat Set. Njegova verna žena i sestra, boginja Izida, pronašla je rasute delove Ozirisovog tela i koristeći magiju, privremeno ga vratila u život. Tako je začet Horus, koji se kasnije osvetio Setu zbog ubijenog oca.

Jedna od glavnih tačaka ove legende je da je Izida sakupila Ozirisovo telo ispod izlazećeg Sirijusa. Stoga je upravo ova zvezda (na egipatskom, Sepdet) postala nebesko otelotvorenje Izide.

Priča o Ozirisu simbolizovala je večno ponovno rođenje, pobedu života nad smrću i bila je neraskidivo povezana sa prirodnim ciklusima Egipta – posebno sa godišnjim poplavama Nila.

Godišnje poplave Nila uzrokovane suzama koje je Izida prolila nakon što je njen brat Set ubio njenog muža Ozirisa — citat iz drevnog egipatskog astronomskog papirusa.

Sada pogledajmo nalaz u Adamimi. Arheolozi veruju da ud, uredno savijen i imitirajući integritet, podseća na sklop, raskomadanog tela Ozirisa.

Zauzvrat, orijentacija kovčega prema uzlaznom Sirijusu je direktna referenca na mesto gde se mit odvija, kada se dogodio uzlazak Sirijusa-Izide.

Orijentacija tela prema zalasku sunca za vreme zimskog solsticija najverovatnije simbolizuje smrt, kojoj će nužno slediti ponovno rođenje.

Sunce „umire“ u najkraćem danu, da bi se potom, ponovo „rodilo“.

Dakle, svi elementi rituala sahrane repliciraju ključne elemente mita o smrti i ponovnom rođenju. Ispostavlja se da su obredi sa odsecanjem udova i preciznom astronomskom orijentacijom, praktikovani u ruralnim zajednicama Adaime, hiljadama godina pre faraona, bili tlo iz kojeg je izrasla veličanstvena mitologija Egipta.

To jest, složene religiozne ideje o smrti, ponovnom rođenju i kosmičkom poretku koji personifikuju bogovi poput Ozirisa i Izide nastale su ne u palatama hramova prvih kraljeva, već u srcima i ritualima jednostavnih poljoprivrednika koji su živeli duž Nila stotinama godina pre ujedinjenja Egipta.

Borba.Info