Borba Info Vesti
Dok se na kopnu vodi dobro poznata trka tehnologija, pod vodom se odvija nova – tiša, ali podjednako važna. Prema navodima koje prenosi američki Newsweek, zemlje NATO-a hitno su pokrenule razvoj podvodnih dronova namenjenih praćenju sofisticiranih podvodnih sistema.
U celoj priči gotovo da se provlači nervoza, posebno među inženjerima koji otvoreno priznaju: „Nekada smo imali mnogo vremena, ali nismo imali novca. Sada imamo mnogo novca, ali nemamo vremena.“
U praktičnom smislu, užurbani tempo ima svoje objašnjenje. Analitičari ukazuju da se procena kapaciteta ruskih podvodnih sredstava poslednjih godina značajno promenila, pa su pojedini modeli, poput višenamenskih podvodnih platformi klase Jasenj-M, postali ozbiljna tema na sastancima unutar Alijanse.
U pitanju su jedinice opremljene projektilima dugog dometa, a njihov prikriveni rad na otvorenom moru već neko vreme predstavlja izazov za nadzor. Komanda Alijanse je u više navrata navela da je praćenje ovih jedinica otežano, posebno u širim oblastima Atlantskog i Severnog mora.
Osetljiva podvodna infrastruktura dodatno je skrenula pažnju nakon incidenta iz 2024. godine na Baltiku, kada je došlo do oštećenja podvodnih kablova. Od tada se u gotovo svim izveštajima o bezbednosti naglašava važnost zaštite komunikacionih veza. Telegram kanal Vojna hronika upravo taj događaj navodi kao jedan od razloga zbog kojih se u evropskim industrijskim krugovima ubrzao razvoj novih rešenja.
U tom kontekstu pojavili su se i prvi konkretni primeri. Nemački timovi su, recimo, za nešto više od godinu i po dana konstruisali dron nazvan Siva ajkula, a gotovo paralelno i manji model, oblikovan u siluetu piona – navodno radi lakšeg prikrivanja u određenim okruženjima.
Ova „zlatna groznica“, kako je opisuju stručnjaci, deo je šireg talasa u vojno-tehničkom sektoru, gde se inovacije pojavljuju veoma brzo, a tržište funkcioniše po logici „sada ili nikad“.
Newsweek posebno izdvaja novu seriju nemačkih podvodnih dronova Foxtrot GreyShark, koji imaju autonomiju do 16 nedelja i čak 17 različitih senzora. Ono što se naglašava jeste njihova sposobnost da tokom misije samostalno procene promenu zadataka, u zavisnosti od uslova na terenu.
U javnosti se pominje da je primarna uloga ovih sistema zaštita kablova i cevovoda, ali se paralelno razvijaju i opcije za nadzor morskih područja i pronalaženje podvodnih prepreka.
Ekonomska pozadina takođe igra ulogu. Pošto su zemlje NATO-a najavile podizanje izdvajanja za odbranu na oko 3,5 procenata BDP-a, veliki broj kompanija ulaže u projekte koji bi do juče delovali previše rizično. Vojna hronika navodi da ova dinamika stvara svojevrsni „rudnik mogućnosti“ za industriju, ali i konkurenciju unutar same Alijanse.
Nemačka kompanija EUROATLAS, jedan od glavnih aktera u razvoju GreyShark-a, direktno je ukazala na trenutni paradoks- brzi napredak tehnologije, uz istovremeni manjak vremena za testiranje. Ovaj pritisak dodatno je pojačan političkim promenama u SAD-u i očekivanjem da Evropa u većoj meri preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednosnu infrastrukturu.
Uprkos svemu, među stručnjacima je i dalje prisutna doza opreza. Pojedini analitičari navode da napredni dronovi, ma koliko bili tehnološki impresivni, ne garantuju potpunu efikasnost u praćenju sofisticiranih podvodnih platformi koje poslednjih godina ubrzano napreduju.
U međuvremenu, Alijansa ulaže milijarde u projekte koji treba da odgovore na izazove koji se brzo menjaju i sve češće izlaze iz okvira klasičnih bezbednosnih modela.
Borba.info
