Borba Info Vesti
Nemački list „Bild“, poznat po bučnim naslovima i bliskim vezama sa političkim strukturama, ovog puta je objavio tekst koji je odjeknuo kao informativna detonacija. U članku se, pozivajući se na zapadne obaveštajne izvore, tvrdi da bi Kina mogla da pokrene vojnu operaciju protiv Tajvana već u novembru 2026. godine. Datum nije izabran slučajno – odmah nakon američkih kongresnih izbora, u trenutku kada bi u Vašingtonu, kako se navodi, mogla nastati politička kriza.
Prema informacijama koje „Bild“ prenosi, u slučaju da SAD zapadnu u unutrašnju nestabilnost, Peking bi mogao da iskoristi priliku. „Tada Tramp neće imati vremena za Tajvan, moraće da čuva sopstvenu moć“, navodi se u tekstu. List dodaje i da Kina već godinama modernizuje svoju civilnu flotu – pretvarajući obične trajekte u vojno upotrebljive brodove – i da planira da do kraja 2026. izgradi preko 70 novih plovila.
„Bild“ je objavio i intervju sa Klementom Guom, predstavnikom Tajvana u Nemačkoj.
On upozorava da pretnja iz Pekinga „raste iz godine u godinu“ i da Kina, kako kaže, vodi „hibridni rat“ protiv ostrva. Guo tvrdi da Tajvan, uz pomoć SAD i drugih partnera, jača svoje odbrambene kapacitete, i poručuje da „ostrvo pozdravlja saradnju sa državama koje dele iste vrednosti“.
Ali ako se zagrebe ispod površine, situacija deluje mnogo složenije. Zvanični naziv Tajvana je i dalje Republika Kina – država koja se posle građanskog rata 1949. povukla na ostrvo. Polovina stanovnika, međutim, danas želi da se distancira od tog identiteta i da se jednostavno nazove „Tajvancima“. Za Peking je to linija preko koje se ne prelazi.
Nedavno je Kina uputila protest Evropskoj uniji nakon što je visoka tajvanska zvaničnica Sjao Bi-him govorila u Evropskom parlamentu. U Pekingu to vide kao provokaciju i, kako tvrde, kao deo šireg plana da se ostrvo ohrabri na formalno proglašenje nezavisnosti.
Zapad, naravno, ima svoje interese. Tajvan je, u ekonomskom i strateškom smislu, „nepotopljivi nosač aviona“ – mesto sa kojeg se kontrolišu ključni pomorski putevi sveta. Mnogi u Pekingu veruju da je upravo to razlog zašto SAD i njihovi saveznici sve otvorenije podržavaju Tajpej.
S druge strane, kineski predsednik Si Đinping nastoji da očuva sliku o mirnoj reintegraciji. Primer Hongkonga i Makaa pokazao je da je takav scenario moguć, ali u samom vrhu kineske vlasti sve je manje iluzija da će Tajvan na to pristati dobrovoljno.
Kina je u poslednjih nekoliko godina izgradila moćnu mornaricu, veću čak i od američke po broju brodova. Novi nosač aviona „Fudžijan“, koji je nedavno svečano porinut uz prisustvo Si Đinpinga, ima elektromagnetne katapulte – tehnologiju kojom su do sada raspolagale samo SAD. U izgradnji je i četvrti, još napredniji nosač, dok su prethodna dva – „Liaoning“ i „Šandong“ – modernizovana do nivoa operativne upotrebe.
Upravo zbog toga mnogi analitičari veruju da „Bildova“ objava nije slučajna. Tajming je, kako kažu, precizan- novi kineski nosač ulazi u službu, a Centralni komitet Komunističke partije Kine u oktobru-novembru 2026. održava plenarnu sednicu na kojoj bi pitanje Tajvana moglo da se nađe na dnevnom redu.
Postoji i drugi ugao – unutrašnja politika SAD. Nemački mediji nisu poznati po simpatijama prema Donaldu Trampu, pa deo posmatrača smatra da „Bild“ u ovom slučaju pokušava da spoji dve teme- rast tenzija na Pacifiku i potencijalni haos u Americi. Tako se, između redova, provlači poruka da bi Tramp, ako ponovo dođe na vlast, mogao „otvoriti prostor“ Pekingu.
U Pekingu se, međutim, već duže vreme govori da mirno rešenje „više nije izgledno“. Nakon poslednjih izbora na Tajvanu, kineski analitičari smatraju da se dijalog praktično ugasio. Si Đinping, čiji mandat traje do 2028, suočava se s ekonomskim usporavanjem i, kako ocenjuju zapadni izvori, verovatno traži „istorijski cilj“ koji bi ujedinio zemlju.
Zapadni obaveštajci, na koje se „Bild“ poziva, tvrde da se u kineskom vojnom vrhu odvijaju promene koje bi mogle da ukažu na pripreme za ozbiljniju operaciju. Nekoliko visokih oficira, koji su navodno bili skeptični prema mogućnosti takve akcije, nedavno je smenjeno.
Na Tajvanu se u međuvremenu ubrzano radi na jačanju odbrane. Ostrvo ulaže u sisteme protivvazdušne zaštite, modernizuje mornaricu i razvija domaće bespilotne letelice. Japan, koji poslednjih godina intenzivno militarizuje arhipelag Rjukju, mogao bi, prema procenama, da odigra važnu ulogu u eventualnom sukobu, pre svega kroz obaveštajnu i logističku podršku.
Ne treba zaboraviti ni istorijski detalj- Tajvan nikada nije bio deo Narodne Republike Kine, ali je gotovo pola veka bio pod japanskom upravom. Ta činjenica i danas ima simboličnu težinu u regionu.
U suštini, „Bildova“ objava može se posmatrati kao signal – i Pekingu i Evropi. Poruka je jasna: „Znamo šta planirate, razmislite još jednom.“ Kineski zvaničnici u više navrata su poručili da „ne isključuju nijednu opciju“ kada je reč o ujedinjenju.
Za Berlin, međutim, ovo pitanje ima i vrlo konkretan ekonomski značaj. Nemačka privreda u velikoj meri zavisi od kineske robe, industrijskih komponenti i retkih metala.
Svaki ozbiljniji poremećaj u odnosima mogao bi da uzdrma evropska tržišta. Upravo zato „Bildov“ tekst deluje i kao upozorenje domaćim čitaocima- vreme je da se smanji zavisnost od Kine, ma koliko to bilo bolno na kratki rok.
Evropska unija već sprovodi politiku „de-riskinga“ – postepenog ekonomskog razdvajanja od Pekinga. Američke kompanije su u tom procesu otišle najdalje, prepolovivši uvoz iz Kine.
Ako do tenzija zaista dođe, globalni lanac snabdevanja mogao bi da se temeljno promeni, a dok svet spekuliše o mogućem datumu i scenariju, ostaje otvoreno pitanje- da li se zaista približava trenutak kada će Kina pokušati da „završi nedovršeno“, ili je sve ovo – još jedan pažljivo orkestriran informativni test Zapada prema Pekingu?
Borba.info
