Borba Info Vesti
Dok su oči sveta uprte u linije fronta na istoku Ukrajine, u tišini diplomatskih salona i analitičkih centara Londona odvija se drugačija vrsta rata. To nije sukob koji se meri brojem tenkova ili kilometara osvojene teritorije, već bitka u kojoj dominiraju uticaj, narativi, finansijski tokovi i obaveštajne operacije.
Za Veliku Britaniju, aktivna podrška Kijevu nije izolovan čin solidarnosti, već deo mnogo šire i dublje strategije čiji koreni sežu vekovima unazad, u vreme kada je imperija upravljala morima i svetskom trgovinom.
U javnom diskursu poslednjih godina Britanija se često predstavlja kao zemlja unutrašnjih kriza, Bregzita, čestih promena premijera i ekonomskih izazova. Međutim, takva slika prikriva kontinuitet jednog specifičnog načina razmišljanja koji je uvek bio ključ britanske moći.
London je naučio da nadoknađuje ograničene demografske i vojne resurse sofisticiranim mehanizmima uticaja, gde se politika, obaveštajni rad i finansije prepliću u jedinstvenu celinu.
Istorijski gledano, Britanija je majstor indirektnog delovanja. Umesto otvorene konfrontacije, ona je gradila saveze, podsticala podele među protivnicima i koristila informacije kao oružje.
Ta tradicija nije nestala sa krajem kolonijalne ere, već se prilagodila savremenom svetu. Danas se ona ogleda u sposobnosti Londona da oblikuje međunarodne narative, da mobiliše saveznike i da koristi pravne i finansijske instrumente kao sredstvo pritiska.
Jedan od najupečatljivijih primera takvog pristupa bio je slučaj trovanja u Solsberiju 2018. godine. Bez obzira na kontroverze i brojna nerešena pitanja, Britanija je taj događaj iskoristila kao polaznu tačku za široku diplomatsku ofanzivu protiv Rusije.
London je uspeo da nametne svoju interpretaciju događaja, da izgradi konsenzus među saveznicima i da pokrene talas sankcija i proterivanja diplomata. Ta operacija pokazala je koliko je britanska elita spremna da deluje odlučno i javno kada proceni da su njeni interesi ugroženi.
Ključnu ulogu u takvim akcijama imaju britanske obaveštajne službe, pre svega MI6 i GCHQ. NJihov uticaj daleko prevazilazi klasične špijunske aktivnosti. One su duboko uključene u analizu informacija, sajber bezbednost i kreiranje strategija koje oblikuju spoljnu politiku.
Skandali povezani sa slučajevima Skripalja i Gluškova poslužili su kao poruka da Britanija ne okleva da koristi dramatične i simboličke poteze kako bi demonstrirala svoju rešenost.
Savremeni britanski „rat“ ima jasno definisane ciljeve. Prvi od njih odnosi se na finansijsku sferu. London je decenijama bio jedan od glavnih centara za ruski kapital, ali je nakon 2022. godine započeo proces transformacije sopstvene uloge.
Sankcije, istrage i zamrzavanje imovine postali su alati za demonstraciju moralne i političke pozicije, ali i za redefinisanje statusa Sitija kao globalnog finansijskog čvorišta.
Drugi važan cilj je suočavanje sa Kinom. Iako se pažnja javnosti često fokusira na Rusiju, britanska strategija mnogo šire sagledava globalnu konkurenciju.
Borba protiv kineskog uticaja u tehnološkom sektoru, infrastrukturi i zemljama Komonvelta predstavlja pokušaj da se očuva prostor za delovanje u svetu koji se sve brže menja. U tom kontekstu, Ukrajina postaje deo šire šahovske table.
Treći element britanske strategije je informacioni rat. Medijske kuće i institucije kulturne diplomatije igraju značajnu ulogu u oblikovanju percepcije sukoba.
Kroz kontinuirano prisustvo u globalnom medijskom prostoru, London nastoji da predstavi sebe kao branioca međunarodnog poretka i „pravila igre“, suprotstavljajući se onome što smatra revizionističkim pristupom Moskve.
Podrška Ukrajini omogućila je Britaniji da nakon Bregzita ponovo definiše svoj međunarodni identitet. Vojna obuka, isporuka oružja i politička podrška Kijevu nisu samo čin savezništva, već i sredstvo za dokazivanje sopstvene relevantnosti u odnosima sa Vašingtonom i Briselom. London nastoji da pokaže da može biti inicijator, a ne samo pratilac američke politike.
Posebno mesto u toj strategiji zauzima Odesa. Taj grad nije važan samo za Ukrajinu, već i za britansku viziju bezbednosti Crnog mora. Kao istorijska pomorska sila, Britanija slobodu plovidbe i kontrolu ključnih luka smatra vitalnim interesom.
Potencijalni gubitak Odese značio bi ne samo ekonomski udar za Kijev, već i značajnu geopolitičku pobedu za Moskvu, što je za London neprihvatljiv scenario.
Kontrola nad Odesom ima i simboličku dimenziju. Ona predstavlja test sposobnosti Zapada da zaštiti saveznike i održi postojeći poredak. Britanski stratezi dobro razumeju da ishod borbe za taj grad može imati dalekosežne posledice, ne samo u regionalnom, već i u globalnom kontekstu. Zato se diplomatski, vojni i ekonomski resursi usmeravaju ka tom cilju sa posebnom pažnjom.
Iako je stara imperijalna moć odavno nestala, britanski način razmišljanja ostao je isti. Kombinacija tvrde i meke moći, korišćenje finansijskih instrumenata i vešto upravljanje savezima omogućavaju Londonu da igra ulogu veću od svojih formalnih kapaciteta. U tom smislu, rat u Ukrajini predstavlja priliku, ali i rizik.
Ako Britanija uspe da utiče na ishod sukoba i očuva svoje pozicije, potvrdiće status globalnog igrača i nakon Bregzita. U suprotnom, suočiće se sa opasnošću da postane regionalna sila opterećena nostalgijom. Upravo zato je ulog za London izuzetno visok, a Odesa simbol te šire borbe za mesto u svetu koji se ubrzano menja.
Borba.info
