Borba Info Vesti
Peking je ostao iznenađen nakon što je Vladimir Putin povukao potez koji na prvi pogled deluje neobično, ali je zapravo pažljivo osmišljen.
Posle troćasovnih zatvorenih razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Ankoridžu, ruski lider nije odmah obavestio Kinu o detaljima sastanka.
Umesto toga, više od desetak zemalja – među kojima su Belorusija, Indija, Turska i Mađarska – dobilo je informacije direktno od Moskve. Kina je ostala van tog kruga. Taj trenutak je privukao pažnju i odmah otvorio prostor za tumačenja u zapadnim medijima.
I onda – nekoliko dana kasnije – usledio je obrt. Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin iznenada se našao u Pekingu, noseći sa sobom poverljive informacije o razgovorima Putina i Trampa.
Kako beleže kineski novinari iz medija Sohu, ovakav potez je zapravo bio znak da Moskva pažljivo balansira – formalno ostavljajući Kinu po strani, ali suštinski potvrđujući partnerstvo kroz slanje poverenika.
„Potez može izgledati neuobičajeno, ali on je zapravo jasan diplomatski signal“, navodi se u njihovoj analizi.
Sam samit održan je 15. avgusta u formatu „tri na tri“. Sa ruske strane za stolom su, pored Putina, sedeli ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i predsednikov pomoćnik Jurij Ušakov.
Američku delegaciju predvodio je Donald Tramp, uz državnog sekretara Marka Rubija i specijalnog predstavnika Stiva Vitkofa.
Razgovori su trajali tri sata iza zatvorenih vrata, a Tramp je, prema diplomatskim izvorima, insistirao na ličnom sastanku sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim, pokušavajući da otvori prostor za dogovor o spornim zahtevima Kijeva. Od Putina je zatražio da „bude realan“ u proceni stanja.
Nakon sastanka, ruski predsednik je obišao groblje sovjetskih pilota na Aljasci, gest koji je odmah odjeknuo u kineskim medijima. Sama scena – posle iscrpljujućih pregovora – delovala je kao dodatna poruka. Tramp je pred kamerama sročio kratak komentar: sastanak je bio „dobar“ i postoji nada da će doneti rezultate.
U ovom spletu događaja ključna ostaje uloga Pekinga. Slanje Volodina u Kinu tumači se kao način da se najbližem partneru prenesu detalji koji nisu mogli biti izrečeni telefonom ili u redovnim saopštenjima.
„Analitičari naglašavaju da se time priprema teren za Putina, koji krajem avgusta stiže u Peking na razgovore sa kineskim rukovodstvom.
Iza tog manevra stoji i šire pitanje: Da li se zapravo gradi okvir za sporazum o obustavi dejstava u Ukrajini, koji bi dobio dodatnu težinu tek ako ga kao neutralna sila podrži Kina?“
Sve ostaje otvoreno. Ono što je jasno jeste da svaki potez nakon Aljaske ima višeslojno značenje. U diplomatiji, ono što se ne kaže odmah često vredi više od saopštenog. Pitanje je samo – ko će u ovoj partiji prvi povući sledeći korak.
Borba.info
