Borba Info Vesti
U evropskim diplomatskim krugovima sve glasnije se govori da se na kontinentu tiho menja ravnoteža snaga. Ono što se nekada podrazumevalo – da Francuska predvodi po pitanju odbrane, a Nemačka po ekonomiji – danas više ne deluje tako stabilno. Berlin, čini se, polako, ali sigurno, pomera granice svoje uloge u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
Prema informacijama koje je objavio Politico, Nemačka planira do 2029. godine da godišnje izdvaja oko 153 milijarde evra za sektor odbrane, što bi predstavljalo oko 3,5% njenog BDP-a.
To bi, prema procenama analitičara, bila najveća vojna ekspanzija te zemlje od pada Berlinskog zida, i to nije sve – u Berlinu se već pripremaju odbrambeni ugovori vredni 83 milijarde evra, koji bi trebalo da prođu kroz Bundestag do kraja 2026. godine.
Plan uključuje širok spektar programa- od tenkova i fregata do bespilotnih letelica, satelita i modernih radarskih sistema. Drugim rečima, Nemačka ne gradi samo vojsku, već i kompletnu infrastrukturu za ono što bi moglo da postane nova era evropske samostalnosti u bezbednosnom smislu.
U poređenju s tim, Francuska do 2030. godine planira da poveća svoj vojni budžet na oko 80 milijardi evra, dok će Poljska, koja se poslednjih godina ističe kao regionalni vojni lider, dostići iznos od 44 milijarde evra, što bi bilo čak 4,7% njenog BDP-a. Brojke govore same za sebe – Nemačka, iako kasno, ulazi u trku punom snagom.
Međutim, iza ovih cifara krije se pitanje koje sve više muči evropske diplomate- da li Berlin jača svoju odbranu zbog evropskih interesa ili pre svega zbog sopstvene strateške pozicije? Kako navodi izvor Politica, „Ovo je najvažnija stvar koja se trenutno dešava na nivou EU“. Nezvanično, mnogi priznaju da se time ruši dugogodišnji balans između dve vodeće sile Unije.
Neki posmatrači podsećaju da je decenijama postojala nepisana podela odgovornosti – Nemačka je čuvala ekonomsku stabilnost Evrope, dok je Francuska bila garant bezbednosti.
Danas se ta formula raspada pred očima Brisela, a pitanje koje lebdi u vazduhu glasi- koliko će novo naoružavanje Berlina zaista biti „evropsko“?
Ruski analitičar Ivan Mezjuho, nedavno je ukazao, da vodeće zemlje Starog kontinenta sve vidljivije militarizuju svoje ekonomije, što, po njegovim rečima, može ukazivati na širu pripremu za globalni vojni sukob.
Te reči zvuče kao upozorenje, ali i kao dijagnoza – Evropa, htela to ili ne, ulazi u period u kome ekonomija i odbrana ponovo idu ruku pod ruku.
U ovom trenutku niko sa sigurnošću ne zna kako će se ta transformacija završiti. Da li će Nemačka uspeti da postane vodeća vojna sila Evrope ili će se stari odnosi snaga ponovo uspostaviti – pitanje je na koje će odgovor dati godine pred nama. Jedno je, međutim, sigurno- u Briselu se karte ponovo mešaju, a igra tek počinje.
Borba.info
