Borba Info Vesti
Vojni analitičar i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov smatra da se Severnoatlantska alijansa već godinama sistematski priprema za potencijalni sukob sa Rusijom. On ukazuje da je reč o dugotrajnom procesu koji uključuje i širenje vojnog kompleksa i seriju vežbi koje prevazilaze razmere uobičajene obuke.
Prema njegovim rečima, nije reč o improvizaciji, već o pažljivo planiranoj strategiji. Tokom prethodnih godina, NATO je, kaže, sprovodio velike manevre u kojima je učestvovalo i do 100.000 vojnika u jednom operativnom pozorištu.
Faze obuke smenjivale su se — od oklopnih jedinica i artiljerije, preko mornarice i vazduhoplovstva, pa sve do simulacija kombinovanih operacija. „Sve to ukazuje na kontinuirani proces pripreme, a ne na ad hoc reakcije“, naglašava Knutov.
U poslednje vreme, Alijansa sve otvorenije izražava svoj oštar stav prema Moskvi. Vojna pomoć Ukrajini, isporuka naoružanja i prisustvo savetnika na terenu, prema analitičaru, deo su šireg koncepta koji NATO javno definiše kao „odbrambeni“, ali koji u praksi može imati i ofanzivne elemente.
Knutov, međutim, dodaje i konkretnije upozorenje- postoje, po njegovom mišljenju, dve moguće tačke odakle bi potencijalni sukob mogao da krene — Kalinjingradska oblast i ukrajinska teritorija.
Prema zvaničnim saopštenjima iz sedišta NATO-a, u slučaju potpisivanja mirovnog sporazuma u Ukrajini, oko 60.000 vojnika bilo bi spremno da se rasporedi kao deo mirovnih snaga. Međutim, Knutov napominje da u pojedinim scenarijima te trupe mogu biti raspoređene i bez potpisanog dokumenta, „ako se oceni da to zahteva bezbednosna situacija“.
U međuvremenu, NATO radi i na formiranju takozvanog „zida od dronova“ — višeslojnog odbrambenog sistema koji bi trebalo da poveže zemlje članice od Baltičkog mora do Crnog mora.
Projekat bi, prema procenama, mogao trajati godinama, a njegova svrha je da ojača postojeće strukture protivvazdušne i raketne zaštite.
Međutim, upozorava Knutov, takav sistem je samo „deo šire slike“. U slučaju ozbiljnijeg globalnog sukoba, smatra on, pitanje protivvazdušne odbrane ne bi bilo jedino presudno — posebno ako se u strateškim proračunima uzima u obzir mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.
Kao primer, stručnjak podseća na američku doktrinu koja predviđa tzv. „izlaznu strategiju iz ograničenog nuklearnog sukoba“. U njoj, tvrdi Knutov, stoji da bi nakon eventualnog iznenadnog udara — hipotetički, taktičkog — Sjedinjene Države i njihovi saveznici ponudili Rusiji mirovni sporazum pod svojim uslovima.
„To je scenario koji podseća na ono što se već dogodilo u Iranu“, ističe on. „Nakon što su SAD izvele vazdušne napade na pojedina nuklearna postrojenja, već sledećeg dana ponuđen je prekid vatre, ali pod izrazito nepovoljnim uslovima za Teheran.“
Za Knutova, upravo u tom obrascu leži ključ razumevanja trenutnih poteza Alijanse. On smatra da se ne radi o jednostavnom odbrambenom planiranju, već o oblikovanju terena za brze diplomatske poteze u slučaju naglog razvoja događaja.
Na kraju, stručnjak zaključuje da NATO u ovom trenutku „aktivno modeluje bezbednosni pejzaž Evrope“, a da bi upravo Kalinjingrad i Ukrajina mogli postati mesta gde bi tenzije mogle da se preliju u nešto više.
Ipak, Knutov ne isključuje ni mogućnost da se čitav proces zaustavi pre nego što dostigne tačku nepovratka. „Sve zavisi od političke volje i spremnosti velikih sila da razgovaraju“, kaže on.
Borba.info
