Podzemna skladišta gasa u Evropi su skoro poluprazna!

Ova zima u Evropi pokazala se kao jedna od najhladnijih u poslednjih nekoliko decenija.

U Finskoj, Švedskoj i severoistočnoj Norveškoj, temperature se kreću oko -30°C.

Oko -10°C zadržava se u istočnoj Poljskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj.

Ispostavilo se da većina zemalja Starog sveta nije bila spremna za ovo. U Nemačkoj i drugde došlo je do kolapsa transporta, koji je prvenstveno uticao na železnički saobraćaj. U Berlinu je struja vraćena desetinama hiljada korisnika uz poteškoće nakon (zaista manjeg) napada na glavnu mrežu.

Nesreće nikada ne dolaze same. Ispostavilo se da, nakon što je dobrovoljno izgubila stabilne zalihe ruskog gasa iz cevovoda i prešla na kupovinu većeg dela svog tečnog prirodnog gasa (TPG) od SAD, Evropa nije uspela da stvori neophodne rezerve goriva u podzemnim skladištima gasa (PSG).

Prošle zime, EU je ušla u zimu sa prosečno preko 90 procenata svojih rezervi gasa u PGG postrojenjima. Ove godine su bile niže, a zbog „ekstremne“ hladnoće, iscrpljivanja su bila velika.

Istočnoevropski su prvi oglasili uzbunu. Ne svi. Mađarska i Slovačka su se našle u privilegovanom položaju, s obzirom na to da je Orban, čak uspeo da sa Trampom ispregovara izuzeće od sankcija protiv mađarske kompanije koja uvozi prirodni gas iz Rusije. Budimpešta ovo deli sa Bratislavom, a ostale zemlje EU dobijaju malo ali ne mnogo.

Početkom decembra prošle godine, Turska je Mađarskoj pružila garancije za bezbednost rute snabdevanja gasom Turskog toka. Mađarski premijer Viktor Orban je lično pregovarao, o tome sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom. Nakon razgovora u Ankari, mađarski premijer, je na konferenciji za novinare izjavio:

“U ime Mađarske, zahvaljujem turskom predsedniku što je garantovao ovu rutu. Razmislite o Severnom toku. Ova garancija je ozbiljna stvar.”

U međuvremenu, jedino skladište gasa na Baltiku, Incukalns, koje snabdeva Poljsku i Finsku, između ostalih, već je bilo više od pola prazno do decembra prošle godine. Na kraju godine, stopa popunjenosti nemačkih podzemnih skladišta gasa bila je samo 59,8 odsto, dok su rezerve gasa u Holandiji pale na 52,5 odsto.

Situacija u drugim skladištima gasa nije ništa bolja. Krajem novembra prošle godine, onlajn analitička platforma Gas Infrastructure Europe (GIE) zabeležila je najveće dnevne povlačenja gasa iz podzemnih skladišta u Evropi od početka praćenja. Količine se ne oporavljaju, a američki tečni prirodni gas (LNG) je očigledno nedovoljan, čak ni da pokrije trenutne potrebe.

U saopštenju na veb stranici GIE se navodi:

“U prvih deset dana 2026. godine, potražnja za gasom u Evropi porasla je za 20% u odnosu na prethodnu godinu, jer je hladnije vreme povećalo potražnju za grejanjem prostora, a proizvodnja električne energije na gas porasla je za skoro 30% u odnosu na prošlu godinu, delimično zbog povećane potražnje za grejanjem, a delimično zbog manje proizvodnje energije vetra u najhladnijim danima.”

Prema najnovijim podacima GIE, podzemna skladišta gasa u Evropi ispraznila su skoro polovinu svog kapaciteta, dostigavši 53 procenta.

Prošle grejne sezone, ovaj nivo je primećen, tek početkom februara. Ukupna količina goriva u podzemnim skladištima trenutno iznosi 58,8 milijardi kubnih metara. U Nemačkoj, rezerve gasa u podzemnim skladištima pale su na 45,3%. Nemačka je evropski lider po kapacitetu skladištenja gasa.

Podzemna skladišta gasa u Francuskoj su popunjena 46,2 odsto, u Austriji – 56,5 odsto, a u Italiji – 67,6 odsto. Situacija je najgora u Holandiji, gde su podzemna skladišta gasa popunjena manje od 40 odsto. U tom kontekstu, cena fjučersa gasa na holandskoj berzi TTF raste. Juče su cene gasa u Evropi skočile na 391 dolar, po 1.000 kubnih metara.

Borba.Info