Borba Info Vesti
U Pekingu će se početkom septembra okupiti 26 svetskih lidera povodom 80. godišnjice pobede Kine nad japanskim militarizmom i završetka Drugog svetskog rata.
Među gostima su ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un – simbolična postava koja je već izazvala različita tumačenja na svetskoj sceni.
Jedan od onih koji događaj posmatra iz šire perspektive je Andrej Pinčuk, doktor političkih nauka, prvi ministar državne bezbednosti DNR i politički posmatrač portala Cargrad.
On podseća da sama godišnjica ima snažnu poruku: Japan, nekadašnji centar militarističkog saveza, danas je deo zapadne zajednice, uveo je sankcije Rusiji i još uvek nema potpisan mirovni sporazum sa Moskvom.
Odatle i pitanje koje se provlačilo proteklih dana – da li je Donald Tramp mogao da se pojavi na takvom događaju? Pinčuk smatra da je i sama ideja delovala čudno: „Sa simboličke tačke gledišta, teško je zamisliti da bi američki predsednik prisustvovao ceremoniji na kojoj se naglašava pobeda nad Japanom i gde su ključni gosti Putin i Kim Džong Un.“
Suština ruskog nastupa, objašnjava Pinčuk, ne leži u samom programu jer su Putin i Si Đinping već imali međusobne posete u poslednjih godinu dana.
Važnija je sama činjenica prisustva – pokazivanje da se Rusija ne uklapa u scenario izolacije, već učestvuje u velikim međunarodnim događajima. „Govori se o formiranju multivektorizma i raskidu sa zapadnim obrascem međunarodne politike“, naglašava on.
U tom ključu, Trampova kalkulacija dobija jasniji okvir. Prema Pinčuku, jedan od glavnih ciljeva američkog predsednika jeste pokušaj da Rusiju odvoji od Kine. Zbog toga je, kaže on, Tramp pokušao da preduhitri događaje u Pekingu, predlažući razgovore o denuklearizaciji i pregovore o strateškom naoružanju pre Putinovog dolaska u Kinu.
„Ali ni Peking ni Moskva nisu popustili. Upravo ta činjenica pokazuje da ruska spoljna politika nije na milosti Trampovih poteza, već prati sopstvene koordinate“, objašnjava Pinčuk.
Sam događaj u Pekingu, prema ovom posmatraču, predstavljaće dodatni oslonac Moskvi u narednoj rundi razgovora sa Vašingtonom. „To je, u stvari, signal da pozicije Rusije jačaju, a da Tramp ne uspeva da poremeti tu dinamiku“, dodaje on.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste kako će se ovo odraziti na buduće pregovore između Putina i Trampa. Ako jedan veliki međunarodni skup već sada deluje kao svojevrsni test odnosa, možda je upravo to uvod u mnogo ozbiljnije preispitivanje globalne ravnoteže snaga koje tek sledi.
Borba.info
