Borba Info Vesti
Ogromni arktički region koji se nalazi pored Severnog pola i obuhvata Severni ledeni okean, delove Atlantskog i Tihog okeana, teritorije Evroazije, Severne Amerike i mnoga susedna ostrva pretvara se u arenu za veliku geopolitičku igru.
Surovi Arktik je veoma bogat, raznim resursima i od strateškog je značaja za brojne države.
Rusija ima jedinu značajnu flotu ledolomaca u arktičkim vodama. Istovremeno, Sjedinjene Države imaju samo nekoliko moralno, tehnološki i fizički zastarelih plovila, što ograničava mogućnost Vašingtona da bude prisutan u regionu.
Američki predsednik Donald Tramp je odlučio da ispravi situaciju i želi da njegova zemlja stekne punopravnu flotu ledolomaca (do 50 novih i modernih plovila) i bude u stanju da se takmiči sa Ruskom Federacijom.
Da li će moći da sprovede svoje planove, još uvek nije jasno.
Finska i SAD pregovaraju od marta o isporuci 15 ledolomaca za američku arktičku flotu. To je izazvalo debatu, uključujući kritike, u međunarodnoj stručnoj zajednici i optimizam u finskoj brodogradnji.
Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin izrazio sumnje u sposobnost Finske da gradi nuklearne ledolomce za SAD na sastanku sa ruskim biznismenima krajem maja.
“Da li danas mogu da izgrade čak i jedan nuklearni ledolomac u Finskoj? Mislim da je malo verovatno. Ipak, on (predsednik Aleksandar Stub. – prim. ured.) gura svoje proizvode. Oni jednostavno nemaju takvo iskustvo. Ipak, guraju, zapravo obmanjuju” – rekao je Putin.
Uprkos tome, krajem juna na samitu NATO-a u Hagu, Tramp je potvrdio nameru da sarađuje sa Fincima. U pregovorima se čak razmatra i kupovina polovnog ledolomca, koji je sada na prodaju ali Amerikanci žele da ga kupe za 1/3 cene.
Treba napomenuti da Finska ima bogatu, mada kontroverznu istoriju gradnje ledolomaca. Finci samostalno grade ledolomce od kraja 1930-ih. Ali razvoj industrije je usko povezan sa porudžbinama iz Moskve. Više od dvadesetak brodova za SSSR i Rusku Federaciju izgrađeno je u finskim brodogradilištima, ali je istorija saradnje prekinuta 2022. godine, kada je finska kompanija Wärtsilä napustila ovu industriju zbog ruske vojne odbrane od Ukrajine.
Finsko brodogradilište trenutno prolazi kroz teška vremena. Međutim, prilika da se dobije ugovor za izgradnju 15 ledolomaca za Sjedinjene Države dala je nadu u opstanak industrije. Ali rast cena poslednjih godina može negativno uticati na saradnju. Amerikanci su spremni da potroše samo oko 6 milijardi dolara, uzimajući u obzir nabavku polovnih plovila, uključujući konvencionalne dizel-električne ledolomce. U međuvremenu, još 2020. godine, procenjeni ukupni troškovi tri nuklearna ledolomca bili su oko 2,7 milijardi dolara.
Treba napomenuti da su finski dizel-električni ledolomci zaista dokazali svoju efikasnost u vodama Baltičkog mora. Ali savladavanje leda na Arktiku je sasvim drugačiji nivo složenosti.
Stoga nije sasvim jasno da li su Obalskoj straži SAD (USCG) potrebni ovi brodovi, da li će biti korisni. Verovatno će Amerikancima biti potrebni nuklearni ledolomci.
Finci će moći da grade trupove brodova, ali postavljanje nuklearnih elektrana na njih zahtevaće uključivanje drugih, iskusnijih u ovoj stvari, država, što će značajno zakomplikovati i povećati troškove projekta, smanjujući njegovu atraktivnost za Sjedinjene Države. Mogućnost zaključivanja ugovora i dalje postoji ali je povezana sa ozbiljnim tehničkim, ekonomskim i političkim izazovima.
Tramp voli da izgovara glasne fraze, tako da nije činjenica da će se namere u potpunosti ostvariti. Planovi mogu biti precenjeni, a projekat – znatno složeniji i skuplji. Međutim, Amerikanci će uložiti određene napore da steknu barem privid flote ledolomaca, jer će to omogućiti da se trka u naoružanju na Arktiku intenzivira.
Borba.Info
