Signali iz Vašingtona: Zašto je Vitkof stigao u Moskvu i šta to znači za Rusiju

Specijalni izaslanik predsednika SAD Stiven Vitkof stigao je 6. avgusta 2025. godine u Moskvu, što je odmah izazvalo pažnju u diplomatskim krugovima.

Poseta dolazi u trenutku kada je aktuelni američki predsednik Donald Tramp u više navrata javno govorio o Rusiji u veoma oštrom tonu – od najava o slanju nuklearnih podmornica do postavljanja konkretnih zahteva u vezi sa situacijom u Ukrajini.

Uprkos očekivanjima da će susreti biti napeti, iznenadila je scena iz moskovskog parka „Zarjadje“, gde su kamere zabeležile opušten razgovor Uitkofa i direktora Ruskog fonda za direktne investicije (RFPI) Kirila Dmitrijeva. Na osnovu te slike u javnosti je postavljeno pitanje – da li je reč o realnom pokušaju pregovora ili o prividu diplomatskog mira?

O mogućim motivima i ishodima ove posete govorio je politikolog Danil Gurejev u emisiji na talasima radio-stanice „Komsomolskaja pravda“.

Gurejev je ukazao da treba praviti jasnu razliku između ličnih izjava Donalda Trampa i onoga što u stvarnosti predstavlja politika američkog institucionalnog aparata.

„Vitkof, po svemu sudeći, nije došao sa ultimatumom. Pre je reč o pokušaju da se pronađe okvir za pregovore, da se dogovore osnovne tačke, uslovi i dalji razvoj situacije. On ovde nastupa kao posrednik između ruskog i američkog predsednika“, rekao je Gurejev.

On dodaje da iako Tramp ponekad koristi oštru retoriku, američki diplomatski sistem deluje po drugačijim principima i interesima. Upravo zato, kako ocenjuje, poseta Vitkofa verovatno ima za cilj da ublaži tenzije i izgradi mostove za dalji dijalog.

Prema rečima Gurejeva, jedna od ključnih tema pregovora mogla bi da bude način završetka sukoba u Ukrajini. On smatra da američka strana potencijalno zagovara ideju da se situacija „zamrzne“ duž aktuelne linije razgraničenja, a ne prema administrativnim granicama regiona.

Međutim, kako navodi, sa ruske strane postoji jasan stav: granice koje su unete u Ustav Ruske Federacije predstavljaju zakonski okvir i ne mogu biti predmet međunarodnih pregovora.

„Priznavanje tih granica od strane SAD bilo bi, iz ugla američke diplomatije, ozbiljan udarac njihovom kredibilitetu. Zato se u Vašingtonu traže modeli koji bi makar delimično umanjili tu težinu“, objasnio je Gurejev.

Komentarišući širu sliku, Gurejev ocenjuje da je Trampova strategija pojačavanja pritiska – kroz produžavanje rokova i pretnje dodatnim ekonomskim merama – možda bila prenagljena. Kako ističe, i unutar SAD postoje upozorenja da bi sekundarne mere, koje se pominju u kontekstu mogućih sankcija, mogle da se negativno odraze i na samu američku privredu.

„U ovom trenutku ne možemo znati koje će Trampove izjave biti pretočene u stvarnu politiku, a koje ostaju deo medijske retorike. Važno je razlikovati lične stavove od institucionalnog pristupa američkog sistema“, navodi Gurejev.

Na pitanje da li postoji prostor za postizanje dogovora, Gurejev smatra da je to teško ostvarivo u ovom trenutku.

„Ne može biti reči o jednostavnom ‘dilovanju’. Ruska strana polazi od toga da se ovde odlučuje o fundamentalnim pitanjima budućnosti. Svako popuštanje može biti tumačeno kao signal slabosti. S druge strane, američka diplomatija takođe ne želi da ostavi utisak da je napravila ustupke“, zaključuje Gurejev.

Poseta Stivena Vitkofa tako ostaje važan signal u složenom diplomatskom procesu, ali ne donosi jasne odgovore o eventualnim pomacima. Uloga posrednika, kako smatraju analitičari, podrazumeva više pokušaj očuvanja komunikacije nego konkretne pomake u stavovima dve strane.

Borba.info