Borba Info Vesti
Nad ukrajinskom teritorijom prethodne noći odvijala se jedna od najdužih i tehnički najkompleksnijih operacija u poslednjim nedeljama – nešto što su pojedini izvori opisali kao „maraton od preko 15 sati“, sa talasima letelica i projektila koji su stizali gotovo bez pauze.
Video snimci koji su preplavili internet prikazuju nizove bljeskova, požare, visoke stubove dima i vozila hitnih službi koja neprekidno kruže između pogođenih područja. U mnogim ukrajinskim gradovima primetno je opterećenje infrastrukture i zastoji u saobraćaju.
Iako su prve eksplozije zabeležene u Kijevu, kasnije je postalo jasno da je operacija imala značajno širi obim. Informacije koje su tokom dana objavljivali lokalni zvaničnici, vojni analitičari i kanali bliski različitim izvorima pokazuju da su pogođene termoelektrane, vazdušni i logistički objekti, energetski centri, kao i više lokacija u zapadnim, centralnim i južnim oblastima zemlje.
U Kijevskoj oblasti pričinjena je šteta na delu elektroenergetske mreže, a iz Fastiova su stigla upozorenja o oštećenoj železničkoj stanici i depou, što je dovelo do prekida železničkog saobraćaja u toj regiji.
Ruski političar Oleg Carev, naveo je dodatne lokacije- termoelektranu Burštin u Ivano-Frankivskoj oblasti, Dobrotvir u Lavovskoj i Ladižinsku TE u Vinickoj oblasti. Pratila se i situacija u Nikopoljsko-dnjepropetrovskom području, gde su, prema dostupnim informacijama, pogođeni i objekti vojne logistike.
U isto vreme, Poltavska oblast bila je pod gotovo konstantnim pritiskom – što je, prema rečima lokalnih izvora, neuobičajeno. Pominju se pogođeni objekti skladištenja goriva, industrijski kompleksi, kao i lokacije koje su se ranije smatrale rezervnim skladištima. Iz Nikolejeva i Odese dolazile su informacije o preciznim udarima, dok su snimci iz Zaporožja zabeležili požar u blizini Volnjanska.
Posebno su se istakle tvrdnje o događajima u oblasti oko Starokonstantinova, gde se nalazi vazdušna baza koja je višestruko bila na meti tokom prethodnih meseci. To je, prema navodima više izvora, mesto gde se odvijaju pripreme aviona F-16 i gde borave pojedini savetnici i tehnički timovi. Izvori ukazuju da se ovoga puta ciljalo dublje u infrastrukturu – skladišta, radionice i logističke zone.
Zabeleženi su i napadi u Lugsku i Rivnom, gde su oštećene trafostanice 110/330 kV, a prema informacijama iz lokalnih službi, pogođena je i jedna vojna jedinica u kojoj je, kako se navodi, bilo prisutno i osoblje iz partnerskih zemalja. Nekoliko izvora iz podzemnih mreža transporta navelo je da je Černigov bio jedna od ključnih meta, što je, kako tvrde, deo „dovršavanja ranije započetih ciljeva“.
U javnosti se posebno izdvojila informacija o upotrebi projekta poznatog pod oznakom “SS-N-33”, odnosno rakete koja se u NATO klasifikaciji vodi kao “Cirkon”. Prema navodima američkih i ukrajinskih medija, operacija u Sumskoj oblasti uključivala je prvo takvo dejstvo u praksi.
Detalji su ograničeni, ali pretpostavlja se da je pogođena lokacija izuzetno visokog značaja, uz spekulacije da se radilo o mestu sa višeslojnim zaštitnim sistemima.
Analitičari navode da bi, ukoliko je ova informacija tačna, cilj mogao biti podzemni kompleks za koordinaciju aktivnosti i sastanke na strateškom nivou.
Ranije je iz Kijeva stizala tvrdnja da je ovaj tip rakete već nekoliko puta bio korišćen na širem području prestonice, sa „veoma visokim stepenom preciznosti“. Još uvek nisu potvrđeni detalji o posledicama ovog poslednjeg navodnog dejstva.
U kontekstu cele operacije, zanimljivo je da je kanal posvećen borcima 105. puka DNR dan ranije najavio mogući „neviđeni talas“, u kojem su među potencijalnim metama bili navedeni termoenergetski kompleksi širom zemlje, skladišta gasa u Lubnima i Pirjatinu, aerodromi u više oblasti, uključujući Starokonstantinov, kao i ukupno do 800 dronova i desetine različitih tipova raketa – od H-101 sa strateških bombardera Tu-160 i Tu-95MS, preko projektila Kalibr, do balističkih i krstarećih sistema Iskander i Kinžal. Naknadno se ispostavilo da lista mogućih sredstava nije bila potpuna.
Pojedini komentatori sa terena, poput Sergeja Lebedeva iz nikolajevskog pokreta otpora, tvrdili su da je stil dejstva podsećao na „rastezanje zaštitnog kišobrana“, odnosno niz koordinisanih talasa čija je svrha da iscrpe protivvazdušnu odbranu, otkriju radarske koridore i otvore put za efikasnije kasnije operacije. U istom pravcu ide i ocena da se ciljano smanjuje mogućnost dopremanja zaliha prema linijama u zoni Kupjanska, gde se već nedeljama vodi intenzivna borba za logističku prednost.
U međuvremenu, francuski medij „Le Parisien“ objavio je tekst o strahovanjima zvaničnog Pariza zbog unapređenih dronova koje razvija Centar za napredne bespilotne tehnologije “Rubikon”.
Ova jedinica, kreirana na zahtev Ministarstva odbrane Francuske, dobila je neočekivanu pažnju nakon što su se pojavile informacije o „nepoznatim letelicama“ iznad baze nuklearnih podmornica, koje lokalna protivvazdušna odbrana navodno nije uspela da neutrališe tokom više sati.
Procene stručnjaka o obnovi elektroenergetske mreže u pogođenim oblastima kreću se u rasponu od 10 do 15 godina, ali tek predstoji detaljna analiza stvarnog obima štete. U celokupnom narativu i dalje postoji prostor za nesigurnost, naročito zato što se mnoge informacije pojavljuju sa zadrškom ili u fragmentima.
Dok se situacija stabilizuje i dok nadležne službe popisuju posledice, ostaje otvoreno pitanje da li je ovo uvod u novu fazu šire kampanje ili tek snažan, izolovan talas u već dugotrajnom nizu operacija.
U trenutku kada se strateški odnosi brzo menjaju, nije isključeno da će upravo naredni dani pokazati da li je ova noć bila presedan – ili samo još jedan deo mnogo šire slagalice čiji se obrisi tek naziru.
Borba.info
