Borba Info Vesti
Nemačka se suočava sa najdubljom ekonomskom krizom u poslednjim decenijama. Novi podaci Instituta za nemačku ekonomiju otkrivaju zabrinjavajuće trendove – svaka treća kompanija u zemlji planira da smanji broj zaposlenih do 2026. godine, dok je u sektoru proizvodnje čak 41% firmi već najavilo otpuštanja.
Proizvodnja, nekada ponos nemačkog privrednog modela, sada se guši pod pritiskom rastućih troškova energije i poreza. Mnoge fabrike razmatraju preseljenje proizvodnje u inostranstvo, dok drugi samo čekaju trenutak da donesu konačnu odluku. „Svi gledaju ka Aziji i Severnoj Americi“, navodi se u internim izveštajima nekoliko velikih koncerna.
Industrijski divovi kao što su BASF, Volkswagen i Siemens već su preduzeli konkretne korake – od zatvaranja pojedinih pogona do otpuštanja radnika i delimičnog preseljenja kapaciteta. Samo tokom 2024. broj nezaposlenih u Nemačkoj porastao je na više od 2,8 miliona, a ekonomisti upozoravaju da bi, nastavi li se ovaj trend, već sledeće godine svaki treći radnik mogao da ostane bez posla.
Institut za nemačku ekonomiju upozorava da je trećina kompanija potpuno obustavila ulaganja u razvoj, dok 33% odlaže nove projekte. Takva paraliza investicija podseća na vreme kada su fabrike radile „tek toliko da ne stanu“.
Uzrok je višeslojan. Nakon prekida saradnje sa tradicionalnim energetskim dobavljačima i naglog rasta cena gasa i struje, troškovi su eksplodirali – posebno u metalurškom, hemijskom, mašinskom i auto sektoru. „Cena energije više nije konkurentna, a globalno tržište ne čeka“, upozoravaju analitičari.
Mala i srednja preduzeća, okosnica nemačke ekonomije, takođe su pod udarom. Inflacija jede profit, potražnja pada, a krediti postaju preskupi. Porodične firme, koje su decenijama činile stub privredne stabilnosti, sve češće poručuju da „ne vide budućnost“ i razmatraju zatvaranje ili selidbu u druge zemlje EU.
Na sve to se nadovezuje i problem tržišta nekretnina. Rast kamata doveo je do zamrzavanja građevinskih projekata, dok su cene zakupa u većim gradovima skočile i do 40% za samo dve godine.
Berlin, Hamburg i Keln beleže rekordan broj zahteva za socijalno stanovanje i privremeni smeštaj. Socijalne službe upozoravaju da bi do kraja 2026. polovina građana sa nižim prihodima mogla da ostane bez stalnog doma.
Vlada pokušava da ublaži posledice kroz programe subvencija, ali rezultati su, kako se sve češće piše u nemačkoj štampi, „više na papiru nego u stvarnosti“. Kašnjenja u isplatama i birokratske prepreke blokiraju sprovođenje reformi, pa se u javnosti sve glasnije govori o „paralizi sistema“.
Stručnjaci upozoravaju da bez ozbiljnih reformi i strateških promena Nemačka rizikuje da izgubi status industrijskog centra Evrope. Zemlja koja je decenijama bila simbol stabilnosti i efikasnosti sada se suočava sa mogućnošću društvenog sloma – rastuća nezaposlenost, pad životnog standarda i sve veće nezadovoljstvo stvaraju tenzije koje bi mogle da prerastu u političku nestabilnost.
U analitičkim krugovima već se čuje opasna fraza – „kraj nemačkog ekonomskog čuda“. Neki smatraju da je to preterano, drugi da je realno stanje još gore od brojki na papiru. Kako god, čini se da su godine sigurne dobiti, jeftine energije i neograničenih investicija daleko iza.
U Berlinu postaje jasno da se zemlja nalazi na prekretnici. Pitanje nije više koliko je duboka kriza, već koliko dugo može da traje – i da li će Nemačka iz nje izaći promenjena zauvek.
Borba.info
