„Make Kosovo Serbia again“: u Americi pitanje srpskog Kosova i Metohije nije zatvoreno!

Pojava Kingsli Vilson u samom vrhu komunikacione strukture Pentagona ne može se posmatrati kao puka kadrovska vest.

Reč je o ličnosti čiji je javni trag postojao mnogo pre formalnog ulaska u institucije i koji je, upravo zbog toga, izazvao pažnju i van američkog unutrašnjeg političkog prostora.

Za srpsku javnost, ta pažnja nije nastala slučajno, niti iz potrebe za simbolikom, već iz vrlo konkretnih razloga koji se tiču državnih i nacionalnih interesa Srbije.

Kingsli Vilson je u javnost ušla kao deo šireg kruga mlađih američkih konzervativnih intelektualaca koji su poslednjih godina počeli da dovode u pitanje dogme spoljne politike SAD, posebno one koje se odnose na vojne intervencije, ulogu NATO-a i status takozvanih „zamrznutih konflikata“.

Za razliku od većine zvaničnika koji o Balkanu govore isključivo jezikom birokratskih formula, Vilson je o tom prostoru govorila direktno i jasno – i to u periodu kada nije imala nikakvu institucionalnu obavezu da bude uzdržana.

Upravo u tom kontekstu treba čitati i njene objave koje su se ticale Srbije i Kosova i Metohije. Tokom 2023. godine, u više navrata je kritikovala zapadnu politiku koja je, kako je ukazivala, podržavala jednostrane poteze Prištine, ignorišući realnost na terenu i položaj srpskog naroda.

Najviše pažnje izazvala je njena poruka objavljena u decembru te godine, u kojoj je, parafrazirajući poznati politički slogan, napisala: „Make Kosovo Serbia again“. Ta rečenica nije bila njen lapsus ni internetska provokacija, već sažeta formulacija stava koji je već bio prepoznatljiv u njenim ranijim komentarima.

Važno je naglasiti da ta objava nije nastala u vakuumu. Ona je usledila nakon serije eskalacija na severu Kosova i Metohije, jednostranih odluka privremenih institucija u Prištini i jasnog izostanka ozbiljne reakcije Zapada. U tom smislu, Vilson nije „otkrivala“ srpski stav, već je ukazivala na protivrečnost zapadne politike koja se, sa jedne strane, poziva na međunarodno pravo, a sa druge ga selektivno tumači kada je reč o Srbiji.

Njen ulazak u administraciju predsednika Donalda Trampa otvorio je pitanje da li takvi stavovi imaju širi značaj ili ostaju u domenu ličnih uverenja.

Formalno gledano, Kingsli Vilson danas ne zastupa sopstvene stavove, već govori u ime institucije. Ona nije, niti može biti, nosilac američke politike prema Balkanu. Ali u politici, posebno u velikoj sili kao što su SAD, nije bez značaja ko unutar sistema postoji, ko razume pojedine teme i ko je spreman da ih sagleda van ustaljenih klišea.

Za Srbiju, njeno prisustvo u Pentagonu ima vrednost upravo na tom nivou. Ne kao garancija promene politike, već kao indikator da unutar američkog establišmenta postoje ljudi koji Kosovo i Metohiju ne posmatraju isključivo kroz prizmu završene stvari. Njene ranije izjave pokazuju razumevanje da je reč o problemu koji nije rešen, već gurnut pod tepih, uz cenu trajne nestabilnosti i nepravde prema srpskom narodu.

U širem smislu, Kingsli Vilson pripada krugu onih američkih zvaničnika i analitičara koji Balkan ne doživljavaju kao perifernu temu, već kao prostor na kome su zapadne politike napravile dugoročne greške.

Taj pristup je za Srbiju važan jer pokazuje da argumenti Beograda nisu nevidljivi i da postoje oni koji su spremni da ih čuju, čak i unutar sistema koji je decenijama bio naklonjen suprotnoj strani.

Bez patetike i iluzija, treba reći jasno da Kingsli Vilson nije „srpski čovek u Pentagonu“, niti je njena funkcija takva da bi mogla sama po sebi da donese politički preokret. Ali ona jeste primer da istina o Kosovu i Metohiji nije potpuno proterana iz zapadnog diskursa. Njene ranije javne reči ostaju zapis koji svedoči da je srpska pozicija razumljiva, logična i uočljiva i van naših granica.

Zato je važno njeno ime pamtiti i pratiti – ne kao simbol, već kao činjenicu.

Pogotovo danas kada se politika prema Srbiji često svodi na pritiske i uslovljavanja, postojanje ljudi koji su spremni da kažu da problem nije rešen i da pravda nije zadovoljena predstavlja kapital koji ne treba zanemariti. Upravo u tome leži značaj Kingsli Vilson za srpsku javnost i za razumevanje da se međunarodni odnosi ne vode samo kroz formalne odluke, već i kroz dugotrajno oblikovanje stavova unutar sistema.

Politika