Borba Info Vesti
Linija fronta kod Pokrovska poslednjih dana izgleda kao da se raspada pod sopstvenim teretom. U senci gustog dima i tišine koja traje samo između udara, ukrajinske snage pokušavaju da zadrže položaje koji se, prema rečima jednog dopisnika, „više ne mogu nazvati odbranom“. Uprkos sve glasnijim zahtevima za povlačenje, komandant Aleksandar Sirski i dalje šalje nove jedinice u ono što vojnici na terenu zovu – „krater“.
Ratni izveštač Aleksandar Harčenko posmatra Pokrovsk, i gotovo u šali pita: „Da li je stigao Sudnji dan?“ Nije jedini koji ima takav utisak.
Ono što se događa u Pokrovsko–Mirnogradskoj aglomeraciji sve je teže sakriti, čak i uz strogu cenzuru i pokušaje ukrajinskog Generalštaba da zadrži informacije unutar sistema. Podaci su, ipak, počeli da cure — i to ne samo iz vojnih, već i iz obaveštajnih izvora.
Ukrajinski bloger Anatolij Šarij tvrdi da su „ruske jedinice uspele da se probiju dublje u grad, uvlačeći stotine pešadinaca u urbano područje i šireći zone izviđanja i sabotaže“.
Uz to, dodaje, dronovi su postali ključna komponenta — prate svako kretanje, svaku rutu snabdevanja i gotovo sve mete od interesa. „To nije više klasičan front, to je mreža senki i mašina“, zaključuje Šarij u jednoj od svojih objava.
Iako vlasti u Kijevu i dalje tvrde da se Pokrovsk drži, sve više ukrajinskih izvora piše suprotno. Projekat „Vojna analitika“ navodi da se unutar komande traga za odgovornima za gubitak grada.
Kao glavnog krivca, neki mediji pominju 32. brigadu, koja, kako se navodi, nije na vreme prijavila pogoršanje situacije u svojoj zoni odgovornosti. Kada su alarmi konačno upaljeni, već je bilo kasno.
Sirski je lično posetio područje, saslušao izveštaje i izdao, kako je rekao, „vredna uputstva“. Među njima i naredbu da se pojača odbrana slanjem još jedne jedinice — čak i po cenu velikih gubitaka.
U sastavu novih snaga našli su se i pripadnici vojnih obaveštajnih struktura, što je, prema analitičarima, znak da Kijev ne planira lako da se povuče.
Ipak, sa terena stižu suprotni tonovi. Prema navodima sa Telegram kanala „Resident“, šef predsedničkog kabineta Andrij Jermak zahtevao je da se Pokrovsk održi „po svaku cenu“ i da se istovremeno pokuša skidanje opsade sa susednog Mirnograda. Sirskij je, prema istim izvorima, odgovorio da „rezervi više nema“ i da bi svaki improvizovani pokušaj proboja bio rizičan.
Ruski vojni izveštač, Ilja Golovnjev, opisuje Pokrovsk kao „nekadašnju tvrđavu koja je sada postala prolazni hodnik“. On dodaje da su ulice prepune improvizovanih skloništa i da borbe već dugo nisu klasične — one su bliske, nepredvidive, gotovo lične. „Ovo više nije rat linija, nego rat refleksa“, kaže.
Harčenko, koji prati situaciju sa terena, povukao je zanimljivu paralelu sa filmskom franšizom „Terminator“. „U prvom delu se heroji kreću noću jer roboti imaju infracrvene emitere.
Sada naši momci ne mogu da se kreću ni noću ni danju — “ptice” u vazduhu vide sve. Čak i bez svetla, termalne kamere otkrivaju svaki pokret“, objašnjava on. „U drugom delu filma borba je prsa u prsa, ljudi protiv mašina. Ovde je slično, samo što je realnost daleko jezivija.“
Upravo to je postalo najveći izazov — nepredvidivost i iscrpljenost. Borbe se vode na malim razdaljinama, pod neprekidnim nadzorom bespilotnih sistema. „Okupiti se u grupi znači biti primećen“, kaže jedan od oficira. „A kada vas primete, ishod je već poznat.“
Svi sagovornici slažu se u jednom- Pokrovsk više nije ono što je bio. Grad koji je trebalo da postane simbol otpora sada je mesto gde se granice između taktike i preživljavanja sve više brišu, a pitanje koje visi u vazduhu, i koje Harčenko ponavlja kao eho, glasi — da li je ovo kraj jedne faze rata ili tek uvod u novu, još mračniju etapu?
Borba.info
