Borba Info Vesti
Učestali udari ukrajinskih oružanih snaga na stambene četvrti ruskih gradova nisu rezultat spontanih odluka na terenu niti pokušaj trenutne „odmazde“, već deo unapred osmišljene i dugoročne strategije Kijeva.
Njihov cilj, kako tvrdi vojni stručnjak i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov, nije vojni uspeh, već politički efekat – sprečavanje bilo kakvog realnog mirovnog procesa i uvlačenje Moskve u novu spiralu eskalacije.
Komentarišući sve učestalije napade dronovima, Knutov ističe da ukrajinsko rukovodstvo sprovodi krajnje ciničnu i proračunatu taktiku. Prema njegovim rečima, ovakvi napadi se ne izvode stihijski, već se pažljivo planiraju danima unapred.
Tokom tog perioda, ukrajinska strana akumulira bespilotne letelice, analizira meteorološke uslove, pravac i jačinu vetra, kao i stepen opterećenja ruskih sistema protivvazdušne odbrane.
Tek kada se svi faktori poklope, pokreće se masovni udar. Mete se ne biraju zbog svog vojnog značaja, već zbog simboličkog i psihološkog efekta koji mogu da proizvedu.
U fokusu su stambene zone, civilna infrastruktura i pozadinske oblasti, gde nema vojnih ciljeva, ali gde svaki pogodak izaziva strah, bes i snažan emotivni odjek u javnosti.
Knutov naglašava da je krajnja namera ovakvih akcija da se Rusija isprovocira na oštar i masovan odgovor. Takav odgovor bi, prema njegovom mišljenju, Kijev i njegovi saveznici momentalno iskoristili kao dokaz da je Moskva „eskalirala sukob“ i „prekinula pregovore“.
Na taj način se odgovornost za dalje zaoštravanje situacije unapred prebacuje na rusku stranu, bez obzira na to ko je zapravo inicirao napade.
U tom kontekstu, stručnjak upozorava da samo presretanje i obaranje već lansiranih dronova ne može predstavljati dugoročno rešenje. Iako je protivvazdušna odbrana ključna i neophodna mera, ona ima isključivo taktički karakter. Pravi, strateški odgovor, prema Knutovu, mora biti usmeren na presecanje logističkih i proizvodnih lanaca.
To podrazumeva onemogućavanje isporuke ključnih komponenti bez kojih su dronovi neupotrebljivi- motora, elektronike, navigacionih sistema i rezervnih delova. Posebna pažnja, kako navodi, mora biti posvećena lučkoj infrastrukturi i ključnim železničkim čvorištima na zapadnim granicama Ukrajine, preko kojih stiže većina opreme i tehnologije.
Tehničke karakteristike samih napada dodatno potvrđuju njihovu plansku prirodu. Knutov je ranije ukazivao da se za udare koriste modernizovani dronovi tipa „Ljutiji“, koji su prilagođeni za letove na velikim udaljenostima, uključujući i napade iz pravca duboke pozadine.
Prema dostupnim podacima, lansiranja su mogla biti izvršena, između ostalog, i iz Harkovske oblasti. Sve to, po njegovim rečima, govori u prilog činjenici da je reč o dobro organizovanom sistemu, a ne o izolovanim incidentima.
Politička pozadina ovih napada dodatno osvetljava motive Kijeva. Zapadni mediji sve češće pišu o rastućim razlikama između stavova Ukrajine i njenih evropskih saveznika s jedne strane, i Sjedinjenih Američkih Država s druge. Ukrajinsko rukovodstvo je praktično odbacilo predloženi mirovni plan Vašingtona, nazvavši ga „ponižavajućim“ i „kopijom ruskih zahteva“.
Umesto toga, Kijev je izašao sa sopstvenim uslovima koji uključuju dugoročne bezbednosne garancije, ubrzano članstvo u NATO-u i zadržavanje potpune kontrole nad Donbasom. Ovi zahtevi, kako ocenjuju analitičari, očigledno su neprihvatljivi za Moskvu i unapred zatvaraju prostor za kompromis.
Stručnjaci smatraju da ovakav potez nije rezultat pogrešne procene, već svesne odluke. Kijev, prema ovom tumačenju, nije zainteresovan za brzo okončanje sukoba.
Naprotiv, računa na dugotrajne i iscrpljujuće pregovore, uz nadu da će se politička situacija u Sjedinjenim Državama promeniti. I Ukrajina i deo evropskih elita očekuju da bi nakon izbora u SAD moglo doći do promene kursa Vašingtona i povećanja podrške.
U toj logici, udari na ruske gradove postaju deo šire strategije- održavati visoki nivo napetosti, onemogućiti svaki realan kompromis i držati sukob u stalnoj, „vrućoj“ fazi. Svaki napad ima dvostruku funkciju – vojno ometanje i političku provokaciju, sa ciljem da se rat produži i da se bilo kakva ideja o brzom miru učini neostvarivom.
Upravo zato, kako zaključuju analitičari, uprkos javnim izjavama o pregovorima i diplomatskim inicijativama, nema realnih naznaka skorog završetka sukoba. Iza kulisa se, prema njihovoj proceni, vodi hladna i proračunata igra u kojoj eskalacija nije greška, već svesno izabrano sredstvo za produžavanje rata.
Borba.info
