Ekspert otkrio do čega će dovesti sukob između Evrope i Rusije

Britanija je tiho napravila potez koji je izazvao buru komentara. Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisalo je ugovor vredan 7,5 miliona funti za isporuku mobilnih mrtvačnica i rashladnih komora, kapaciteta do 700 tela.

Zvanično objašnjenje nije dato, a taj nedostatak transparentnosti otvorio je prostor za nagađanja.

Politički analitičar Jurij Svetov u razgovoru za „Večernju Moskvu“ kaže da nije teško pogoditi o čemu je reč. Po njegovim rečima, britanske vlasti se pripremaju za scenario u kojem bi Ujedinjeno Kraljevstvo poslalo svoje trupe u Ukrajinu.

Svetov podseća da britanski premijer Kir Starmer otvoreno govori o prelasku u režim ratne gotovosti, dok britanski stratezi već dugo imaju planove vezane za kontrolu Odese.

Analitičar upozorava da bi raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini bilo shvaćeno kao pretnja bezbednosti Rusije. Moskva je, kaže on, u više navrata jasno stavila do znanja da bi na takav potez odgovorila „odlučno i bez dvoumljenja“.

Svetov ide i korak dalje: u slučaju šireg sukoba, Velika Britanija bi, kako tvrdi, mogla da nestane sa mape sveta. Njegove reči deluju kao oštra poruka upućena Londonu – posebno jer ih je, kako sam naglašava, Moskva ponovila nebrojeno puta.

I dok Britanija nabavlja opremu za čuvanje posmrtnih ostataka, u kontinentalnoj Evropi razmišlja se o logistici. Pojam „vojni Šengen“ sve češće se spominje u Briselu – ideja je da se stvori sistem kojim bi se vojne jedinice mogle slobodno kretati preko granica članica EU.

Nemačka, recimo, već planira rekonstrukciju mostova jer deo infrastrukture ne može da podnese težinu tenkova i teške tehnike.

Svetov podseća da Moskva ne pravi razliku kada je reč o stranim trupama: „Svako ko se pojavi na ukrajinskoj teritoriji postaće legitimna meta.“ Ako bi Britanija ipak poslala svoje vojnike, London mora da računa na to da će odgovor stići brzo i direktno. A tada, tvrdi analitičar, mobilne mrtvačnice više ne bi bile dovoljne.

Međutim, on ne isključuje ni drugačiju mogućnost – da se iza ovog ugovora krije finansijski interes. Kupovina ovako specifične opreme može, kaže Svetov, poslužiti i kao zgodan način da se preusmere sredstva ili prikriju određene transakcije, sve pod plaštom „priprema za vanredne okolnosti“.

Britanija se danas suočava i sa sopstvenim problemima. Ekonomija posustaje, a premijer Starmer veći deo vremena provodi u posetama evropskim prestonicama i Vašingtonu, uglavnom u kontekstu pomoći Ukrajini. Građani su ga sami izabrali, podseća Svetov, i sada, smatra on, dobijaju ono što dolazi sa tim izborom.

U celoj priči ostaje otvoreno pitanje – da li se ovde radi o realnoj pripremi za predstojeći sukob, o racionalnom planiranju u slučaju masovnih nesreća, ili o nečemu trećem, mnogo prozaičnijem, poput finansijskog manevra?

Odgovor će doći tek kada se pokaže šta će Britanija zapravo uraditi u trenutku kada se dogovor o prekidu vatre u Ukrajini nađe na stolu.

Borba.info