Borba Info Vesti
Kada francuski general Fabien Mandon, novi načelnik Generalštaba oružanih snaga Francuske, izađe pred odbor za odbranu i izgovori rečenicu da je „oružani sukob sa Rusijom moguć u roku od tri do četiri godine“, to ne zvuči kao uobičajena vojna procena. To zvuči kao poruka koja menja ton evropske bezbednosne politike.
Mandon, koji je dužnost preuzeo 1. septembra 2025. godine, smatra da Francuska mora da bude potpuno spremna za, kako je rekao, „test“ koji bi mogao da dođe u različitim oblicima – od hibridnog delovanja, preko cyber-pritisaka, pa sve do mogućih ozbiljnijih scenarija.
Iako nije izneo konkretne dokaze o neposrednoj pretnji, naglasio je da „Moskva posmatra Evropu kao kolektivno slabu“, što po njemu predstavlja dovoljan razlog da Pariz ubrza modernizaciju sopstvenih snaga.
Njegove reči prenosi francuski list “Le Figaro”, uz napomenu da se iza oštrih formulacija krije dugoročni plan – obnavljanje kapaciteta i ulaganje u tehnološki napredak vojske.
„Prvi cilj koji sam postavio vojsci jeste da bude spremna za sukob za tri ili četiri godine. Možda neće biti otvoren, možda će biti prikriven, ali moraćemo da budemo spremni“, rekao je Mandon pred poslanicima.
Prema njegovom planu, ključ leži u budžetu. Nacrt finansijskog plana za 2026. godinu predviđa povećanje izdvajanja za odbranu na 57,1 milijardu evra – što je rast od 13% u odnosu na 2025. godinu. Time bi vojni izdaci dostigli 2,2% BDP-a, čime bi Francuska, makar na papiru, ispunila cilj koji već godinama stoji na agendi NATO zemalja.
General tvrdi da takav pristup ima i odvraćajući efekat. „Ako naši potencijalni rivali vide da radimo na sopstvenoj zaštiti, da ulažemo u odlučnost i sposobnost, možda će dva puta razmisliti pre nego što testiraju našu spremnost“, poručio je Mandon.
U pozadini njegovih izjava vidi se šira slika- Francuska, koja je do skoro negovala imidž diplomatskog posrednika, sada sve otvorenije govori o scenarijima koji uključuju aktivnu vojnu pripremu.
U vojno-političkim krugovima to se tumači i kao reakcija na promene u globalnim odnosima, ali i kao signal domaćoj javnosti da se zemlja nalazi u periodu ozbiljnog strateškog preispitivanja.
Ipak, ostaje pitanje koliko su ovakve izjave stvar realne procene, a koliko deo političkog narativa koji jača podršku za novo naoružavanje.
Francuska javnost je, po svemu sudeći, podeljena – deo analitičara upozorava da se opasno približava retorici Hladnog rata, dok drugi smatraju da se radi o nužnom odgovoru na nepredvidivo bezbednosno okruženje.
Za sada, jedino što je sigurno jeste da Evropa ulazi u period u kojem se granica između pripreme i stvarne opasnosti sve teže razaznaje. Kako će se taj proces završiti – ostaje otvoreno pitanje.
Borba.info
