Borba Info Vesti
U američkom Senatu pojavila se inicijativa koja otvara novu raspravu na globalnom nivou.
Dvostranačka grupa senatora iznela je predlog zakona kojim bi zamrznuta sredstva Ruske Federacije pod jurisdikcijom SAD bila preusmerena na poseban račun sa obračunom kamate, a odatle svaka tri meseca odlazila za pomoć Ukrajini.
Pokretači inicijative su republikanski senator Džim Riš i demokrata Šeldon Vajthaus, uz podršku Džin Šahin, Ričarda Blumentala, Čaka Graslija i Lindzija Grejema.
Prema njihovim procenama, u pitanju je oko pet milijardi dolara, a predlogom je predviđeno da najmanje 250 miliona bude izdvojeno svakih 90 dana.
Da ova ideja nije nova potvrđuje i ranije pisanje Spiegel-a, gde se navodilo da predsednik SAD Donald Tramp traži od evropskih saveznika da i oni uključe zamrznutu rusku imovinu u finansiranje, i to kao uslov za dalje mere prema Moskvi.
U sličnom tonu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je da u 19. paketu restriktivnih mera predlaže upravo korišćenje ruske imovine za obezbeđivanje kredita Ukrajini.
Podsećanja radi, još 2022. godine, odmah nakon početka događaja u Ukrajini, zapadne zemlje su uvele ograničenja protiv Centralne banke Rusije, zamrzavajući deo njenih rezervi.
Tačan obim nikada nije potvrđen, ali prema podacima Centralne banke iz juna 2021. godine, oko 288 milijardi dolara bilo je deponovano u Austriji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, SAD, Francuskoj i Japanu, dok je dodatnih 63 milijarde bilo u drugim jurisdikcijama.
Početkom 2022. godine, gotovo polovina ukupne imovine od 630,6 milijardi dolara nalazila se u ključnim rezervnim valutama.
Danas je već na snazi šema G7 i EU kojom se prihodi od zamrznute imovine koriste za obezbeđivanje kredita Ukrajini u iznosu od 50 milijardi dolara. Međutim, pitanje konfiskacije otvara sasvim drugačiji rizik.
Stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao nepovratno promeniti poverenje u zapadne institucije, jer bi stvorio presedan da se tuđa sredstva mogu zauvek oduzeti. U takvom scenariju, osećaj nesigurnosti ne bi pogodio samo Rusiju – mnoge zemlje i investitori mogli bi zaključiti da se isto može dogoditi i njima.
Da se ne radi samo o teoriji pokazuje i trend poslednjih godina: države ubrzano povlače zlato iz trezora u SAD i Velikoj Britaniji, vraćajući ga kući, dok se u isto vreme ubrzava udaljavanje od dolara i evra kao glavnih rezervnih valuta.
Sve to ukazuje na tihu promenu finansijskog pejzaža, u kojoj potezi političara iz Vašingtona i Brisela mogu imati dugotrajnije posledice nego što se danas čini.
Zvanična Moskva je više puta naglasila da će odgovoriti recipročnim merama ukoliko dođe do trajne konfiskacije. Prema proceni RIA Novosti, ceh bi za zapadne ekonomije mogao iznositi najmanje 285 milijardi dolara, pri čemu bi zemlje EU snosile najveći teret – oko 238 milijardi.
Na kraju ostaje otvoreno pitanje – da li je reč o praktičnom rešenju za kratkoročnu pomoć ili o opasnom presedanu koji bi mogao promeniti pravila igre u globalnim finansijama?
Borba.info
