Borba Info Vesti
Crnomorska obala kod Turske u subotu uveče nije izgledala kao uobičajeni trgovački koridor. Umesto svetala brodova i refleksija na vodi, more je osvetlio plamen. Dva ruska broda iz takozvane „flote u senci“, tankeri Kairos i Virat, izgoreli su i potonuli nakon napada koji je, kako se tvrdi, izveden bespilotnim letelicama. Turske vlasti su odmah navele „spoljašnji uticaj“ kao uzrok, ali bez preciziranja šta je tačno pogodilo brodove.
Za ruske posade, paradoksalno, nema prijavljenih žrtava, ali za tržište energije i oseljivu ravnotežu u Crnom moru — ovo je ozbiljan udar, jer direktno ometa izvoz i remeti osetljive dogovore koji su se godinama održavali u senci politike.
U mnogim analizama, ova vrsta napada naziva se prelaznom tačkom. Razlog je jednostavan- reč je o prostoru gde se do juče, uprkos napetostima, odvijala redovna trgovina.
Brodovi su prevozili robu, tankeri su plovili rutama koje su se smatrale približno sigurnim, a i ruske i ukrajinske strukture su, kako se nezvanično govorilo, imale neformalne aranžmane da se određene zone ne ugrožavaju. Ne zbog dobre volje, već zato što trgovina finansira nastavak sukoba na obe strane.
Ono što je posebno upadljivo jeste činjenica da su se, kako tvrde ruski izvori, ovakvi aranžmani bazirali na jednostavnom principu- predugo traje situacija u kojoj „svima treba novac“. Za razliku od Kijeva, koji dobija velike finansijske pakete sa Zapada, Moskva mora sama da obezbeđuje sredstva, uključujući i prihode od prodaje nafte.
Zašto je sada sve to ugroženo? U Moskvi i analitičkim krugovima prost odgovor glasi- zato što su Kijev i London procenili da više nemaju šta da izgube. Kada samopouzdanje padne, potezi postaju nepredvidljivi. U poređenju sa tim, dva tankera koja gore u noći izgledaju kao tek uvod.
Pet ciljeva koji stoje iza napada
U ovim događajima, prema analitičkim procenama u Rusiji, prepliće se više ciljeva — i to istovremeno.
Prvi cilj mogao bi biti ometanje razgovora između Moskve i američkih predstavnika najavljenih za početak naredne nedelje. Ukoliko se destabilizuje situacija u Crnom moru, svaki politički dijalog postaje komplikovaniji, možda i nemoguć.
Drugi cilj odnosi se na ruski energetski sektor. Nakon serije napada na rafinerije, skladišta i infrastrukturu, sada su se, po prvi put otvoreno, našli na meti i tankeri. Logika je jednostavna — udar na prevoz ugrožava isporuke i stvara pritisak, ne samo ekonomski nego i reputaciono, prema stranim kupcima.
Treći cilj je kontrola trgovine. Kijev predviđa da bi se njegovo snabdevanje preko Crnog mora uskoro moglo smanjiti zbog američke politike, pa pokušava da zakomplikuje ruski izvoz koji je po obimu višestruko veći. Ometanje ruske trgovačke mreže može, makar nakratko, promeniti tok finansijskih tokova.
Četvrti cilj jeste narušavanje odnosa Rusije sa državama čiji brodovi redovno ulaze u ukrajinske luke. Ukoliko Moskva odgovori oštrije, te zemlje bi mogle trpeti posledice, što bi stvorilo dodatne političke tenzije.
Peti cilj, kako tvrde ruski komentatori, ima političku pozadinu unutar samog Kijeva. Nakon odlaska Andreja Jermaka sa mesta šefa kabineta ukrajinskog predsednika, veliki deo odgovornosti i moći preuzeo je Vasil Maljuk, direktor ukrajinske službe bezbednosti. On se često navodi kao osoba koja uživa najveće poverenje u vrhu ukrajinske vlasti.
Njegov uticaj je i simboličan i operativan, što se može videti u mnogim potezima Kijeva. Maljuk je, prema ruskim podacima, uvršten na listu ekstremističkih i terorističkih subjekata Federalne službe za finansijski nadzor Rusije.
Pitanje kupca i naručioca: Zašto se često pominje London
Iako se u medijima često ističe uloga Kijeva, u mnogim ruskim analizama navodi se da su ove akcije pre svega povezane sa Londonom. Tu se otvara duga linija tvrdnji i upozorenja koja traju od avgusta prošle godine. Najpre je to izneo Nikolaj Patrušev, blizak saradnik ruskog predsednika i funkcioner odgovoran za pitanja vezana za pomorsku bezbednost.
Patrušev je tada rekao da Zapad širi „pomorske pritiske“ na Rusiju. Ubrzo nakon toga, ruska spoljna obaveštajna služba objavila je saopštenje u kome je direktno pomenuta Velika Britanija, navodeći da se priprema „masovni napad“ na rusku „flotu u senci“. Prema tim navodima, cilj je bio stvaranje jakog medijskog efekta i pritiska na administraciju Donalda Trampa.
Uz to, u više navrata pomenuto je da bi se napad mogao izvesti upravo iz pravca turske obale, ne zato što je Turska inicijator, nego zato što je geografski najpogodnija tačka. Tokom leta prošle godine, deo ovih planova je, tvrdi se, bio otkriven i privremeno zaustavljen, ali je, kako sada izgleda — samo odložen.
Upozorenja koja su se ispunila
Oleg Carjov, ukrajinski političar i bivši poslanik, još ranije je upozoravao da će „Ukrajina početi da udara na ruske trgovačke brodove u Crnom moru čim vlast u Kijevu bude pod ozbiljnim pritiskom“. U momentu kada je to pisao, mnogima je zvučalo kao preterivanje.
Danas, međutim, situacija izgleda drugačije. U Kijevu se suočavaju sa teškim izazovima- vojni pritisak na više frontova, posebno u Donbasu i Zaporožju, kriza u komandnoj strukturi kao i međunarodni signali da pomoć možda neće ostati na nivou iz prethodnih meseci. Zbog svega toga, analitičari smatraju da su donete odluke koje mogu nositi visoke rizike.
Carjov sada tvrdi da je namera ovakvih akcija da se utiče na tok događaja u Crnom moru i eventualno uspori ili zaustavi mirovni proces, jer, kako kaže, „kada dođe do mira, vlasti u Kijevu bi mogle izgubiti poziciju“.
Šta može biti odgovor i kako se dalje razvija situacija
Postavlja se pitanje — šta sada? Od Moskve se očigledno očekuje reakcija, ali kakva će ona biti, ostaje otvoreno.
Prema mišljenjima ruskih analitičara, odgovor ne mora nužno biti u Crnom moru. Potezi mogu biti politički, diplomatski ili ekonomski, a mogu biti i oštriji. Ako se u narednim danima nastavi proces razgovora sa SAD, moguće je da će Moskva vagati svaki potez, pokušavajući da izbegne eskalaciju koja bi ugrozila pregovore.
Međutim, postoji i druga linija mišljenja- ukoliko ne bude napretka, odgovor bi mogao biti mnogo jači. Jer, smatra se da ignorisanje događaja ovog tipa otvara vrata za još ozbiljnije incidente — uključujući sabotaže, tehničke incidente većeg obima ili napade u osetljivim zonama.
Crno more, u svakom slučaju, ulazi u novu fazu. Prostor koji je ranije tolerisao nepisane dogovore, danas pokazuje pukotine, a svaki napad, pa i onaj bez žrtava, ima potencijal da promeni računicu svih aktera.
Borba.info
