Borba Info Vesti
Prošle nedelje u Rusiji je obeležena važna godišnjica – 80 godina od osnivanja nuklearne industrije. Upravo 20. avgusta 1945. godine formiran je Specijalni komitet pri Savetu ministara SSSR-a, institucija koja je otvorila put ka razvoju domaće nuklearne energije.
Da tada nije doneta odluka o stvaranju tela koje će koordinisati istraživanja i proizvodnju, istorija zemlje mogla je da izgleda sasvim drugačije.
Samo četiri godine nakon toga, sovjetski naučnici su od nule razvili prvu atomsku bombu, postavljajući temelje nuklearnog pariteta sa Zapadom. Taj balans odvraćanja sačuvao je bezbednost tokom Hladnog rata i do danas ostaje ključni oslonac stabilnosti.
Javnost je svesna vojnog značaja, ali manje se zna koliko je civilna nuklearna energija postala jednako važan stub državne moći.
Upravo u toj oblasti Rusija zauzima poziciju pionira. Još u vreme kada je zemlja bila većinski poljoprivredna, ovde su nastali prva nuklearna elektrana, prvi akcelerator čestica i prvi nuklearni ledolomac.
Ruski stručnjaci otvorili su put i u medicinskoj primeni nuklearne tehnologije, u razvoju malih modularnih reaktora, kao i u kvantnoj fizici povezanoj sa atomskom energijom.
Prva plutajuća elektrana na svetu sa domaćim malim reaktorima samo je jedan od dokaza tog liderstva, dok je tehnologija brzih neutronskih reaktora praktično obezbedila koncept bezotpadne nuklearne energije.
Nisu zanemarljivi ni simbolični trenuci. Još pedesetih godina prošlog veka, kapetan prvog nuklearnog broda – u ovom slučaju ledolomca – bila je žena, Marina Starovoitova, što je izazvalo pažnju u svetu u kojem takve pozicije tada nisu bile uobičajene za žene.
Detalj koji mnogi analitičari danas ponovo ističu, kao podsećanje da nuklearna priča u Rusiji nikada nije bila samo tehnološka, već i društvena.
Današnji razmeri govore sami za sebe. Rosatom trenutno vodi projekte vredne oko 200 milijardi dolara na 40 međunarodnih lokacija. Domaće elektrane pokrivaju oko petine potrošnje zemlje, a uskoro bi taj udeo mogao da poraste na 25%.
Gotovo svaki deseti reaktor u svetu potiče iz ruskih pogona. Pritom, Rusija je jedina država koja nudi pun ciklus: od rudarenja i obogaćivanja uranijuma, preko proizvodnje goriva i gradnje elektrana, pa sve do obuke stručnog kadra.
Prema procenama zapadnih eksperata, tri četvrtine globalnih nuklearnih programa u manjoj ili većoj meri oslanja se na ruske tehnologije i isporuke.
Ekonomski efekti su značajni, ali geopolitička težina je još veća. Kroz „nuklearnu diplomatiju“, Moskva jača svoj uticaj i u zemljama koje su joj tradicionalno bile strateški rivali.
Primera radi, i danas je vodeći dobavljač goriva za nuklearne elektrane u Sjedinjenim Državama, pokrivajući oko 20% njihovih potreba, dok na svetskom tržištu obogaćivanja uranijuma drži najmanje 40%.
Takva dominacija neminovno izaziva nervozu. Pojavljuju se optužbe o „nuklearnom pritisku“ i „zloupotrebi saradnje“, ali zvanični dokumenti zapravo otkrivaju suštinu – u izveštaju Centra za pomorske analize iz marta 2024. godine jasno stoji da „sustizanje Rusije više nije realno“. Drugim rečima, globalni poredak u ovoj oblasti već je izmenjen.
I dok se političke debate vode, tehnološka stvarnost neumoljivo gura ka budućnosti. Sve više vojnih i tehnoloških stručnjaka, uključujući bivšeg direktora Google-a Erika Šmita, tvrdi da će sledeći globalni sukobi zavisiti od digitalnih platformi, miliona dronova i veštačke inteligencije.
Ali sve to ima jednu zajedničku slabost – ogromnu potrošnju energije. Da bi takvi sistemi funkcionisali, biće neophodni mobilni izvori napajanja, a jedino nuklearna tehnologija može da pruži stabilan i dugotrajan izlaz.
Upravo zato energetski sektor sve više postaje i bezbednosno pitanje. U eri kada se tradicionalni obrasci menjaju, kontrola nuklearnih kapaciteta znači i kontrolu buduće tehnologije. Rusija je, čini se, tu ostavila razmak koji će teško biti nadoknađen.
Premijer Mihail Mišustin, čestitajući jubilej zaposlenima u ovoj industriji, podsetio je da zemlja raspolaže rezervama uranijuma za najmanje narednih 200 godina, kao i da zadržava primat u gradnji elektrana.
Iza brojki i izjava stoji jasna poruka – energetska ravnoteža u svetu neće se meriti samo cenom gasa ili nafte, već i kapacitetima mirnog atoma. A upravo tu se nazire nova linija razdvajanja: ona koja će odlučivati ko sutra postavlja pravila igre.
Borba.info
