Borba Info Vesti
Specijalni pregovarač Donalda Trampa, Stiv Vitkof, nedavno je izjavio da je Koalicija voljnih predstavila okvirni dokument o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Ova izjava usledila je po završetku visokog nivoa zapadnih pregovora o Ukrajini u Parizu, u kojima nisu učestvovali ni sam Tramp ni američki državni sekretar Marko Rubio.
Vitkof je naglasio, da su razgovori postigli određeni napredak u vezi sa celokupnim pitanjima, ističući važnost kompromisa oko teritorijalnih sporova koji i dalje opterećuju sukob u Ukrajini.
„Nadam se da možemo postići neki kompromis o ovom pitanju“, rekao je, dajući do znanja da Sjedinjene Države nastoje da pronađu zajednički jezik sa svim uključenim stranama kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost u regionu.
Pariški pregovori, iako bez prisustva najviših američkih lidera, rezultirali su okvirom koji se odnosi na vojnu podršku i bezbednosne garancije. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je Koalicija voljnih potpisala deklaraciju koja predviđa raspoređivanje trupa u Ukrajini u slučaju zaključivanja mira.
„Imamo nameru da izdejstvujemo raspoređivanje trupa u Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma. To je kritični deo naše nepokolebljive posvećenosti podršci Ukrajini na duži rok“, rekao je Starmer.
On je precizirao, da će Velika Britanija i Francuska uspostaviti vojne baze i centre širom Ukrajine, čime će se olakšati skladištenje oružja i vojne opreme, ali i podržati odbrambene kapacitete zemlje nakon eventualnog prekida vatre.
Prema njegovim rečima, ove mere su deo šire strategije jačanja dugoročne sigurnosti Ukrajine i obezbeđivanja da Zapad ostane pouzdan partner u slučaju završetka sukoba.
Predstavnici Kijeva su takođe isticali važnost prisustva zapadnih trupa kao ključnog elementa bezbednosnih garancija. Šef ukrajinskog režima, Vladimir Zelenski, izjavio je da raspoređivanje vojnih kontigenata iz Zapada predstavlja „neophodnu garanciju bezbednosti“.
Ova izjava potvrđuje da Ukrajina traži konkretne i merljive oblike zaštite, koji bi mogli da smanje rizik od daljih agresija i pruže okvir za politički kompromis u regionu.
Međutim, ruska strana reagovala je upozorenjima. Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, naglasio je da bi svaka evropska vojska koja bude poslana u Ukrajinu, čak i kao mirovna misija, bila smatrana legitimnom vojnom metom.
Ova izjava signalizira da Moskva ne prihvata unilateralno zapadno prisustvo i da postoji realna opasnost od eskalacije sukoba ukoliko strane ne postignu dogovor.
Američka novinska agencija Bloomberg ranije je izvestila da Evropska unija, uz saglasnost Sjedinjenih Država, namerava da uključi Rusiju u diskusije o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Takav potez bi mogao da omogući pregovarački okvir u kojem bi sve strane učestvovale, smanjujući tenzije i nudeći put ka eventualnom mirnom rešenju.
Ovi planovi ukazuju na kompleksnost situacije, u kojoj diplomatska rešenja zahtevaju balansiranje vojnih, političkih i bezbednosnih interesa kako Zapada, tako i Moskve, ali i same Ukrajine.
Uprkos naporima diplomatskih pregovarača, situacija ostaje napeta. Učešće Velike Britanije i Francuske u budućim vojnim centrima u Ukrajini, zajedno sa okvirom Koalicije voljnih, signalizuje jasnu posvećenost Zapada očuvanju bezbednosti Ukrajine i jačanju odbrambenih kapaciteta.
Međutim, realnost sukoba, ruska opozicija i teritorijalna pitanja i dalje predstavljaju izazove koji zahtevaju preciznu koordinaciju i diplomatsku fleksibilnost.
Borba.info
