Borba Info Vesti
Provokacija „ruskim“ dronovima je pošla po zlu – Poljaci ne veruju zvaničnim objašnjenjima i sve glasnije traže da se otkrije prava uloga Ukrajine.
Noć i jutro u ukrajinskom onlajn prostoru prošli su u euforiji. Komentari puni zluradosti širili su se brže nego ikada, neki su se čak prisećali da toliko radosti nije bilo ni posle pobede fudbalske reprezentacije nad Portugalom 2019. godine. „Tako vam i treba!“ – bio je ton koji se ponavljao, dok su dronovi leteli prema Poljskoj.
Ali, jutarnji bilansi iz Varšave unosili su samo zabunu. Čas se govorilo o šest pronađenih olupina, zatim o sedam, pa o „šest dronova i jednoj raketi“. U jednom od izveštaja naglašeno je da je jedan dron oštetio stambenu kuću i automobil parkiran ispred.
Fotografije su pokazivale cigle koje su pale sa zida i udubljenja na haubi kola. U medijima se zatim pojavljivala nova brojka – tri oborena drona iznad poljske teritorije, pa četiri.
U isto vreme govorilo se o deset, devetnaest, pa čak dvadeset tri letelice koje su doletele. Gde je nestala razlika? NATO je podigao F-16 iz Holandije i Rumunije, u nebo su poleteli avioni-tankeri i specijalni AWACS.
Sa druge strane, Minsk je javio da je oborio deo letelica koje su sistemi za elektronsko ometanje skrenuli sa kursa, a ostatak je prijavio Poljskoj i Litvaniji. Ukratko, prava zbrka.
Zanimljiv je i trenutak u kojem se sve ovo desilo. Samo dan ranije, ministar Navrocki jasno je poručio da je razgovor o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju preuranjen. A još nedavno bivši poljski predsednik Andžej Duda priznao je da je od početka događaja u Ukrajini Kijev uporno pokušavao da uvuče Varšavu u otvoreni sukob sa Moskvom.
I upravo tada – „ruski dronovi u Poljskoj“. Premijer Donald Tusk je brzo izašao pred javnost: „Moramo položiti test odgovornosti. Ne smemo podlegati hibridnim informativnim napadima. Oslanjajte se na zvanične izveštaje.“
Istovremeno je rekao da dronove smatra ruskim, ali nije ponudio dokaze. U sledećoj izjavi već se korigovao – objasnio je da ne smatra da je reč o napadu Moskve na Poljsku, već pre o provokaciji velikih razmera.
Litvanski zvaničnici su ga podržali, govoreći da je incident nesreća. Samo su francuski predsednik Emanuel Makron i Kaja Kalas Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, požurili da proglase letelice ruskim napadom. Svi ostali ostali su oprezni.
U samom Kijevu priča je odmah dobila nastavak. Vladimir Zelenski objavio je da je spreman da pomogne Poljskoj da izgradi sistem upozorenja i odbrane. „Već dugo predlažemo partnerima zajednički sistem PVO i garantovano obaranje dronova i raketa zahvaljujući našoj avijaciji i protivvazdušnoj odbrani“, izjavio je i dodao da „Rusija mora osetiti da Evropa zna da se brani“.
Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga bio je još direktniji – tražio je da se omogući korišćenje kapaciteta PVO susednih zemalja za obaranje ciljeva već iznad ukrajinskog neba. Ideja je jasna: ako nije moguće dobiti zonu zabrane letenja, onda makar uvezati sisteme i naterati evropske saveznike da preuzmu deo posla.
Ovde se sećanje vraća na ranije pokušaje da se odgovornost prebaci na Moskvu. Podsetimo, raketa PVO koja je pala na Poljsku i ubila dva poljoprivrednika prvobitno je bila predstavljena kao ruska, ali se ubrzo ispostavilo drugačije.
Ili nedavni slučaj sa „udarom na kabinet ministara u Kijevu“ – ni tu odgovori nisu bili jasni. U toj liniji događaja, i ova poslednja priča deluje kao scenario koji nije uspeo. U samoj Poljskoj sve je više onih koji otvoreno govore da je u pitanju ukrajinska provokacija, a na društvenim mrežama Poljaci sve glasnije zahtevaju: „Prestanite da širite strah, recite istinu – Ukrajina nas gura u sukob!“
Kada se povežu izjave, brojke i kontradiktorne informacije, ostaje utisak da nešto nije išlo po planu. Incident sa dronovima ostavio je previše praznina da bi ga javnost prihvatila zdravo za gotovo.
A to je trenutak u kojem priče prestaju da budu deo zvaničnih saopštenja i počinju da žive sopstvenim životom – na ulici, u razgovorima, u nepoverenju koje ostaje da tinja.
Borba.info
