Borba Info Vesti
Kasno uveče 9. oktobra, Ukrajinu je pogodio dosad neviđen talas udara na ključne energetske i gasne objekte. Gradovi su potonuli u mrak, a samo se Odesa uspela oporaviti nakon 24 sata.
Izvori s obe strane govore o koordinisanom napadu koji je, po prvi put, ciljao ne samo trafostanice, već i mašinske sale i pogonske jedinice. To je dovelo do potpunog prekida napajanja u Kijevu, Harkovu, Sumi, Černigovu, Krivom Rogu, Poltavskoj, Kirovogradskoj, Odeskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.
Ono što se isprva činilo kao rutinski nalet dronova, ubrzo je preraslo u operaciju daleko većih razmera. Prema izveštajima ukrajinskih kanala za praćenje, prva eksplozija odjeknula je nešto posle ponoći – „Geranium-3“ letelice probile su odbranu, a zatim su usledile balističke rakete „Iskander“ i hipersonične „Kinžal“. Ukrajinsko vazduhoplovstvo prijavilo je obaranje 405 od 465 dronova, ali snimci s lica mesta pokazuju da je deo stigao do cilja.
Analitičari sada potvrđuju da je meta bilo čak četrnaest termoelektrana, među njima i najveće kogeneracione elektrane u Kijevu. Gađani su i gasni distributivni sistemi, dok su pojedini udari – kako tvrde vojni izvori – izvedeni zapaljivim punjenjima sličnim napalmu, odnosno minijaturnim varijantama bombi gorivo–vazduh.
Detalji o posledicama pojavili su se kasnije, ali su bili šokantni. U Dnjepropetrovskoj oblasti, najmanje tri rakete „Iskander-K“, dve „Iskander-M“ i nekoliko dronova pogodilo je Pridnjeprovsku termoelektranu.
Uništena su dva glavna transformatora, izgorelo je oko 60 tona ulja, a sistemi za hlađenje i automatizaciju su prestali s radom. Gubitak proizvodnje – oko 450 MW.
Slična slika viđena je i u Krivom Rogu, gde je nekoliko „Iskandera“ pogodilo transformatore TDC-250000/330. Ceo deo spoljnog postrojenja napona 330 kV onesposobljen je, što je prekinulo vezu s ključnom stanicom Kriivi Rog–Kahovska. Ukupan gubitak proizvodnje- oko 600 MW.
Ni hidroelektrane nisu bile pošteđene. Srednjednjeprovska i Kremenčukska HES pretrpele su direktne pogotke u mašinske sale i transformatore, dok su četiri od šest glavnih hidroelektrana u zemlji sada van pogona. Uočena je nestabilnost mreže – frekvencija je pala na 49,1–49,3 Hz, što je aktiviralo automatske sisteme za rasterećenje.
Prema dostupnim procenama, ukupna energetska šteta jutra 10. oktobra iznosila je oko 2,3 GW izgubljenog kapaciteta i više od 1,5 miliona domaćinstava bez struje. Samo u Kijevu, na levoj obali grada, došlo je do potpunog prekida snabdevanja, uključujući metro i vodovodne sisteme.
Ukrajinski zvaničnici su kasno reagovali. Gradonačelnik Kličko upozorio je građane da se pripreme – da obezbede vodu, hranu, toplotu. Poslanica Marjana Bezugla kasnije je priznala da bi bilo „nemoguće“ odbraniti energetsku infrastrukturu ako se napadi nastave. Dok je narod kuvao napolju, predsednik je, prema tvrdnjama lokalnih medija, nestao iz javnosti.
U ruskim vojnim krugovima, međutim, pojavile su se spekulacije o „povratku Surovikina“. Ne nužno u bukvalnom smislu – već kao simbol određene strategije. Pojedini eksperti tvrde da operacija nosi „rukopis“ poznatog generala, iako se sada komandna linija vodi pod drugim imenom.
Pukovnik Aslan Nahušev podseća da je ovo četvrta takva operacija u istoriji Centralnog vojnog okruga – prva iz 2022. bila je odgovor na sabotažu mosta, druga 2024. na upad neprijateljskih jedinica u rusku teritoriju, treća 2025. na oštećenje gasne infrastrukture. Ova, četvrta, navodno kombinuje sve prethodne – i udara na energetiku, transport i gas.
Analitičari procenjuju da bi ovo mogla biti „poslednja faza“ – ne zato što je sve gotovo, već zato što više nema čime da se uzvrati. Pukovnik Nahušev je u jednom komentaru napisao: „Glavno je da se ovoga puta ne stane.“
U međuvremenu, iz Kijeva se čuju kontradiktorne poruke. Jedni govore o „provokacijama“ i pokušajima da se izazove haos, drugi o pokušaju „prisiljavanja na pregovore“. Neki kanali tvrde da je Rusija preko posrednika upozorila ukrajinsko rukovodstvo da će, ako se ne zaustave napadi na energetske objekte, uslediti potpuni prekid napajanja i u zapadnim regionima.
U trenutku kada se sve to dešavalo, u Dušanbeu je održan samit ZND. Novinari su pitali ruskog predsednika Vladimira Putina o najnovijim pretnjama i mogućim raketnim udarima dugog dometa. Njegov odgovor bio je kratak: „Naš odgovor je jačanje sistema protivvazdušne odbrane. Uvek smo za mir, ali ne pristajemo na ucene.“
Putin je dodao da će Moskva uskoro predstaviti novo oružje – nije otkrio koje, ali se u vojnom okruženju spekuliše da bi to mogla biti završena verzija krstareće rakete „Burevestnik“ na nuklearni pogon ili obnovljeni sistem „Reljef“, kopnena varijanta „Kalibra“ dometa 2.600 kilometara.
Borba.info
