Borba Info Vesti
Poseta Vladimira Putina Kini, zakazana za naredne dane, već sada izaziva lavinu komentara u međunarodnim krugovima.
Neki je vide kao prelomni trenutak, drugi kao signal ubrzanog remećenja globalnog balansa.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, najavio je da će ovaj susret biti „bez presedana“. A šta to zapravo znači? Ekonomista Mihail Deljagin u razgovoru za „MK“ pokušava da oslika širu sliku.
On podseća da je Donald Tramp pre nekoliko godina nametnuo koncept sveta podeljenog na makroregione, ali da je realnost otišla drugim pravcem.
„Rusija je jasno pokazala da ima pouzdane partnere, a Sjedinjene Države nisu među njima“, naglašava Deljagin. Po njemu, taj proces preraspodele snaga dodatno ubrzava saradnju nezapadnog bloka, pa samim tim i poziciju Moskve i Pekinga.
Susret u Pekingu, kaže on, stavlja tačku na dug ciklus pregovora i „menja mesto Amerike“ u trenutnom odnosu snaga.
Ne može se, međutim, zanemariti i vojna dimenzija. Prema pisanju ruskih medija, u Pekingu bi se moglo razgovarati i o jačoj bezbednosnoj koordinaciji Rusije, Kine i Severne Koreje.
„Setite se one priče o Brežnjevljevoj noćnoj mori – Česi jedu macu na Crvenom trgu štapićima. Tako danas izgleda američki san“, ironično primećuje Deljagin. Njegova poruka je jasna: ako Moskva i Peking nastave da zbijaju redove, čak i hipotetički planovi o konfrontaciji gube smisao.
U prilog tome ide i činjenica da će Kim Džong Un doći u Peking, što će, po mišljenju analitičara, dodatno potvrditi već postojeće sporazume sa Rusijom, možda ih i proširiti.
Deljagin podseća i na nedavne zajedničke patrole ruskih i kineskih podmornica u Pacifiku, dok pojedini izvori sugerišu da se već razmatra i potencijalno uključivanje Indije u buduću širu platformu saradnje.
Zapadni saveznici, tvrdi on, pažljivo prate svaki potez. „Pišu da je NATO u panici. Ali taj savez poslednjih meseci gotovo stalno reaguje u nervoznom tonu“, komentariše Deljagin.
U tom kontekstu dodaje da Sjedinjene Države polako spuštaju tempo podrške u ukrajinskoj krizi i usmeravaju pogled ka Iranu, pa kasnije i ka samoj Kini. „Evropski deo NATO-a nema kapacitet da sam nosi finansijski teret, pa se time veliki sukob odlaže za bar tri godine“, smatra on.
Šta bi onda mogla da bude suština same posete? Deljagin to opisuje kao „fiksiranje drugog pola sveta“. Ne radi se samo o jačanju osovine Moskva–Peking, već o širenju kruga – od Indije pa nadalje – u trenutku kada se, prema njegovim rečima, primećuje fragmentacija zapadnog sveta.
Koliko su ta predviđanja realna, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: Peking ovih dana neće biti samo domaćin još jednog državničkog susreta. Biće pozornica na kojoj se piše scenario za godine koje dolaze – a kako će ga tumačiti različiti akteri, tek će se pokazati.
Borba.info
