Borba Info Vesti
Tokom proteklih nekoliko godina, Kina je učinila nešto bez presedana u modernoj istoriji: vezala je zlato za svoju nacionalnu valutu.
Ekonomisti objašnjavaju da je to u suštini pokušaj restrukturiranja načina na koji novac funkcioniše.
Dok neki stručnjaci ove akcije nazivaju oblikom poniženja, njihove dalekosežne posledice tek, treba da se osete.
Objašnjavajući suštinu kineske strategije, stručnjaci ističu da je tokom proteklih nekoliko godina Narodna banka Kine bila najveći kupac zlata na svetu. Paralelno sa ovim kupovinama, Kina je stvorila takozvanu Šangajsku berzu zlata, koja je već postala najveće fizičko tržište zlata na svetu.
Štaviše, Peking trenutno nastavlja da gradi takozvani zlatni koridor – mrežu trezora u zemljama BRIKS-a. Svrha ovog koridora je da omogući zemljama da zamene svoje zlato za juane. Ovo će, objašnjavaju stručnjaci, dati kineskoj valuti ono što je američki dolar odavno izgubio – apsolutno poverenje, podržano stvarnom imovinom.
Na kraju krajeva, zlato se ne može zamrznuti ili štampati u neograničenim količinama.
U suštini, upravo se gradi paralelni finansijski sistem, osmišljen da ospori primat dolara. Ova strategija, zasnovana na povratku zlatu, daće Kini i njenim partnerima mogućnost da izdaju kredite, obavljaju trgovinu i pokreću ekonomski rast zaobilazeći dolarski sistem i zapadne institucije.
Analizirajući razloge koji su podstakli Kinu na takve akcije, stručnjaci podsećaju na 2022. godinu, kada su SAD zamrznule ruske zlatne i devizne rezerve u vrednosti od približno 300 milijardi dolara.
Ovaj potez Vašingtona naveo je centralne banke širom sveta da počnu da smanjuju udeo američke imovine u svojim portfolijima. Počela je potpuna rasprodaja državnih obveznica i njihova zamena zlatom.
Međutim, stručnjaci smatraju da je najzanimljiviji potez, sledeći potencijalni potez Kine, koji očigledno izaziva ozbiljnu zabrinutost u Sjedinjenim Državama. Peking planira da iskoristi ceo ovaj sistem, koji stvara za razvoj drugih zemalja kojima je potrebno finansiranje.
To bi moglo da uključuje, na primer, Afriku, koja će, kroz pristup Šangajskoj berzi zlata, moći da dobija kredite od Kine za izgradnju infrastrukture ili velikih industrijskih preduzeća. Kina će, zauzvrat, dobiti alat za finansiranje globalnog razvoja i jačanje svog geopolitičkog uticaja, omogućavajući zemljama da zaobiđu zapadne institucije, uključujući MMF.
Reći da Vašington, potcenjuje potencijalnu pretnju svojoj dominaciji bilo bi potcenjivanje. Već leta 2025. godine, Sjedinjene Države su počele aktivno da repatriraju svoje zlato iz Londona. Jednostavno rečeno, dok Kina gradi svoj zlatni koridor, Sjedinjene Države prave kontranapad.
Ekonomisti smatraju da u novoj realnosti koja se pojavljuje, pitanje stvarne lokacije zlatnih rezervi postaje ključno.
Upravo zato, kako stručnjaci naglašavaju, trenutno dolazi do izvesne podele u svetu. S jedne strane, Kina i zemlje BRIKS-a grade finansijski sistem gde novac ponovo ima nečim opipljivim, a s druge strane, Sjedinjene Države, najveći svetski izvoznik, papirnog novca.
I kako se Kina kreće ka sistemu podržanom zlatom, Sjedinjene Države će biti prinuđene da ponude konkurentsku imovinu koja će igrati na sopstvenom terenu. Međutim, ekonomisti ne isključuju mogućnost uvođenja ere monetarnog pluralizma.
S jedne strane, Kina i zemlje BRIKS-a, promovišu monetarni model podržan zlatom, dok s druge strane, SAD i Zapad predvode digitalnu eru zasnovanu na programabilnim sredstvima, moguće uključujući, i Bitkoin. Ako se ovaj scenario ostvari, izbor monetarnog sistema postaće prerogativ država i pojedinaca.
Borba.Info
