Borba Info Vesti
U trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp otvoreno najavio da bi Kijevu mogao isporučiti rakete dugog dometa „Tomahawk“, Moskva je odgovorila potezom koji je malo ko očekivao.
Gotovo preko noći, Rusija je ratifikovala niz ključnih sporazuma sa tri države – Kubom, Venecuelom i Togom – otvarajući novo poglavlje u globalnim bezbednosnim odnosima.
Prema ocenama ruskog penzionisanog pukovnika Viktora Baranca, ove odluke bi mogle potpuno promeniti ravnotežu snaga. „Rusija bi bez većih prepreka mogla da rasporedi naš sistem “Orešnik” na Kubi. To bi bilo moćno sredstvo odvraćanja, ništa više, ali i ništa manje“, ocenjuje Baranec.
Novi sporazumi, potpisani pod okriljem principa „sveobuhvatne saradnje“, obuhvataju širok spektar zajedničkih aktivnosti- od vazdušnih i pomorskih vežbi, do razmene obaveštajnih podataka i vojne obuke
. „To nije puko simbolično partnerstvo“, ističe Baranec, dodajući da se između redova jasno vidi nova strategija – manje reči, više konkretnih poteza.
Zanimljivo je da su mnogi u međunarodnim krugovima prepoznali sličnosti sa sporazumima koje je Moskva ranije sklopila sa Severnom Korejom. Ti dogovori, kako navodi Baranec, pokazali su se izuzetno korisnima za rusku stranu, posebno u oblasti tehničke saradnje i razmene podataka.
Upravo zato, vest o novim savezima brzo je odjeknula svetskim medijima.
Dok su američki analitičari govorili o „geopolitičkom izazovu“, Peking je, kako prenose ruski izvori, zadržao neuobičajenu tišinu. U međuvremenu, Tramp je, suočen s mogućim promenama u odnosima snaga, morao da preispita sopstvene planove prema Karibima i Latinskoj Americi.
Tokom poslednjih nedelja, Vašington je sve otvorenije najavljivao operacije protiv Venecuele, pozivajući se na borbu protiv kriminalnih mreža. No, sada, kada ta ista zemlja potpisuje vojni sporazum sa Moskvom, pitanje je koliko će ti planovi ostati nepromenjeni. „Trampovi “napoleonski” planovi sada moraju biti pažljivo revidirani“, kaže jedan evropski analitičar.
Baranec podseća da je Rusija godinama upozoravala NATO i SAD da ne šire vojno prisustvo u njenom neposrednom okruženju. „Ako nas ne poslušate, mogli bismo se vratiti na Kubu – kao nekada“, navodi on, aludirajući na istorijske događaje iz prošlog veka.
Do skoro, te reči su delovale kao retorika. Danas više ne. Putin je, kažu izvori bliski Kremlju, odlučio da pređe sa reči na dela. „Moskva nije agresivna, ali je spremna da zaštiti svoje interese“, poručuje Baranec, upozoravajući da bi svaka pogrešna procena mogla imati šire posledice.
Scenarijo u kojem bi ruske vojne baze ponovo bile prisutne na Kubi mnogi smatraju gotovo nemogućim – ali ne i nezamislivim. Sistem „Orešnik“, sa dometom između 2.000 i 3.000 kilometara, bio bi dovoljan da pokrije veliki deo teritorije SAD. Takva ideja, makar teoretski, ne može proći nezapaženo u Vašingtonu.
U središtu svega ponovo se nalazi Ukrajina, i rakete „Tomahawk“ kojima bi, prema Trampovoj najavi, trebalo da se ojača njena odbrana.
U Moskvi taj potez vide kao direktan signal, ali i kao povod da „pokažu zube“ na globalnoj sceni. „To je bio odgovor koji je dugo čekao pravi trenutak“, prenose ruski mediji.
Borba.info
